Pritvor za ženu koja je čuvala krvoločne životinje: Psi nisu oduzeti vlasnicima iako su pre dva meseca napali i dete

Osnovni sud u Mladenovcu odredio je pritvor do 30 dana Violeti M, koja se sumnjiči da 4. januara u Velikoj Ivanči nije obezbedila kavez sa psima koji su kasnije tog dana napali V.R. (62), a koji je od posledica njihovih ujeda preminuo, saznaje Tanjug. Pritvor je određen osumnjičenoj kako ne bi uticala na svedoke.

Violeta M. je prethodno saslušana, a na teret joj se stavlja krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti izvršeno iz nehata, za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

"Violeta M. je na saslušanju izjavila da ne priznaje krivično delo, nakon čega je tužilaštvo predložilo sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu da osumnjičenoj odredi pritvor da ne bi uticala na svedoke i zbog uznemirenja javnosti. Prema navodima iz krivične prijave, Violeta M. je bila zadužena da u Velikoj Ivanči u dvorištu kuće M.S, koja je na privrenom radu u inostranstvu, obilazi i hrani tri psa mešanca", navodi se u saopštenju Tužilaštva.

Naime, kako se dalje navodi u saopštenju, sumnja se da je ona 4. januara oko 9.30 nahranila pse, ali ih nije zatvorila u metalni boks koji je predviđen za njihov smeštaj, već ih je ostavila da slobodno šetaju po dvorištu. Kako su bili bez nadzora, psi su izašli na ulicu Meljansko brdo bb i oko 12.30 napali V.D. i izujedali ga po donjim ekstremitetima, nanevši mu povrede usled kojih je on preminuo na licu mesta.

Nakon toga psi su izujedali i njegovu suprugu O.R. koja je zadobila lake telesne povrede nakon čega je smeštena u Urgentni centar.

Potom se na licu mesta pojavila i Violeta M, umirila pse i zatvorila ih u metalni boks, a koje je kasnije u prisustvu policije preuzela služba zoohigijene. Utvrđeno je da psi nisu bili propisno obeleženi, ali su nosili ogrlice sa brojevima mobilinih telefona M.S. i njene ćerke.

Psi nisu oduzeti ni posle napada na devojčicu

Međutim, tragedija koja se desila početkom godine je po svemu sudeći je mogla biti izbegnuta da su sve nadležne službe delovale u skladu s propisima. O tome svedoči činjenica da ovo nije prvi put da su ovi psi izvršili napad.

Naime, kako je saopštilo Tužilaštvo, protiv M.S, vlasnice imanja na kojem su psi bili smešteni već je u toku krivični postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Mladenovcu zbog sumnje da je izvršila krivično delo Izazivanje opšte opasnosti, a zbog incidenta u kome su učestvovali isti psi.
Oni su, kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, 1. novembra 2022. godine, u selu Nemenikuće u Sopotu napali devojčicu i naneli joj lake telesne povrede. 

Ipak, psi tada nisu izmešteni u karantin, a direktor Javno-komunalnog preduzeća "Veterina Beograd" Budimir Grubić rekao je ranije za Euronews Srbija  da o tom događaju nisu bili obavešteni. 

On navodi i da ekipe ovog preduzeća ne mogu da reaguju na privatnim posedima dok ih ne pozove policija, te da o događaju iz novembra nisu imali obaveštenja.

"Da su nas pozvali, naše ekipe bi odmah reagovale kao što smo to učinili i sada", rako je on.

Osim toga, iz Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju za Euronews Srbija rekli su da u prethodnom periodu nisu evidentirane prijave u vezi sa ovim slučajem.

"Uvidom u evidencije komunalne milicije utvrđeno je da nisu evidentirane prijave građana kao ni postupanja komunalne milicije koja su se odnosila na kontrolu držanja pasa koji su napali i usmrtili lice", navedeno je u odgovoru Sekretarijata.

Istovremeno su podsetili da podatke o držaocima opasnih pasa koji su evidentirani u Centralnoj bazi podataka o psima vodi Ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva.

I u tome se ogleda i još jedan propust jer je po svemu sudeći izostala reakcija na činjenicu da je, suprotno Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu - a rase koje su usmrtile čoveka su upravo takve - opasne pse čuvalo drugo lice, a ne vlasnik, što je pravilnikom dozvoljeno jedino veterinarima u cilju obezbeđivanja lečenja psa.

Potrebne jače i rigoroznije kontrole

Profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Marijana Vucinić kaže za Euronews Srbija da je praksa takva da je retkost videti vlasnika pasa da se ponaša odgovorno i poštuje pravilinik. Ona ocenjuje da je ključni problem odsustvo kontrole.

"Pitanje je kontrole i kome dati kontrolu? Da li su to veterinarski inspektori, komunalna inspekcija, komunalna milicija, policija i ostalo? Mislim da to pitanje kod nas nije rešeno zbog neke slabosti u društvu. Nažalost, nije ovo ni prvi ni poslednji slučaj sa smrtnim ishodom", kaže Vucinić.

Upitana kako stati na put ovakvom problemu ubuduće i koje bi mere mogle da utiču na to da se ovakve stvari ne dešavaju, Vucinić navodi da je to šire pitanje koje zahteva reagovanje i sa strane vlasnika, ali i nadležnih institucija.

"Treba početi od registracije vlasnika i pravilne identifikacije pasa. Napraviti jednu službu u opštini koja bi radila sa vlasnicima. Postoji pravilnik o opasnim psima, on je sasvim u redu ali ga niko ne poštuje i ne kontroliše njegovo sprovođenje. Tu nastaju osnovni problemi", dodaje ona.

Sa ovim se slaže i doktor veterinarske medicine Vladimir Terzin, navodeći da u Praviliniku o opasnim psima postoji deo o dobrobiti životinja gde su označeni stafordi američki i stafordi pitbul terijeri kao opasni psi, pa se navodi i kako treba da se ponašaju njihovi vlasnici.

"Imaoci takvih pasa moraju biti punoletni i moraju proći određenu obuku, koju sprovodi Kinološki savez. Ti psi ne smeju da se kreću slobodno, moraju stalno da budu na povodcu, da nose zaštitnu mrežu na njušci i za to su predviđene vrlo ozbiljne kazne. Te se kazne kreću od 5 do 50 hiljada dinara, nisu ni male.  Koliko se to sprovodi u praksi ja iskreno ne znam", dodaje on.

Terzin smatra da pored kontrole i propisa, u svemu tome je ključna i edukacija vlasnika pasa.

"Među svojom klijentelom imam opasne pse koji se ponašaju potpuno normalno i ne pokazuju znake agresije. Ovde mnogo zavisi od vlasnika. Oni su ti koji od psa naprave agresivnog. Vi od pudle možete da napravite agresivnog psa koji će da laje i da ujeda i da reži na sve što naiđe. Samo je pitanje kako ste se prema njemu postavili. Ti psi imaju neki pojačani stepen agresije, ali ga pokazuju samo prilikom nekog stepena ugroženosti. Mi ni u ovom slučaju ne znamo šta se dogodilo. To su psi koji su izašli iz nekog ograđenog prostora i napali čoveka koji se našao tu", objasnio je Terzin.

Komentarišući nedavni slučaj, Terzin kaže da se dalja sudbina ova tri pasa sada svodi na kontrolu i utvrđivanje jesu li stvarno bili agresivni. 

"Treba utvrditi da li je to izazvana agresija i šta se dogodilo sa njima. Verovatno će to da bude ono što će odlučivati njihovu sudbinu", dodao je on.