Psihijatar DZ Palilula izmišljao dijagnoze i upisivao ih u kartone: Mladić odbijen za posao zbog nepostojeće bolesti

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je nakon pisanja BIRN-a o zloupotrebama jednog psihijatra iz Doma zdravlja Palilula formiralo predmet i poslalo nalog policiji o tome da prikupi sve podatke o ovom slučaju, potvrđeno je za Euronews Srbija iz ovog tužilaštva.

Kako navodi ovaj portal, psihijatar A.M. je osumnjičen da je u elektronske kartone svojih pacijenata unosio lažne dijagnoze i šifre bolesti od kojih ovi pacijenti zapravo nisu ni bolovali. Prema pisanju ovog portala, sporne dijagnoze poklopile su se sa periodom kada je ovaj doktor pokušao da sprovede kliničko ispitivanje leka koji se koristi za poboljšanje funkcionisanja mozga kod ljudi koji imaju degenerativna i progresivna oštećenja mozga.

Kako iz tužilaštva navode, zbog ovih navoda predmet je formiran, a nadležnoj policijskoj upravi je poslat nalog kako bi prikupili sva obaveštajna sredstva u vezi sa ovim slučajem, kako bi onda tužilaštvo odlučilo o daljem postupanju i kvalifikaciji dela.

O tome da su podaci pacijenata koji se nalaze u zdravstvenom kartonu, a koji se leče kod ovog lekara, sporni naslutilo se početkom januara 2021. godine. Tada je u Dom zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli jedan muškarac, koji se kasnije i obratio BIRN-u i čiji idenditet je zaštićen, došao i zahtevao razgovor sa nadležnima u Domu zdravlja, jer se kako kaže, u njegovom kartonu nalazilo čitav niz teških neuroloških i duševnih poremećaja od kojih on nije bolovao, a koje je u njegov elektronski zdravstveni karton upisao ovaj psihijatar.

On je, kako je naveo, za to saznao jer je tražio zdravstveno uverenje koje mu je bilo potrebno za dobijanje visokorizičnog posla. Tada je imao priliku da vidi da su mu prišijene dijagonoze pod šiframa, a pored kojih nije stajalo objašnjenje šta one označavaju. Nakon što je pretio novinarima i adovkatima, sporne dijagnoze su nestale iz elektronskog kartona.

Međutim, njegov slučaj nije bio usamljen. Narednih dana i meseci broj pacijenata koji je imao iste pritužbe i koji se lečio kod istog lekara se uvećao. Svima je zamerka bila sledeća: zbunjivalo ih je to što imaju po nekoliko desetina dijagnoza sa šifrom bez objašnjnenjaa, kao i to da je sve počelo da se uvećava od početka 2019. godine. BIRN navodi da su neki pacijenti imali čak 30 dijagnoza.

Potrebna posebna komisija koja bi mogla da utvrdi ko je sve bio oštećen

Koliko je tačno bilo pacijata koji su na ovaj način obmanjeni ne može da se zna. Direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović za BIRN kaže da bi za to bilo potrebno da se osnuje posebna komisija.

"To niko ne zna. Možda ih ima 10, a možda 1.000. Ako je on radio dve godine u Domu zdravlja i ako je radio po proceduri – znači oni mogu primiti pet do osam pacijenata, ne više, jer njima traje pregled po sat vremena. Izračunajte 365 dana po pet pacijenata, da li je svakom (upisivao dijagnoze), mi to ne znamo", kaže Stojanović.

Problem je u tome i što su nakon reakcije ljudi, kako bi smirili pacijente, u Domu zdravlja krenuli da im brišu dijagnoze i to na način koji nije propisan zakonom. Nakon svega, nadležni iz Doma zdravlja kažu da su pacijenti izgubili poverenja u njihove stručnjake i da su odustali od lečenja čak i kod drugih psihijatara. Direktor Doma zdravlja kaže da su prvo imali pritužbe po jednog pacijenta mesečno, ali da se to promenilo.

"Odjednom stižu dopisi pacijenata sa neuropsihijatrije i psihijatrije, gde oni kažu da im doktor upisuje u karton nešto što nemaju. Čak je jednom stavio da je narkoman, a čovek nije narkoman. Najpre su nam dolazili mejlovi pacijenta", kaže on i dodaje da je doktor, kada ga je pozvao na razgovor, to negirao.

Međutim, 6. maja 2021. godine direktor Doma zdravlja na Paliluli pokreće disciplinski postupak protiv psihijatra. Nakon toga, psihijatar je podeno zahtev za sporazumni otkaz i to istog dana kada je zbog njegovog ponašanja reagovala grupa zdravstvenih radnika koja se obratila Domu zdravlja. U tom momentu je protiv dr Miljatovića obustavljen disciplinski postupak, a rešenje o sporazumnom raskidu ugovora usvojeno je 31. maja 2021. godine.  

Prema istraživanju BIRN-a, psihijatar koji je osumnjičen da je unosio lažne dijagnoze svojim pacijentima i dalje radi sa pacijentima u jednoj privatnoj ordinaciji na Čukarici. U njegovoj biografiji na sajtu ordinacije ne navodi se da je radio u Domu zdravlja na Paliluli.

Brisanje lažnih dijagnoza "jedino po nalogu suda"

Direktor Stojanović tvrdi da nijedan pacijent koji je odlazio kod psihijatra Miljatovića nije dobio neistraženi lek koji se inače primenjuje kod pacijenata koji imaju Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, a moguće je da se primenjuje i kod onih koji imaju teži oblik epilepsije, šizofrenije ili neke mentalne retardacije.

Upravo se ono za šta je ovaj lek namenjen poklapa sa dijagnozama koje je u fazi kliničkog ispitivanja doktor i upisivao. Inače, od kliničkih studija nekog leka ne zarađuje samo ustanova u kojoj se lek ispituje, već je materijalna nadoknada obezbeđena i za lekare istraživače u projektima.

Kada je reč o zahtevima pacijenata da im se dijagnoze izbrišu, kako ne bi imali problema u drugim zdravstvenim ustanovama, koje nisu upoznate sa slučajem neosnovanog upisivanja dijagnoza, direktor Stojanović je naveo da je to moguće jedino po nalogu suda.

Upravo sa tim se suočla još jedna sagovornica BIRN-a koja je navela da se kod lekara lečila dve godine, ali zbog toga što je imala problem sa spavanjem i bolovima u stomaku na nervnoj bazi. Međutim, kada joj je lekar opšte prakse video karton, sugerisao joj je da ode u prevremenu penziju što je nju začudilo jer se nije osećala bolesnom. Na internetu je, kaže, onda počela da čita svoje dijagnoze.

"Ispostavilo se da mi je upisano više od 20 dijagnoza za koje nisam ni slutila da imam. Između ostalog, bile su mi upisane i šifre G30.0 i G30.9 što je označavalo da imam Alchajmerovu bolest, zatim mi je upisana i šifra G41.0 što je značilo da imam snažnu epilepsiju sa velikim napadima. Bile su mi upisane i šifre koje su označavale teška zapaljenja i oboljenja štitaste žlezde", objašnajva ona.

Kaže da je nakon prelgleda koje je privatno platila utvrdila da nije bolesna. Kada je kaže, otišla u junu 2021. godine do Doma zdavlja po objašnjenje, saznala je da lekar više ne radi tamo ali da dijagnoze ne mogu da se obrišu samo sudskim putem, što zahteva i angažovanje veštaka. Od republičkoj zdravstvenog inspektora dobila je odgovor da su oni kontaktirali Dom zdravlja gde im je rečeno da su zaključili da postoje nepravilnosti u postavljanju hroničnih dijagnoza kod pacijentkinje. 

Nakon toga decembra 2021. godine ona je ponovo zahtevala da joj se izbrišu dijagnoze, a posle nekoliko dana tadašnja načelnica Odeljenja za zaštitu mentalnog zdravlja dala je saglasnost da se devet psihijatrijskih hroničnih dijagnoza izbiršu. Ona je predložila da joj se izbriše još 15 dijagnoza. Međutim, nekoliko dana nakon toga stiglo je obaveštenje koje je poslao direktor Stojanović u kom se navodi da će Dom zdravlja dati nalog za brisanje dijagnoza iz oblasti mentalnog zdravlja, a da im je potrebna saglasnost izabranog lekara pacijentkinje što se tiče dijagnoza vezanih za oblasti endokrinologije i neurologije.

BIRN navodi da je bilo četiri modela brisanja dijagnoze: to je činio sporni psihijatar pod pritiskom pacijenata, zatim nakon što pravna služba Doma zdravlja izda nalog za brisanje, što je radio i direktor ustanove Aleksandar Stojanović, a zabeleženo je i da su šefovi službe za mentalno zdravlje samoinicijativno brisali dijagnoze koje im se učine kao sumnjive.

Direktor Doma zdravlja na Paliluli Aleksandar Stojanović najpre je novinarima rekao da on nikada nije naredio brisanje, i da je to moglo da se zloupotrebi jedino tako što je psihijatar to radio na svoju ruku ali da to, bez njegovog znanja, verovatno čine i drugi psihijatri u ustanovi kojom on rukovodi. Nakon toga je dodao da je on, ipak, lično naredio brisanje dijagnoza za pojedine pacijente pošto su oni to zahtevali preko advokata, kog su unajmili.

U Službi za mentalno zdravlje DZ na Paliluli, lekari koji su želeli da ostanu anonimni kažu da brisanje dijagnoza nije jasno zakonski definisano, te da je dr Aleksandar Miljatović po zvanju prim. mr sci. med. dr što znači da ima zvanje magistra, a prethodno je radio i kao šef Dnevne psihijatrijske bolnice u KBC Zvezdara, te da brisanje dijagnoza koje je on upisao mora da odobri tim stručnjaka kompetentnijih od njega. 

Marinović: Krećemo u inspekcijski nadzor DZ Palilula

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović napominje za RTS da će sutra inspektori poverenika krenuti u nadzor Doma zdravlja Palilula.

"Ova priča ima više slojeva, jedno je potencijalno krivično-pravni i o tome će odlučiti tužilaštvo. Koliko sam shvatio iz medija, taj psihijatar više ne radi u tom domu zdravlja, ni u jednom, radi valjda privatno. Bez obzira na to, u vreme kada je radio on je bio službeno lice i kao takav ima odgovornost", ističe Marinović.      

S druge strane, postoji disciplinska odgovornost, kaže Marinović i dodaje da je Dom zdravlja vodio protiv njega postupak koji je okončan tako što je on dao otkaz, tako da je postupak zbog toga obustavljen.

Ukazuje da postoji postupak nadzora i od strane inspekcije Ministarstva zdravlja, jer ni poverenik ni MUP niti bilo ko drugi nije ovlašćen niti poseduje stručna znanja da utvrdi da li je to lažna dijagnoza ili nije, posebno u takvim oblastima.

"Naravno, postoji i ova koja se tiče naše nadležnosti – čuvanja podataka o ličnosti. Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, zakon sankcioniše rukovaoca – a to je pravno lice, u ovom slučaju Dom zdravlja – ukoliko dođe do prekršaja, novčano kaznom od 50.000 do dva miliona dinara, kao i odgovorno lice u tom domu zdravlja kaznom od 5.000 do 150.000 dinara", dodaje Marinović.

Objasnio je da može biti odgovornost i po nekim zdravstvenim zakonima, takođe je kazna za pravno lice od 50.000 do dva miliona dinara, a za ono lice koje to uradi od 30.000 do 150.000.

"Ukoliko je došlo do krivičnog dela falsifikovanja isprave, zloupotrebe položaja za to su propisane krivične sankcije", zaključio je Marinović.

Kako je naveo, zastrašujuće je to što se za slučaj saznalo tako što je jedan mladić odbijen za posao jer je poslodavac kod kojeg je konkurisao znao da u njegovom kartonu piše da ima teška psihička oboljenja. Marinović kaže da ga je iznenadilo to što su poslodavci saznali dijagnoze kandidata za posao.

"Prvo, po zakonu ne treba da znaju, drugo, doneta je izmena pravilnika prošle godine da izveštaj o dijagnozi i šifri bolesti više ne bude deo izveštaja o sprečenosti za rad", rekao je Marinović. Kada je u pitanju zaštita o podacima o ličnosti, zakon sankcioniše rukovaoca – a to je pravno lice, u ovom slučaju Dom zdravlja – ukoliko dođe do prekršaja, novčano kaznom od 50.000 do dva miliona dinara, kao i odgovorno lice u tom domu zdravlja kaznom od 5.000 do 150.000 dinara", dodaje Marinović.

Objasnio je da može biti odgovornost i po nekim zdravstvenim zakonima, takođe je kazna za pravno lice od 50.000 do dva miliona dinara, a za ono lice koje to uradi od 30.000 do 150.000.

"Ukoliko je došlo do krivičnog dela falsifikovanja isprave, zloupotrebe položaja za to su propisane krivične sankcije", zaključio je Marinović.