Građevinski otpad u Srbiji: Divlje deponije niču na svakom koraku, samo u Beogradu ima ih više od 500

Od ukupnog otpada koji se stvori u Srbiji dve trećine je građevinski otpad. Beograd ima problem sa njegovima odlaganjem, jer samo jedan njegov deo završi na deponiji u Vinči, te najveći problem stvaraju divlje deponije.

Nema zvaničnih podataka koliko divljih deponija ima u glavnom gradu, a prema podacima Asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu ima ih više od 500.

"Svuda ih imate, prema Jajincima, prema Avali, u svakom pravcu. Krvi su neinventivnost, neznanje, neučenje i nemanje želje za edukacijom u ovoj oblasti", kaže za Euronews Srbija iz Asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Deponija u Vinči može da primi 200.000 tona otpada godišnje.

Odlaganje košta 2.000 dinara po kamionu, plus troškovi vožnje. Odlaganje pored puta je jeftiniije, a to kontroliše inspeckcija po opštinama.

Kako su za Euronews Srbija rekli u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Grad Beograd ima plan za upravljanje otpadom.

Planom je predviđeno da Beograd ima tri postrojenja za tretman upravljanje građevinskim otpadom. Jedno od njih biće nova sanitarna deponija u Vinči, a traže se druge dve lokacije.

Bara Reva trebalo je da bude jedna od njih, ali je nakon pobune građana to promenjeno.

"Zbog javnosti, trenutno se zastalo sa tom lokacijom. Videćemo dalje, ima drugih lokacija gde je planskim dokumentom to predviđeno", rekao je za Euronews Aleksandar Ćirić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Grad neće praviti nove deponije već je ideja da se ovaj otpad koristi kao resurs u građevinarstvu.

U međuvremenu, mnogo novca se godišnje potroši na čišćenje divljih deponija, ali se čiste samo javne površine, a ono što se nađe na privatnom posedu, tu i ostaje.

Kod bare Reva trenutno je mirno, građani su izvojevali pobedu jer na to mesto kamion gradske čistoće nije došao poslednjih mesec dana.

Kamion i ne može da priđe, jer su građani postavili barikade, prenela je reporterka Euronews Srbija.

Građani su dobili obećanje zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da se na toj lokaciji neće odlagati šut, ali navode da su to uzeli sa rezervom.

Sada borba građana ide ka tome da se bara Reva proglasi za zaštićeno prirodno dobro.

U Srbiji godišnje do četiri miliona tona građevinskog otpada

Aleksandar Jovović profesor na Mašinskom fakultetu i osnivač Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom rekao je da se na godišnjem nivou u Srbiji napravi tri do četiri miliona tona otpada. 

Kada je reč o Beogradu, taj broj je oko 600.000 tona.

"Pouzdanih podataka nema, ovo su procene na osnovu izdatih građevinskih dozvola. U Beogradu se godišnje izda šest, sedam hiljada građevinskih dozvola", kaže Jovović.

Euronews Srbija

On navodi da je Grad Beograd izradio plan za upravljanje otpadom za lokalne samouprave pre dest godina, ali on istekao, te je pre desetak dana usvojen novi.

"Jedna od tačaka je i građevinski otpad, plan njegovog odlaganja, daljeg korišćenja, odnosno trajnog zbrinjavanja.

Kako navodi profesor Jovović, procena je da će količina građevinskog otpada rasti i da je neophodno da se radi na tome da se on propisno odlaže.

"Mi imamo zakon o upravljanju otpadom, prema kojem treba da se donese i pravilnik o upravljanju građevinskim otpadom", objašnjava Aleksandar Jovović.

On je rekao da kaznena politika jeste u redu, ali da ona uvek prati i dobru edukaciju.

"Džabe da napravimo pravilnik bilo kakav, o upravljanju otpadom, a da neko ko ima taj otpad nema kud sa njim. On može da ga prosledi nekom operateru, ali gde će on dalje", kaže Jovović.

Navodi da je odgovornost za promene pravilnika na republičkom nivou i kaže da bi građevinska dozvola trebalo da se uslovi tim gde će se odložiti otpad.

Reciklaža jedno od rešenja

Nebojša Vraneš iz Provredne komore Srbije kaže da je potrebno da se zakonski akti usklade sa EU, kao i da konačno počnu da se naplaćuju prirodni rasursi po onim cenama kakvim bi trebalo.

Kako navodi, u Srbiji su prirodni resursi, kao što su kamen ili šoder iz reke, znatno jeftiniji, a njihova potrošnja je nenadoknadiva.

"Reciklirnje petine od ukupnog  otpada nije malo s obzirom na uslove", rekao je Vraneš.

"Imate gomilu lokalnih puteva koji mogu da se asfaltiraju racikliranim otpadom", ističe on.

Kao vid podsticaja reciklaže, Vranše navodi da bi trebalo dodatno motivisati firme koje koriste reciklirani materijal.

"Najjednostavnije bi bilo da se pospeši ta zelena gradnja, da se onima koji koriste reciklirani materijal daju manji porezi. To je naizgled manje novca u budžetu, ali nije tako", rekao je Vraneš za Euronews.