Odbijen prigovor na odluku da Karadžić služi ostatak kazne u Ujedinjenom Kraljevstvu, advokat tvrdi da je osuđen na samicu ili smrt

Međunarodni sud u Hagu odbio je prigovor odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na odluku da bude upućen u Ujedinjeno Kraljevstvo na izdržavanje ostatka kazne doživotnog zatvora, saopštio je Karadžićev advokat Piter Robinson.

Na svom Tviter nalogu, Robinson navodi da je prigovor odbio predsednik sudskog mehanizma Karmel Ađijus.

Ovim potezom, ocenjuje Robison, Karadžić je osuđen na "samicu do kraja života, ili na smrt u rukama muslimanskih ekstremista".

 

 

Prekjuče, 12. maja, Ujedinjeno Kraljevstvo dalo je da saglasnost da Radovan Karadžić bude premešten u tu zemlju na izdržavanje ostatka kazne. 

Tom prilikom je šef diplomatije UK Dominik Rab naveo u saopštenju da bi Britanija trebalo da bude ponosna zato što su podržavali Karadžićevo hapšenje, kao i zato što 30 godina podržavaju težnju za pravdom za "gnusne zločine". 

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu izreklo je 2019. godine doživotnu kaznu Karadžiću.  

Osuđen je zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti, kao i kršenja zakona i običaja ratovanja, čime je preinačena prvostepena presuda Tribunala kojom je u martu 2016. godine bio osuđen na 40 godina zatvora

Slučajevi Krstića i Tejlora kao opomena

Odbrana Karadžića se usprotivila ovoj odluci, tvrdeći da se Karadžićeva bezbednost ne može garantovati u Ujedinjenom Kraljevstvu i dajući kao objašnjenje slučajeve generala  Vojske Radislava Krstića i predsednika Liberije Čarlsa Tejlora.

Krstić je, navodi odbrana, 2010. godine služio kaznu u Vejkfildskom zatvoru, ali su ga 7. maja trojica Muslimana napali, što je jedva preživeo.

Odbrana: Karadžić u opasnosti zbog religijskog aspekta

Nakon ovoga je prebačen u Poljsku, ali je zbog ovog napada patio od posttraumatskog stresnog poremećaja tako jakog, da nije mogao da svedoči na Karadžićevom suđenju, naveli su.

Naveli su i da je bilo je još nekoliko sličnih, ali manje ozbiljnih incidenata nakon ovog u zatvorima Long Lartin i Vudhil.

Kada je u pitanju liberijski predsednik Čarls Tejlor, Karadžićeva odbrana navela je da je 2012. godine osuđen na 50 godina zatvora zbog ratnih zločina, a u UK premešten 2013.

Tamo je Tejlor bio odvojen od drugih zatvorenika, zbog toga što se smatralo da mu je bezbednost veoma ugrožena. Čuvari su čak i presreli pismo u kom se Tejloru preti smrću.

Jedini način da se Tejlorova bezbednost sačuva bila je da bude smešten u samicu i potpuno odvojen, smatra odbrana Karadžića, ocenjujući da je Karadžić u još većoj opasnosti zbog religijskog aspekta, pa je tako "meta za veći broj ljudi".

Osuđenici i ranije premeštani u Ujedinjeno Kraljevstvo

Ujedinjeno Kraljevstvo je dobrovoljno pristalo na prijem Karadžića, prenosi britanski list Gradijan, ali je tamošnje ministarstvo pravde saopštilo da neće otkriti lokaciju zatvora, zbog sigurnosti osuđenika.

Ovo nije prvi put da osuđenici za ratne zločine bivaju premešteni u Veliku Britaniju na odsluženje kazne, prenosi list. Podsećaju da je to bio slučaj i sa Momčilom Krajišnikom, koji je takođe bio jedan od ratnih lidera bosanskih Srba.

Osim Krajišnika, navode i Čarlsa Tejlora, kao i Ahmada al-Faki al-Mahdija, pripadnika tuareške islamističke vojske u severnoj Africi, koji je prebačen u škotski zatvor, nakon što je 2016. godine osuđen zbog napada na verske i istorijske građevine u gradu Timbuktu.