Nedostaje 10.000 vozača: Da li će Srbija morati da uvozi radnu snagu

Javni gradski prevoz se već nekoliko godina nalazi u krizi i ima poteškoće da zaposli radnike. Najprimetniji je nedostatak vozača autobusa koje privatni konzorcijum prevoznika želi da reši zapošljavanjem vozača iz inostranstva.

Devedesetih godina 20 veka u Beogradu je nedostajalo autobusa, poslednjih godina, vozila ne manjka, ali sve je manje vozača. Mnogi od njih odlaze u inostranstvo.

"Najveći razlog odlaska su loši uslovi rada, radno vreme i naravno niska mesečna primanja", kaže za Euronews Srbija Miša Božićić iz Sindikata Sloga.

Iz GSP su saopštili da tom preduzeću nedostaje oko 200 vozača kako bi normalno funkcionisao, a da je konkurs za zaposlenje stalno otvoren. Da bi više vozača radilo, granica za odlazak u penziju je pomerena iznad 60 godina, navodi Milan Vujanić, ali su procedure za one mlade vozače i dalje komplikovane, pa je i tu potrebno nešto menjati.

"Sada u Srbiji, 21 godinu je potrebno da ima vozač minimalno da bi smeo da upravlja javnim prevozom, vozilom u javnom prevozu putnika jer C kategoriju može dobiti sa 18 godina, a tek 3 godine nakon posedovanja C kategorije može da polaže za D kategoriju odnosno za vožnju autobusa", kaže Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Međutim, sindikati navode da GSP sve više nedostaju i radnici u ostalim sektorima preduzeća.

"Još veći problem pored vozača su radnici održavanja, mehaničari, bravari, električari, bukvalno svi radnici na održavanju koji su ne desetkovani, ne znam kako to da izrazim, ako uzmemo podatak da je na Karaburmi recimo bilo 66 zaposlenih ljudi u brvarnici, da ih sada ima 18, a da se povećao broj vozila... Mislim, kako to onda odraditi kvalitetno", objašnjava Božić.

Sindikat Sloga traži bolje plate i uslove rada, zbog toga navode da su u nemilosti, pa je tako predsednik Sindikata kako kaže, premešten iz pogona Karaburma u Zemun. Ističe i da su neke njegove kolege prošle još gore zbog angažovanja na nedavnom protestu radnika.

"Bio sam sa njima, podržao sam ih kao radnik, trojica ljudi koji su javno govorili, sva trojica su istog dana dobili suspenziju sa posla. Ono što poslednje znam da su dobili suspenziju na 3 meseca da rade po četvrtinu radnog vremena, mi ćemo pokušati, bez obzira da li su oni članovi sindikata ili ne da se ti ljudi vrate da nastave da rade i da sindikalno deluju, odnosno kao radnici jer i oni žele, kao i mi, da se izbore za bolje uslove i plate u javnom prevozu", ističe Božić.

Sindikalci navode da su do rešenja za probleme hteli da dođu i sa novim gradonačelnikom, ali, navode da do tog sastanka još nije došlo.

Nikolić: Srbiji nedostaje 10.000 vozača

Ekonomska analitičarka i urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić za Euronews Srbija kaže da je već nekoliko godina aktuelan podatak da Srbiji nedostaje oko 10.000 vozača, ali dodaje da je slično i u Evropi.

Ona ističe da Srbija može da se bori sa tim. 

"Jedan od modela koji se primenjuje, a to je da kompanije praktično ulažu u mlade ljude i da ih odškoluju za ono za šta im je potrebno. Mislim da je to nešto što će morati svi da rade i domaće veće kompanije kojima je to potrebno u budućnosti će morati da rade. I naravo, bolji uslovi rada i veće plate. Ako hoćete da zadržite radnika, recept je vrlo jednostavan - dajte mu veliku platu kojom on može da bude zadovoljan, da ima obezbeđenu egzistenciju i onda će naravno ostati na poslu", ističe Nikolić.

Prema njenim rečima, postoji više razloga zbog čega smo došli u situaciju da imamo manjak radne snage.

"Pre svega ljudi idu za boljim standardom i to se ne dešava samo nama koji nismo u EU. Velika migracija se dešava i u zemljama koje su članice Unije. Imali ste slučaj sa Hrvatskom, da je 400.000 ljudi napustilo zemlju. Slično se desilo sa Rumunijom koja je imala 23 miliona ljudi, sada ima 20 jer je tri miliona otišlo širom Evrope. Dakle, jedan razlog je standard, svi traže bolje uslove života", kaže Nikolić.

Drugi razlog bar kad je o Srbiji reč je, kako navodi, što je sa rastom privrede smanjena nezaposlenost.

"Mi smo i dalje ekonomija na niskom stepenu razvoja i još smo nerazvjeni. Da bismo živeli bolje treba nam mnogo veći razvoj, ali i ovaj ovoliki razvoj pokazao je da nema mnogo ljudi koje možete da za sve angažujete. Treći razlog je to što je prestala obuka za mnoga zanimanja, pa su nas praktično strane kompanije naterale da otvaramo odeljenja u kojima će oni školovati svoje buduće kadrove", precizira ona.

Da li će Srbija uvoziti radnu snagu?

Uvoz radne snage je stoga, kaže, kaže Radojka Nikolić, neminosvnost.

"To je svetski proces, na kraju krajeva i lično opredeljenje, nekad vas uslovi nateraju, a nekad sami izaberete da živite u nekoj drugoj zemlji. Što se tiče te procedure, nama dosta nedostaje da bude efikasnija, brža i efektivnija administaracija. I kad god nemate to na pravi način regulisano jave se agencije kao posrednici. Pošto se među agencijama javljaju razni posrednici onda se dešavaju ovi problemi da neko bude nasamaren, da se nekome se uzme više, da je nesiguran posao", rakla je Nikolić.

Dodaje da u tom smislu inicijativa Otvoreni Balkan mnogo znači i da je to prilika da se reši problem manjka radne snage.

"Zato što je, recimo Albanija, jedna od zemalja Zapadnog Balkana iz koje ljudi najviše odlaze. Tamo je gotovo 50 odsto radno sposobnih ljudi napustilo zemlju i otišlo da radi negde širom Evrope. Dakle ta mogućnost regionalnog kretanja, da neko radi na mnogo bližoj udaljenosti nego da ide u EU je neikma primamljivija. Inicijativa je dobra u tom smislu da ne postoje barijere u zapošljavanju i da može onaj kome odgovara, da radi bez prepreka u nekoj od susednih zemalja", zaključuje Nikolić.