Afera Kredi Svis: Procurili podaci o računima brojnih političara i biznismena, među njima i imena iz Srbije

Na desetine imena sadašnjih i bivših političara i biznismena pojavilo se u podacima koji su procurili  iz banke Kredi Svis. Reč je o koordinisanoj istrazi, nalik Panamskim papirima, a među imenima koja su objavljena ima i biznismena iz Srbije.

Prema izveštaju u kojem su obelodanjene interne procedure banke, otkriveni su detalji računa oko 30.000 klijenata Kredi Svis širom sveta vredni više od 100 milijardi švajcarskih franaka (oko 96 milijardi evra).

Otkriveno je kako je Kredi Svis više puta otvarao ili održavao bankovne račune za niz visokorizičnih klijenata širom sveta. Među njima su Ronald Li Fuk-šiu, bivši predsednik berze u Hongkongu, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi u gradu, ali i osuđen za primanje mita u zamenu za uvrštavanje kompanija na berzu, Nemac Eduard Zajdel osuđen je za primanje mita 2008, koji je bio zaposlen u Simensu i koji je kao vođa multinacionalne kompanije u Nigeriji nadgledao kampanju podmićivanja korumpiranih nigerijskih političara. 

Gardijan pominje i Stefana Sederholma, švedskog kompjuterskog tehničara koji je otvorio račun kod Kredi Svis 2008. godine i bio u mogućnosti da ga ima dve i po godine nakon što je na Filipinima osuđen za trgovinu ljudima, zbog čega je dobio doživotnu kaznu zatvora. 

Jedan od najozloglašenijih slučajeva u istoriji Kredi Svis uključuje korumpiranog filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa i njegovu suprugu Imeldu, za koje se procenjuje da su izvukli čak 10 milijardi dolara sa Filipina tokom tri Ferdinandova predsednička mandata. 

Tu je i Pavlo Lazarenko, koji je bio premijer Ukrajine između 1997. i 1998. i koji je po prestanku mandata otvorio svoj prvi od dva računa, a na jednom od njih je imao gotovo osam miliona švajcarskih franaka. 

Prema pravilima, klijenti koji su bili označeni kao politički izložena osoba iz zemlje visokog rizika ili osoba koja je uključena u visokorizične aktivnosti kao što su kockanje, trgovina oružjem, finansijske usluge ili rudarstvo, bili bi suočeni sa pojačanim nadzorom, navodi se u izveštaju. Od menadžera za odnose se očekivalo da koriste eksterne izvore za proveru klijenata i njihovih nivoa rizika. 

Jedan od onih koji se spominju u dokumentima je kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev, za koga se navodi da je imao račun u banci na kom je u jednom trenutku bilo milion dolara. Spominju se i sinovi predsednika jedne autonomne azerbejdžanske oblasti, koji su primili više od 100 sumnjivih transakcija koje bi inače trebalo da budu razlog za uzbunu u bankama.  

Šta kaže Kredi Svis?

Oglasio se i Kredi Svis koji odbacuje optužbe o bilo kakvom kršenju regulative. "Kredi Svis snažno odbacuje optužbe i insinuacije o navodnim poslovnim praksama banke za koje se tvrdi da su mimo propisa", navodi se u saopštenju.

Dalje se dodaje da su "predstavljene stvari uglavnom iz prošlosti", te da su "izveštaji o ovim pitanjima zasnovani na delimičnim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što rezultira tendencioznim tumačenjima poslovnog ponašanja banke".  

Banka je navela da je tokom protekle tri nedelje primila "brojne upite" od konzorcijuma medija i da je prroverila mnoge račune koji su dovedeni u pitanje.

"Približno 90 posto pregledanih računa je danas zatvoreno ili su bili u procesu zatvaranja pre prijema upita novinskih kuća, od čega je preko 60 procenata zatvoreno pre 2015. godine", piše u saopštenju "Kredi Svisa".

Nakon objavljivanja podataka, švajcarska agencija za nadzor banaka je saopštila da je u kontaku sa Kredi Svis bankom.

"Znamo za objavljeni članak. Poštivanje propisa o pranju novca je u fokusu naših nadzornih aktivnosti već godinama", rekao je Rojtersu portparol Švajcarske agencije za nadzor finansijskog tržišta (FINMA), ne upuštajući se u dalje komentarisanje. 

Akcije druge po veličini švajcarske banke, koja je već pod pritiskom zbog niza skandala vezanih za upravljanje rizicima i gubitka od 1,6 milijardi švajcarskih franaka 2021. godine, počele su današnje trgovanje na berzi u padu, navodi Rojters.

Reagovala je i vodeća politička grupa u Evropskom parlamentu koja je zatražila da se preispitaju švajcarske bankarske prakse i da se ta zemlja eventualno uključi na "crnu listu" Evropske unije za pranje novca.

Rodoljub Radulović imao dva računa

Među objavljenim dokumentima pominju se i osobe iz Srbije. Najpoznatije ime koje se pominje je Rodoljub Radulović kome se sudi da je zajedno sa Darkom Šarićem učestvovao u međunarodnom švercu kokaina. KRIK piše da je on otvorio dva računa u banci kredi Svis u vreme kada se nalazio pod istragom i da je na njima imao milionske iznose. 

Kako se navodi, procureli podaci otkrivaju da je Radulović u Švajcarskoj imao dva računa koje je vodio preko svojih ofšor firmi. Jedan od računa je otvorio 2005. i na njemu se nalazilo oko 165.000 franaka (105.000 evra) u junu 2006. godine. Drugi račun je otvorio dva godine kasnije, i na njemu je bilo gotovo 3,4 miliona franaka (oko 2,3 miliona evra) u decembru 2008. godine.  

Piše da je Radulović račune zatvorio tek u maju 2010. godine, mesec dana nakon što je Šarić u Srbiji optužen za šverc kokaina. Od kada je 2012. i sam optužen u tom slučaju, on je u bekstvu. U odsustvu je osuđen na 10 godina zatvora, ali je presuda ukinuta zbog proceduralnh propusta i uskoro bi trebalo da počne ponovljeno suđenje.

Mup/Grčke

Istraga protiv Radulovića zbog pranja novca preko švajcarskog računa do danas nije okončana. Novinari KRIK-a/OCCRP-a kontaktirali su Radulovićevog advokata Velisava Milutinovića, koji je rekao da je istraga i dalje otvorena i da ne može da komentariše. Kredi Svis nije odgovorio na pitanja novinara o konkretnim računima ili klijentima.  

Radulović je, kako je utvrdilo srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal, bio vlasnik prekookeanskih brodova koji su prevozili drogu. Otkrili su da je krajem 2008. i 2009. godine sa saradnicima pripremao pošiljku od 1,8 tona kokaina iz Argentine, skrivenu mešu svojim brodovima "Glden" i "Verti".

KRIK piše da je organizovana akcija da grčka policija zapleni drogu kad stigne u tu zemlju, ali je međutim informacija o akciji dojavljena Radulovićevoj ekipi, pa je kokain istovaren na ribarski brod u blizini španske obale. 

Tužilaštvo tvrdi da je Radulović učestvovao i u pranju novca za Šarića i da je za to koristio račun koji je u banci "Kredi Svis" otvorio preko kompanije koju je registrovao na Maršalskim ostrvima. Na tom računu je bilo gotovo 3,4 miliona švajcarskih franaka u decembru 2008. godine, prema podacima iz projekta "Švajcarske tajne". Istraga tužilaštva je pokazala da je kroz račun prošlo više novca. 

Srpsko tužilaštvo je zatražilo od švajcarskih kolega 2011. godine da pribave informacije od švajcarske banke, a podaci su stigli 2013. i to samo za račun za koji je tužilaštvo već znalo. Srpski tužilac je uspeo da uđe u trag Radulovićevog novca u Beogradu i da zapleni nekretnine, a advokat Radulovića je na sudu tvrdio da je njegov klijent imovinu kupio novcem koji je legalno zaradio. Radulović je i dalje u bekstvu.   

Račune u Kredi Svis imao i bivši direktor lutrije i aerodroma

Još jedna osoba iz Srbije koja se pominje je Bojan Krišto, bivši direktor Državne lutrije Srbije i beogradskog aerodroma, inače kadar G17+. On je, kako piše KRIK, imao dva računa u švajcarskoj banci Kredi Svivs, i to u vreme dok je bio na javnoj funkciji. Podaci pokazuju da se na jednom od računa nalazilo gotovo dva miliona franaka (1,3 miliona evra). 

Iz procurelih podataka se vidi da je prvi račun otvorio krajem 1994. godine, kada je imao samo 18 godina i kada je studirao u Velikoj Britaniji. Najviše novca na njemu je imao u oktobru 2007. godine – gotovo 320 hiljada švajcarskih franaka (oko 190 hiljada evra), pokazuju podaci. Zanimljivo je da je ovaj iznos zabeležen neposredno pre nego što je Krišto prešao sa mesta prvog čoveka lutrije na poziciju generalnog direktora aerodroma "Nikola Tesla". 

Drugi račun u Švajcarskoj otvoren je u novembru 2005. godine i na njemu je bilo više novca. Krišto je imao punomoćje za ovaj račun, koji je, kako se vidi iz procurelih podataka, njegova sestra otvorila preko svoje kompanije. Na računu se nalazilo gotovo dva miliona švajcarskih franaka (1,3 miliona evra) u junu 2009. godine. Krišto je podneo ostavku na funkciju direktora aerodroma u novembru 2008, kada je otkriveno da je sebi i svojim saradnicima neosnovano isplaćivao velike bonuse. Protiv njega je pokrenut postupak pred Privrednim sudom u Beogradu i osuđen je na kaznu od 150 hiljada dinara.

Krišto je u odgovoru za KRIK naveo da je pre stupanja na funkciju, 2003. godine raspolagao milionskim iznosima – deo para je stekao on, a deo su zaradili njegovi roditelji još pre njegovog rođenja.

"Sva sredstva na računima, bez obzira kada su otvoreni, potiču iz prethodnog perioda (pre mog imenovanja) i vode poreklo od poslovanja ili imovine moje porodice”, navodi Krišto u svom odgovoru.  

Tvrdi da je od sredine sedamdesetih godina njegov otac Ivan Krišto bio jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi i pionir privatnog biznisa.  "Još davne 1982. godine porodica je raspolagala imovinom od minimum šest miliona maraka", piše u Krištovom odgovoru. Njegova porodica je, kako je naveo, do kraja devedesetih poslovala i imala nekretnine u više država Zapadne Evrope, regiona, kao i u ofšor zonama.  

"Moji roditelji su bili rezidenti Austrije. Oni su u skladu sa tadašnjim zakonima poslovanje ostvarivali preko banaka u državama Evrope, Švajcarskoj kao i ofšor zonama, što je u vreme sankcija bilo i prirodno", tvrdi Krišto. 

Krišto tvrdi da nije imao obavezu prijavljivanja imovine i primanja kada je 2004. godine postavljen na mesto direktora Lutrije, ali da je to ipak učinio.

Pominje se i bivši direktor predstavništva Centroprojekta

Među podacima koji su "procureli" nalazi se ime nekadašnjeg direktor predstavništva državnog preduzeća "Centroprojekt" u Moskvi Dragutina Pihlera, protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog višemilionskih zloupotreba u ovoj kompaniji. KRIK piše da je on na računu u švajcarskoj banci 2015. godine imao imao više od dva miliona švajcarskih franaka . 

Pihler je za KRIK potvrdio da je račun u Švajcarskoj otvorio 1998. godine i da je u pitanju investicioni račun – koji se koristi za ulaganja.  

"To je investicioni račun gde sam novac koji sam stekao ulagao u hartije od vrednosti, u akcije pojedinih firmi, dividende, u valutu, u zlato, ono što mi je broker iz banke predlagao, a ja pristajao“, objasnio je on. "Taj račun nije onaj račun: sad pozovete i kažete – naplatite mi struju sa tog računa. Ja nemam ni karticu u toj banci, niti sam je ikada dobijao".  

Pihler kaže da je godinama radio u Rusiji i da je deo tog novca prebacivao u Švajcarsku.  

"Sa tog računa (u Rusiji) sam prebacivao pare na račun u Švajcarskoj, uz rigoroznu kontrolu (…) Odakle pare, ko je uplatio, kako je uplatio, da li su na te pare plaćeni porezi, dva poreza su u pitanju, koji iznos plaćen u porezima", tvrdi Pihler.

Potvrdio je da nije zatražio odobrenje od Narodne banke Srbije za račun u inostranstvu. "Nisam račun prijavio, iz svog neznanja ili ne znam… nije ni bitno. U skladu sa važećim zakonom, za to sam spreman da podnesem određene konsekvence. Ali, koliko je meni poznato to su isključivo administrativne konsekvence koje se kreću od 100-150 hiljada", objasnio je Pihler.   

Pihler i petoro njegovih kolega iz "Centroprojekta" osumnjičeni su da su oštetili državni budžet za više od 6 miliona dinara (oko 50 hiljada evra).