Igre 
Kako se krio Ratko Mladić: Tvrdio je da se neće predati živ, 26 godina od podizanja optužnice dočekuje presudu
Komentari07/06/2021
-21:48
Rat u Bosni i Hercegovini nije bio ni završen niti je potpisan Dejtonski sporazum kada je 24. jula 1995. Haški tribunal podigao optužnice i izdao naloge za hapšenja više osoba među kojima je bio i onaj za hapšenje Ratka Mladića, glavnog komandanta Vojske Republike Srpske. Tadašnja optužnica još u sebi nije sadržala optužbe za Srebrenicu u kojoj se zločin dešavao tokom jula i avgusta, a zbog kojeg je, između ostalog, prvostepeno osuđen 2017. na kaznu doživotnog zatvora.
Mladić je uhapšen 16 godina od prve optužnice, u junu 2011, a konačna presuda stiže 26 godina od podizanja prve optužnice.
U međuvemenu prilike su se menjale, a on je od komandanta koji se nesmetano kreće, prešao put do najtraženijeg haškog begunca kroz godine skrivanja u kome mu je pomagalo sve manje saradnika.
Rešen da se živ ne preda
Nakon okončanja rata u BiH, Mladić se, prema dostupnim podacima preselio u Beograd i uprkos zahtevima Haškog tribunala za izručenje, uživao zaštitu vlasti Slobodana Miloševića.
Agencije su povremeno emitovale snimke i fotografije na kojima se mogao videti između ostalog i na fudbalskoj utakmici ili na proslavama.
profimedia
Nakon što je Milošević pao s vlasti 2000. prilike su se donekle promenile, a izručenje Slobodana Miloševića Hagu predstavljalo je alarm za haškog begunca.
Povezane vesti
"One noći kada je Milošević uhapšen, Mladić je bio u svom stanu, odakle je iste noći otišao. Kada sam ga kasnije sreo i pričao sa njim, bio je vidno uplašen za svoju i bezbednost svojih ljudi”, govorio je kasnije porodični prjatelj general Đorđe Ćurčin.
On navodi da je Mladić bio čvrsto rešen da se ne preda živ.
Uporne su bile tvrdnje predstavnika vlasti uspostavljene nakon 2000. godine da se Mladić ne nalazi na teritorije Srbije, kao i zahtevi tadašnje glavne tužiteljke Karle del Ponte da bude uhvaćen i izručen.
EPA/ MARTIAL TREZZINI
Za sve to vreme Mladić je imao status aktivnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. Tek u martu 2002. otpušten je iz profesionalne vojne službe i zvanično penzionisan, a isplata penzija mu je obustavljena novembra 2005. pod pritiskom Evropske unije i Haškog tribunala.
Potraga za njim nije davala rezultate, neispunjavanje međunarodnih obaveza predstavljalo je problem za tadašnje vlasti, pa je 2005. godine na čelo Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških begunaca došao tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
"Imali smo Mladića u šaci"
Deset osoba uhapšeno je 2006. pod optužbom da su pomagali Mladiću u skrivanju. Nakon 11 godina suđenja devetorica su pravosnažno oslobođeni optužbi, a jedini osuđen je Marko Lugonja, penzionisani oficir vojske Republike Srpske, koji je priznao da je primio Mladića u stan. On je osuđen na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora.
profimedia
Nakon hapšenja Ratka Mladića, Vladimir Vukčević rekao je da je akcija hapšenja jataka 2006. u stvari bila znak Mladiću da je mreža njegovih pomagača razotkrivena. On je tvrdio da je to učinio tadašnji načelnik BIA Rade Bulatović.
Povezane vesti
"Mladićevo hapšenje osujetilo je to što je tadašnji šef BIA Rade Bulatović uhapsio Stanka Ristića, koji je skrivao Mladića, što je bio katastrofalan potez, koji je omogućio Mladiću da pobegne. Imali smo Mladića u šaci i bilo je samo tehničko pitanje kako da se obavi hapšenje", rekao je Vukčević 2010. za Radio Slobodna Evropa.
Iako je i sam Vukčević tvrdio da je primetio opstrukcije kada je u pitanju potraga za haškim beguncima, ove tvrdnje nikada nisu istraživane niti je bilo utvrđivanja eventualne odgovornosti vojnih i bezbednosnih zvaničnika s tim u vezi.
"Ja sam onaj kojeg tražite"
Sporadično su se u javnosti pojavljivale tvrdnje o intenzivnim potragama i pokušajima lociranja i privođenja Mladića na različitim lokacijama, ali je hapšenje izostajalo.
Advokat porodice Mladić je u junu 2010. predao zahtev da se Mladić proglasi mrtvim, ali je taj zahtev odbačen.
EPA/MARTIN MEISSNER POOL
I dalje uporno tvrdeći da nema informacija o tome da se Mladić nalazi na teritoriji Srbije, Vlada Srbije je ponudila nagradu koja bi dovela do njegovog hapšenja i to čak i do deset miliona evra.
Ipak, pomaka nije bilo dok naizled iznenada predsednik Srbije Boris Tadić 26. maja 2011. nije potvrio vest o njegovom hapšenju. Tog dana su, po kasnijim svedočenjima, pripadnici specijalne jedinice policije Srbije pronašli starijeg muškarca s bejzbol kapom u Lazarevu, selu u kome je Mladić imao rodbinu. Na pitanje policajca da se identifikuje, čovek je rekao: "Ja sam onaj kojeg tražite. Ja sam Ratko Mladić".
Put begunca
Nakon hapšenja počelo je sastavljanje slagalice njegovog života u bekstvu. Rasim Ljajić, koji je bio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom tvrdio je da mu je u prvom periodu nakon izručenja Miloševića Hagu u skrivanju pomagala vojska, te da on nema nikakve dileme o tome da su predstavnici Vojske znali gde se on nalazi, a da je verovatno o tome saznaanja imao i deo političkog vrha.
Tanjug/Dimitrije Goll
"Od trenutka izručenja Miloševića, znači 28. juna 2001. godine, on odlazi u ilegalu. Tada definitivno napušta svoju kuću i odlazi u kasarnu Stragari kod Kragujevca. Sve do 1. juna 2002. godine on je boravio u tri vojna objekta - Stragari, Rajac i Krčmar kod Valjeva”, tvrdio je Ljajić.
Mreža generalovih jataka se smanjivala i svela se na nekoliko starih drugova iz rata u Bosni, predvođenih nekadašnjim pukovnikom Jovom Đogom, koji je organizovao i iznamljivanje niza stanova u novobeogradskim soliterima.
“Kad je Vojska odlučila da neće više da brine o njemu, Mladić se okrenuo Đogu i maloj grupi ljudi koji su preuzeli ulogu njegovih zaštitnika. Dok je stanovao u Novom Beogradu, nije izlazio, donosili su mu hranu i novine, a porodica nije smela da ga posećuje”, posvedočio je Mladićev advokat Miloš Šaljić.
Hag na kraju puta
Takav život Mladić je vodio do 12. marta 2003. godine, odnosno do ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Tanjug/AP/Darko Vojinović
Prema nekim svedočenjima, Mladić se nakon toga ponovo skriva u vojnim objektima odnosno u podzemnim bunkerima u kasarni u Topčideru. S tim u vezi su i tvrdnje da su nikada sasvim rasvetljena ubistva dvojice gardista 2004. godine dok su bili na straži u kasarni na Topčideru posledica činjenice da su videli nešto što nije trebalo. Vladimir Vukčević demantovao je ove spekulacije.
Od 2002. do 2005, Mladić je, prema tvrdnjama Ljajića, najčešće bio u stanovima na Novom Beogradu. Najbliže je hapšenju bio 2006, a od tadu mu je, nakon hapšenja grupe jataka, izgubljen trag.
Medija centar
Iako su neproverene informacije govorile da se krije po manastirima, u Bosni, Republici Srpskoj ili Crnoj Gori, mediji su nakon hapšenja tvrdili da je utočište i dalje tražio po stanovima na Novom Beogradu i pojedinim srpskim selima dok u jednom od njih nije uhapšen 2011.
U Haški tribunal je izručen 31. maja, a pred sudom se prvi put pojavio 4. jula 2011. godine.
Vlasti Srbije su mu dozvolile da na dan prebacivanja u Hag poseti grob svoje ćerke.
Komentari (0)