Igre 
Finalna klapa u slučaju Mladić: 10.000 dokaza, ukupno 591 svedok i 10 godina suđenja - haški sud danas odlučuje o doživotnoj kazni
Komentari08/06/2021
-06:54
Ratku Mladiću će danas, posle 16 godina bekstva i desetogodišnjeg procesa u Hagu, biti izrečena pravosnažna presuda. Prvostepenom presudom osuđen je na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, progone Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.
Ratko Mladić je uhapšen 26.5.2011. godine pod imenom Milorad Komadić. To je dan, koji će uz njegovo izručenje, označiti početak priče o suđenju jednom od najtraženijih haških optuženika.
Pažnja domaće i svetske javnosti bila je usmerena ka selu Lazarevu, kod Zrenjanina, gde se Mladić skrivao kod rođaka. Bio je ostareo i gotovo neprepoznatljiv u odnosu na to kako je izgledao u mlađim danima.
Vest o hapšenju je na vanrednoj konferenciji objavio tadašni predsednik Srbije Boris Tadić rekavši da će ubrzo da počne i proces ekstradicije u Hag. Dodao je da očekuje da u državi neće biti političke nestabilnosti zbog hapšenja i da se nada da će biti proceusirani svi koji pokušaju da to izazovu.
profimedia
Ratko Mladić je premeštaj u Hag čekao u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Beogradu. Za to vreme je tražio posetu lekara Zorana Stankovića koji je tada bio ministar zdravlja, i Slavice Đukić Dejanović koja je bila predsednica Skupštine Srbije.
Zahtevao je i da mu obezbede televizor i knjige Lava Tolstoja. Treći zahtev bio je komplikovaniji za izvođenje, jer je hteo da poseti grob svoje ćerke što mu je i omogućeno. Grob je posetio 31. maja 2011. nakon čega je isporučen Hagu.
Njegov dolazak u pritvorsku jedinicu označio je početak procesa koji će dovesti do prvostepene presude na doživotnu kaznu zatvora. Tadašnja ministarka pravde Srbije Snežana Malović je saopštila da je "izvođenje Mladića pred lice pravde satisfakcija za žrtve i njihove proodice i istovremeno čin pomirenja u regionu. Ona je poručila da Srbija neće biti utočište onih koji su činili ratne zločine, niti onih koji se bave organizovanim kriminalom.
Povezane vesti
Za šta je bio optužen Ratko Mladić
Optužnica iz 1995. godine teretila je Mladića za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, genocid i zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH.
EPA/Fehim Demir
Haški tribunal je u oktobru 2002. godine izmenio optužnice iz 1995. i objedinio ih u jednu. U objedinjenoj optužnici tužitelji su smanjili broj optužbi. To znači da su ga sada teretili po petnaest tačaka optužnice, među kojima je bila tužba za saučesništvo i počinjen genocid, sedam tačaka za zločine protiv čovečnosti i šest tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Brojke
530 dana trajalo suđenje
208 svedoka odbrane se pojavilo na sudu
591 ukupan broj svedoka tokom suđenja
377 svedoka se pojavilo na sudu
9.914 prihvaćenih materijalnih dokaza
Haški sud je i tokom 2011. godine optužnicu menjao više puta.
Druga izmenjena optužnica objavljena je 1. juna i teretila ga je za 11 tačaka, od kojih su dve za počinjen genocid i šest za počinjene zločine protiv čovečnosti, i tri tačke zbog kršenja zakona i običaja ratovanja.
Povezane vesti
Optužnica je treći put izmenjena 20. oktobra iste godine. I dalje su ga teretili za 11 tačaka, ali su broj tačaka za počinjene zločine protiv čovečnosti smanjili na pet, dok su tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja povećali na četiri.
Poslednja izmena optužnice obavljena je 16. decembra, razlikovala se od prethodne jer su ga, umesto 196 zločina, sada teretili za 106.
EPA/PETER DEJONG/POOL
Suđenje je počelo 16. maja 2012., a odmah sutradan je prekinuto zbog proceduralnih grešaka i nastavljeno tek 9. jula.
Šta je Mladić pričao u Hagu
Glavni haški tužilac Serž Bramerc je ocenio da je prebacivanje Mladića u Hag značajno jer su "njegovi zločini uništili zajednice i razdvojili mnoge porodice". Istakao je da je suđenje važno jer je Mladić bio glavnokomandujući armije bosanskih Srba i najmoćnija vojna ličnost u Bosni i Hercegovini.
Na prvom istupanju Mladić nije hteo da se izjasni o krivici uz optužbe sudu da je “krajnje pristrasan i da je to sudilište jer žele Srbiju i Republiku Srpsku da osude za početak rata".
“Branio sam svoj narod i zemlju i ubijao neprijatelje, ne zbog njihove nacionalnosti, nego zbog spašavanja svoje zemlje", rekao je Mladić na početku suđenja.
EPA/PETER DEJONG
U svom obraćanju je naveo da ne brani sebe već, kako se izrazio, druge patriote.
"Ja sebe ne branim, ja sam čovek koji je celi život profesionalni vojnik. Čestito sam radio i u miru i u ratu u skladu sa zakonima moje države koju je razorio NATO pakt", rekao je Mladić na suđenju tokom iznošenja odbrane.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron izjavio je u oktobru 2014. godine da ne očekuju presudu pre marta 2017. godine, dok su lekari više puta istakli da Mladić zbog veoma lošeg zdravstvenog stanja ne može da učestvuje na suđenju više od četiri dana nedeljno.
591 svedok i skoro 10.000 materijalnih dokaza
Tokom suđenja, Mladić je više puta pravio incidente i vređao sudije, što je dovelo do toga da ga nekoliko puta izbace iz sudnice.
Na sudu se pojavilo 169 svedoka optužbe, 208 svedoka odbrane, a iskazi gotovo 600 svedoka ubačeni su na spisak uz oko 10.000 materijalnih dokaza.
U decembru 2016. godine tužilac Alan Tiger je tražio da Mladića osude na doživotnu robiju, što je sledeće godine i učinjeno.
Posle više godina suđenja, prvostepenom presudom Mladić je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, progone Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce. Prvostepeno je oslobođen za genocid počinjen u još šest opština u Bosni i Hercegovini 1992. godine.
Tužioci su naveli da je u Srebrenici stradalo više od 7.000 civila. Mladić je na presudu uložio žalbu.
profimedia
Kako će teći izricanje presude
Serž Bramerc je prethodnih dana za medije izjavio da je konačna presuda Ratku Mladiću posebno važna zbog žrtava. Istakao je da su se tokom suđenja mnogi počinioci, pa i Mladić, "sujetno uzdizali iznad drugih".
Pošto je Žalbeno veće krajem maja zakazalo izricanje presude, odbrana Ratka Mladića je tražila odlaganje. U podnesku je advokat naveo da Mladić i njegova odbrana odbijaju mogućnost da prate izrizanje presude putem video-linka.
EPA/ENRIC MARTI
Žalbeno veče je taj zahtev odbilo i imenovalo pravnu savetnicu Mehanizma Petu Luiz Bagot da zastupa interese Mladića u odsustvu njegovih advokata. Još nije poznato da li će Mladićevi branioci biti prisutni.
Mladićeva odbrana u žalbi traži da Veće donese oslobađajuću presudu ili ponovno suđenje, odnosno umanjenje izrečene kazne. S druge strane, tužilaštvo je uložilo žalbu po dva osnova - ono osporava oslobađajući deo optužnice i predlaže da se Mladić osudi za genocid u još šest opština.
Komentari (0)