Igre 
Danska "iznajmljuje" zatvorske ćelije na Kosovu: Žele da pošalju zatvorenike u Gnjilane
Komentari16/12/2021
-18:14
Jedna od najbogatijih zemalja Evropske unije nalazi se u problemu kada je reč o njenom zatvorskom sistemu. Kapaciteti su potpuno popunjeni, a ukoliko se uskoro ne krene sa reformom, te broj zatvornika i dalje bude rastao, Danskoj će do 2025. godine biti potrebno dodatnih 1.000 mesta. Kako bi delimično rasteretile sistem, vlasti iz Kopenhagena odlučile su da "iznajme" ćelije u inostranstvu - i to na Kosovu.
Danski i drugi inostrani mediji preneli su u sredu vest o tome da je Danska blizu postizanja sporazuma sa vlastima privremenih prištinskih institucija da iznajmi 300 zatvorskih ćelija na Kosovu i Metohiji. Kako Euronews Srbija saznaje, konačan dogovor očekuje se u ponedeljak.
Kako navode zvaničnici iz Prištine, sporazum će uključiti finansijsku podršku Kosovu za obnovljivu energiju, kao i za vladavinu prava. Ipak, Priština za Kopenhagen ima zahtev, a to je da ne bude dozvoljen dolazak onih zatvorenika koji su optuženi za terorizam ili koji imaju psihičke probleme.
Inače, populacija zatvorenika u Danskoj porasla je za 19 odsto od 2015. godine, pa je tako početkom 2021. godine u tamošnjim zatvorima bilo više od 4.000 zatvorenika, što je 100 odsto kapaciteta, prema zvaničnim statistikama.
Do 2025. će nedostajati 1.000 mesta
Danska vlada saopštila je u sredu da planira da iznajmi 300 zatvorskih ćelija na Kosovu. Ta odluka obuhvata "strance koji su osuđeni na deportaciju" i koji bi po isteku kazne bili proterani iz Danske. Njihovo izmeštanje je deo projekta koji nastoji da ublaži prenatrpanost zatvora, a takođe će se proširiti dansko zatvorsko imanje za 326 mesta između 2022. i 2025. godine.
Prošle godine je, inače, 350 zatvorenika trebalo da bude deportovano po isteku kazne.
Kako piše "Gardijan", broj zatvorenika u Danskoj porastao je za 19 odsto od 2015. godine, dostigavši više od 4.000 zatvorenika početkom 2021. i premašivši 100 odsto kapaciteta. U istom periodu broj upravnika je opao za 18 odsto ovoj u skandinavskoj državi u kojoj živi 5,8 miliona ljudi.
Povezane vesti
"Nedostajaće nam do 1.000 mesta na zatvorskom imanju do 2025. godine. Sporazumom je dogovoreno iznajmljivanje 300 zatvorskih mesta na Kosovu i proširenje kapaciteta zatvora u Danskoj za nekoliko stotina mesta", rekao je ministar pravde Nik Herekup u saopštenju.
Reforma zatvorskog sistema, kako piše Dojče vele, koštaće Kopenhagen četiri milijarde danskih kruna (538 miliona evra).
Ministar pravde Nik Herekup opisao je ovo povećanje finansija kao "istorijsko", ali i kao samo prvi korak u "dugoj, teškoj borbi" za reformu danske zatvorske službe.
"Istovremeno, obezbeđujemo bolje uslove za rad našim zatvorskim službenicima, koji već dugi niz godina nose veoma težak teret", rekao je on.
Kosovo je imalo 1.642 zatvorenika do 2020. godine, što je 97 odsto kapaciteta, pokazuju podaci Svetskog zatvorskog izveštaja Univerziteta u Londonu.
Inače, većina zatvorenika u Danskoj trenutno izdržava kaznu u takozvanim otvorenim zatvorima. U ovim objektima smešteni su ljudi koji su osuđeni na pet godina ili manje, a u zatvorima se dozvoljava da nose svoju odeću i sami kuvaju obroke. Mnogi zatvori nisu klasični i ne sadrže ograde i kupole. Takođe, zatvorenici imaju mogućnost za česte posete i mogu da zatraže privremeno odstustvo.
Konačan sporazum u ponedeljak
Posle informacije da Danska želi da iznajmi zatvorski prostor, kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu je rekla da je postignut načelni dogovor da se zatvorenici smeste u zatvor u Gnjilanu, a da će se konačni sporazum potpisati u ponedeljak, kada u Prištinu dođe danski ministar pravde. Hadžiu je istakla da će sporazum uključiti finansijsku podršku Kosovu za obnovljivu energiju, kao i za vladavinu prava.
Povezane vesti
"Tražili smo da se sporazumom ne dozvoli dolazak zatvorenicima koji su optuženi za terorizam i koji imaju psihičke probleme. Biće to ljudi koji su počinili druga krivična dela, a još uvek ne znamo koje su nacionalnosti. Želimo i da se informišemo o posetama njihovih porodica, kao i o zakonima koji će za njih važiti, kosovski ili danski. Službenici u kazneno popravnim institucijama će da budu sa Kosova, a socijalnu pomoć će obezbediti Danska", istakla je ona.
Objava danskih vlasti, ipak, naišla je na neke kritike, pre svega na Kosovu, iako ovakva praksa, odnosno "iznajmljivanje" ćelija nije novina u Evropi.
Ilija Životić, stručnjak za bezbednost i narodni poslanik za Kosovo online kaže da bi najveća opasnost bila kada bi druge države krenule poput Danske.
"Ono što mene čudi je zašto baš Kosovo? Nikakvih dodirnih tačaka u smislu fizičkih uslova u zatvorima niti ljudskim pravima. Priština sa druge strane ovako učvršćuje odnose sa zapadnim državama, i prihoduje određena sredstva. Otvara se pitanje da li Priština može da kontroliše dodatan broj zatvorenika u zatvorima koji su već sada prepunjeni. Pogotovo kada se uzme u obzir jezička barijera, ali i ponašanje prema teroristima povratnicima u čemu je Kosovo uz BiH na vrhu liste po broju stanovnika", rekao je on.
Inače, kao jedan od primera ovakve prakse u Evropi navodi se činjenica da su Norveška i Belgija ranije iznajmile zatvorske ćelije u Holandiji.
Komentari (0)