Igre 
Ekološka crvena uzbuna i Poglavlje 27: Izlivanje fekalija u Dunav je samo deo problema, šta sve Srbija mora da uradi
Komentari06/06/2021
-18:01
Video snimak koji prikazuje ispuštanje fekalija direktno u sliv reke Dunav, ispod Pančevačkog mosta u Beogradu, a koji je nedavno uzbunio javnost, samo je jedan od problema koji je ponovo skrenuo pažnju na pitanje direktnog otpuštanja otpadnih voda u reke i zagađenja istih. Nije Beograd jedini grad u Srbiji koji se suočava sa ovim problemom.
Ipak, glavni grad Srbije jedina je evropska prestonica koja nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Naime, zaštita životne sredine je jedan od većih problema sa kojima se Srbija suočava na svom putu evropskih integracija, jer pristupni pregovori zahtevaju veoma ozbiljno bavljenje pitanjima "zelene politike" koja u EU svake godine dobija sve više na značaju.
Poglavlje 27 koje se bavi zaštitom životne sredine koje će Srbija na svom evropskom putu morati uspešno da zatvori još nije ni otvoreno, a da bi se svi propisi uskladili sa evropskim, neophodno je 10 milijardi evra.
Crveni alarm za reke
Reke u Srbiji gotovo svakoga dana izložene su novim zagađenjima, jer se u njih svakodnevno ispuštaju hemikalije koje dolaze iz industrijskih pogona, ali i fekalije iz gradskih naselja.
Printscreen YouTube/Online spotlight videos
Tragom ovog slučaja Euronews Srbija obratio se Ministarstvu životne sredine koji su za naš portal naveli da je njihova inspekcija nadležna samo kada su u pitanju tehnološke vode, te da je za ovaj slučaj u Beogradu nadležan Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove.
"Mi kontrolišemo kvalitet tehnoloških voda, ono što postrojenja ispuste, kao i komunalne vode iz javne kanalizacije", rekli su u ovom ministarstvu za Euronews Srbija.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove Grada Beograda su nakon našeg upita o konkretnom slučaju i dozvolama za ispuštanje fekalija u Dunav rekli da inspektori po prijavi mogućih incidenata izlaze na teren, ali da još nemaju informacije kada je u pitanju nedavni incident.
Glavni problem - nedostatak sistema za preradu voda
Ovakvi slučajevi i dalje će se dešavati zbog nedostatka sistema za preradu otpadnih voda, što je glavni problem sa kojim se susreću mnogi gradovi u Srbiji na čelu sa Beogradom.
Povezane vesti
Iz Udruženja Eko straža, koje je objavilo sporni snimak sa Dunava na svom Instagram profilu, za Euronews Srbija naveli su da je istakanje fekalija i kanalizacije direktno u Dunav ustaljena praksa, ali da ona nije regulisana zakonom. Kako dodaju, u okolini Beograda postoji veliki broj naselja koji nije priključen na kanalizaciju.
U ovom udruženju navode da kada su u pitanju privatne firme koje prazne septičke jame, lokacija ispod Pančevačkog mosta u Beogradu nije dozvoljena za ispust već bi otpad trebalo da se vozi u Vinču.
"Suštinski, odneti to u Vinču, znači da bi isto samo ispustili direktno u reku, pa ja jedina razlika što je to desetak kilometara nizvodno", kažu i dodaju da gradska vlast za sada nije reagovala po pitanju konkretnog slučaja.
Ističu da je, kada je reč o postrojenjima za preradu otpadnih voda, do skoro najpozitivniji primer u Srbiji bio Šabac, koji ima ovakav sistem, a da od kraja godine istim može da se pohvali i Subotica.
Plan postoji
Da je ovaj problem "rešiv" i da plan postoji, navode za naš portal iz Javnog komunalnog preduzeća "Beogradski vodovod i kanalizacija". Dodaju da će problem sa ispuštanjem otpadnih voda u reke u glavnom gradu Srbije biti rešen nakon izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - "Veliko selo".
Ovo postojenje će, objasnili su, omogućiti da se oko 80 odsto upotrebljenih voda direktno preusmerava i prečišćava na novoizgrađenom postrojenju. Pored pomenutog postrojenja, izdvaja se i izgradnja jednog kod Batajnice, između Zemun polja i reke Dunav.
"U toku je izrada projektne dokumentacije za nedostajuću kanalizacionu infrastrukturu na levoj obali Dunava uključujući i PPOV 'Krnjača', što je u nadleženosti Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda", dodaju.
Unsplash
Povezane vesti
Inače, Srbija je krajem 2020. godine, ratifikovala sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odoberena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a očekuje se da se na tome radi tokom ove godine.
Iz Ministarstva životne sredine kažu da početak izgradnje prve grupe postrojenja može da se očekuje u ovoj godini. Projekti izgradnje prečistača otpadnih voda biće finansirani iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra.
Mnogo širi problem
Ono što ovaj problem čini većim je to što on nije jedini, kada je u pitanju briga o životnoj sredini u Srbiji. U sklopu pregovora Srbije o članstvu naše zemlje u EU, nakon promene metodologije, četvrti klaster poglavlja odnosi se, između ostalog, i na pitanja u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredne.
Kako sada stvari stoje, ovaj klaster jeste problematičan na putu Srbije ka EU, jer nijedno poglavlje unutar njega nije otvoreno, a gledajući unazad - nije bilo većih pomaka u rešavanju ekoloških pitanja.
Ipak, Srbija za rešavanje ovih pitanja mora da izdvoji ogromna finansijska sredstva.
Potrebno je ulaganje od 10 milijardi evra
Implementacija propisa iz Poglavlja 27 finansijski je veoma zahtevna i Srbija bi, prema procenama, trebalo da uloži oko 10 milijardi evra u zaštitu životne sredine.
Unsplash
"Višegodišnji investicioni finansijski plan navodi da je samo za sektor voda i sektor upravljanja otpadom potrebno oko 7,5 milijardi evra. Predviđeno je da se takve investicije finansiraju većim delom iz fondova EU, iz državnog i lokalnog budžeta i fondova, iz kredita. U toku je revizija ovog dokumenta, kako bi obuhvatio i oblast industrijskog zagađenja, kvalitet vazduha i upravljanje hemikalijama", naveli su iz Ministarstva životne sredine, dodajući da je u pripremi više od 30 projekata u vrednosti koja premašuje 500 miliona evra, koji će se realizovati u periodu 2020 - 2027. godine.
Ove godine, nakon rebalansa budžeta, Ministarstvo životne sredine raspolaže sa ukupno 12,3 milijarde dinara (oko 1,40 miliona evra), što je, kako su precizirali, za četiri milijarde dinara više nego što je prvobitno bilo opredeljeno.
Ova sredstva kkao navode, između ostalih, biće dostupna za pokretanje kapitalnih projekata kao što je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 26 lokalnih samouprava, ali i za kompletnu zamenu kotlova u gradskoj toplani u Kragujevcu, koja je trenutno jedan od većih zagađivača u tom gradu.
Najavili su i izgradnju osam regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Zakon o klimatskim promenama veoma važan
Kada je u pitanju evropski "Grin dil" (strategija zemalja EU za dostizanje klimatske neutralnosti u Evropi do 2050. godine, čiji je cilj da se gasovi država članica koji doprinose efektu staklene bašte smanje za 50 odsto), iz pomenutog Ministarstva kažu da se trenutno unapređuju i usklađuju postojeći strateški okviri Srbije, kako bi se uklopili sa ovom strategijom EU.
EPA/JOHN THYS
Dodaju i da je potpisivanjem Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Srbija pokazala da je posvećena ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove u skladu sa strateškim pravcem razvoja EU.
U Srbiji je 18. marta ove godine usvojen Zakon o klimatskim promenama kojim će se uspostaviti sistem smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji predstavlja šansu za razvoj privrede, privlačenje stranih investicija, modernizaciju i inovacije u sektorima poput energetike, saobraćaja, industrije, poljoprivrede i upravljanja otpadom.
Komentari (0)