Igre 
Koliko je opasna živa? Roglić za Euronews Srbija o Minamata konvenciji
Komentari24/01/2025
-22:16
Skupština Srbije ratifikovala je Zakon o konvenciji o živi koja između ostalog znači da je država dobila pristup fondovima iz kojih će se finansirati zbrinjavanje otpada sa tim hemijskim elementom.
Eksperimentisanje sa jedinim tečnim metalom počelo je još u antičko vreme, iako ljudi tada nisu najbolje shvatali sve opasnosti koje živa može imati po zdravlje ljudi. Međutim, u 20. veku došlo je do Minamata katastrofe u Japanu, kada je život izgubilo više 2.000 ljudi. Zbog toga je i doneta Minamata konvencija, o njoj je za Euronews Srbija govorila načelnica odeljenja za hemikalije Ministarstva za zaštitu životne sredine Sonja Roglić.
"Minamata konvencija je međunarodni ugovor koje su Ujedinjene nacije donele 2013. godine, a 2014. godine naše ministarstvo je predložilo stalnoj misiji Ujedinjenih nacija Republike Srbije da potpiše Minamata konvenciju i Republika Srbije je još u 2014. godine preuzela određene obaveze za sprovođenje Minamata konvencije o živi", kaže Roglić i nastavlja:
"Ona je stupila na snagu 2017. godine, a naše ministarstvo se u međuvremenu aktivno bavilo svim pitanjima i utvrđivanjima stanja žive u Republici Srbiji".
"Sve je to rezultiralo usvajanjem Zakona o potvrđivanju Minamata konvencije, tako da sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam proces ratifikacije posle toga rezultiralo time da je zvanično na sajtu Ujedinjenih nacija i sekretarijata Minamata konvencije izašlo obaveštenje da će Republika Srbija zvanično 10. aprila 2025. godine postati ravnopravna strana, ugovornica ove konvencije", kaže sagovornica
Sanja Roglić je ukazala na predistoriju katastrofa koje su prethodile Minamata konvenciji.
"Pitali ste me zašto Minamata konvencije i sami ste u početku naveli da je ona izazvala veliku katastrofu, bilo je nekoliko katastrofa u svetu, u Nemačkoj, u Iranu, u Minamata Zalivu i to je pre svega zbog opasnih svojstava žive. Ona je prezidentna, znači dugotrajno ostaje, ne možete uništiti tek tako, ima neurotoksična svojstva i zaziva različite vrste problema u zavisnosti od svog hemijskog oblika", navodi sagovornica
Povezane vesti
"Kolika je važnost da se, živa pošalje u istoriju je i činjenica da je to jedini hemijski element koji ima svoju konvenciju. Imate jako mnogo opasnih hemikalija, ali su one sve grupisane kroz različite konvencije. Samo živa ima svoju konvenciju", objašnjava ona.
Ipak, koliko god živa bila opasna, Srbija nema probleme sa živom.
"Republika Srbija, na svu sreću, nema velikih problema sa živom. Glavni izvori emisije žive su ložišta na ugalj. Ono što je takođe za nas olakšavajuća okolnost, kao zemlju koja treba da ispuni obaveze ovog međunarodnog ugovora, da naš ugalj ne sadrži veliku koncentraciju žive, kao što je to slučaj i sa nalazištima uglja u Evropskoj uniji", navodi ona i dodaje.
"Osim toga, u Srbiji se nikada primarno nije rudarilo sa živom. Živa koja je prisutna u vodotokovima, pošto se radi monitoring od strane naše Agencija zaštitu životne sredine, ona radi monitoring žive i ostalih teških metala u vodotokovima Srbije, koncentracija te žive je isključivo iz prirodnih nalazišta, jer pak imate u prirodnim nalazištima neku koncentraciju cinabarita, to je osnovna ruda žive".
Celo gostovanje možete pogledati u videu na početku teksta
Preporuka za vas
Komentari (0)