Igre 
Crni bilans na srpskim putevima: Koji su najčešči uzroci saobraćajnih nezgoda?
Komentari28/09/2024
-10:02
Neprilagođena brzina, gubitak kontrole nad vozilom i konzumiranje alkohola najčešći su uzroci saobraćajnih nezgoda u Srbiji. Iz MUP-a apeluju na vozače da budu oprezniji dok su za volanom, a prema njihovim podacima od početka godine do sada u Srbiji ukupno 376 osoba izgubilo život i to u 349 saobraćajnih nesreća.
Septembar je pri kraju, ali obeležile su ga nezgode sa tragičnim ishodima. Naime, u Novom Pazaru je u ponedeljak obeležen dan žalosti i to zbog nezgode u kojoj je poginulo pet osoba, među kojima je bilo i troje dece. Oni su poginuli u subotu, u mestu Bojanići na magistralnom putu Raška Kraljevo, i to kada su se putničkim automobilom sudarili sa borbenim vozilom Vojske Srbije. Samo jedna osoba, majka dece, je preživela ovu nezgodu.
Vozaču borbenog vozila M. V je nakon saslušanja u Višem tužilaštvu u Kraljevu, određen pritvor. Kako je ranije saopšteno, nakon nezgode, kod njega je utvrđeno da je imao više od 0,20 promila alkohola u organizmu.
Takođe, na autoputu "Miloš Veliki" u utorak se desila još jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je poginuo muškarac, dok su dete i žena zadobili teške telesne povrede i zadržani su u bolnici u Čačku. Do nezgode je došlo nakon što je putnički automobil sleteo sa puta.
E-Stock
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije, pukovnik Slaviša Matić, kaže za Euronews Srbija da podaci MUP-a kažu da se broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom nije smanjio u odnosu na prošlu godinu. Naprotiv, on je gotovo identičan.
"Ukupno u ovoj godini dogodilo se 22.810 saobraćajnih nezgoda, a što se septembra tiče, do sada smo imali 34 saobraćajne nezgode gde je poginulo ukupno 40 lica. Skoro pa identičan broj beležimo i za septembar 2023. godinu. Naši podaci kažu da je tada 39 osoba izgubilo život u 34 saobraćajne nezgode", rekao je Matić.
Šest najčešćih uticajnih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda
Matić kaže da prema podacima policije postoji šest najčešćih uticajnih faktora koji utiču na učestalost saobraćajnih nezgoda. Naime, najčešći uticajni faktor je neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta, u 45 odsto slučaja.
Povezane vesti
Takođe, kako je dodao, tu su propust vozača koji se odnosi na nepropisno sagledavanje situacije sa 17 odsto, gubitak kontrole nad vozilom sa 14 odsto, vozač koji je pod uticajem alkohola kao uzrok 11 odsto, neiskusan vozač sa devet odsto i neustupanje prvenstva prolaza šest odsto.
"Ovi podaci su hronološki poređani po učestalosti, ali ne isključuju jedni druge. Zapravo, često se dešavaju nezgode na čiji nastanak utiče više od jednog uticajnog faktora. Često postoji direktan i prateći uzrok. Na primer, da se desi da vozač nije prilagodio brzinu uslovima saobraćaja i da je izgubio kontrolu nad vozilom", objašnjava on.
Zbog toga je, navodi jako važno da se vozači pridržavaju saveta saobraćajne policije, da povećaju opreznost na putevima, posebno ukoliko su vremenske prilike netipične u zavisnosti o godišnjeg doba. On je pozvao vozače i da budu odgovorni i poštuju saobraćajne propise kako bi se smanjio broj nesreća i obezbedila veća sigurnost na putevima.
Potrebna je edukacija vozača
Na pitanje koje mere policija preduzima kako bi se saobraćaj odvijao bezbedno za sve učesnike u saobraćaju, Matić kaže da je njihov spektar širi - od tehničkih do ljudskih. Kaže da se savest vozača kreira od rođenja, i da policija nije jedina koja treba na tome da radi.
"Svest vozača se kreira od samog rođenja pa sve do momenta saobraćanje nezgode. Ukoliko porodice ne deluje na mladu osobu-učesnika u saobraćaju, ili škola i predškolska ustanova, onda imamo problem. To je širi kontekst i šire pitanje. Policija je ovde pre svega represivni organ. Sama represija ne može da da trajne rezultate. Ovo je možda najbolje ilustrovati na primeru mere privremenog oduzimanja vozila, koja je u primeni od 22. februara ove godine. Za svega sedam meseci, saobraćajna policija privremeno je oduzela čak 256 vozila od učinilaca težih prekršaja", naveo je on i dodao:
"Drugim rečima, na dnevnom nivou privremeno se oduzme 1,2 vozilo od nesavesnih vozača koji činjenjem težih prekršaja ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju. Dakle, mora ceo sistem da reaguje i deluje kako bi mi jednog dana imali savesne vozače. Prevencija i edukacija o učešću u saobraćaju su vrlo važni", kaže Matić.
Navodi i da je uprkos tome MUP u poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima inicirao da bude jedan od organa koji se bavi prevencijom.
Povezane vesti
"Pre godinu dana to nije bilo tako, međutim to se menja. Mnogo širi kontekst mora da bude uključen. Potrebno je da se radi više kako bi imali edukovane i oprezne vozače", rekao je.
Matić kaže i da termin "crne tačke", koje su se ranije koristile kako bi se obeležili kritični delovi saobraćajnica, ne postoje kao termin u teoriji saobraćaja 15 godina. Međutim, objašnjava, to ne znači da policija ne obraća pažnju na delove puta gde se pokaže da su nezgode postale učestalije.
"Obraća se pažnja na mesta gde se najviše dešavaju saobraćajne nezgode i mi ta mesta evidnetiramo i preduzimamo sve mere kako bi tu vršili jaču kontrolu i da bi smanjili mogućnost nastanka nove nezgode. Ta mesta se menjaju iz godine u godinu. Nisu uvek ista. Saobraćajna policija prati i čim uoči da se negde učestalije dešavaju nezgode reaguje i šalje pojačane ekipe", objasnio je.
Povezane vesti
Matić navodi da statistika MUP-a kaže i da je ove godine najviše poginulih osoba starosti između 30 i 64 godine, zatim mladih između 15 i 29 godina, dok, dodaje, nažalost ima i poginule dece - oko dva procenta od ukupnog broja poginulih.
"Najkritičnije doba dana je od 15 do 19 sati. U ovom vremenskom okviru je ove godine poginulo 88. Takođe, vikendom najviše gine ljudi - ove godine je u subotu poginulo njih 73, a u nedelju 68. Ponedeljak se rangira kao treći kritičan da i tada je ukupno 49 ljudi izgubilo život", rekao je.
Komentari (0)