Slučaj aktiviste Andreja Gnjota: Apelacioni sud u Beogradu odlučuje o žalbi na odluku o izručenju Belorusiji
Komentari27/08/2024
-12:27
Apelacioni sud u Beogradu odlučiće po žalbi beloruskog aktiviste Andreja Gnjota na odluku o njegovom izručenju Belorusiji. Današnje ročište je završeno, a Apelacioni sud doneće odluku u pisanoj formi. Rok za to je tri meseca.
Kako je javio reporter Euronews Srbija, pred sudom su se jutros okupili građani u znak podrške Gnjotu, zajedno sa nekim opozicionim poslanicima i predstavnicima nevladinog sektora.
Gnjot je, podsetimo, uhapšen po dolasku u Srbiju prošle jeseni, na osnovu međunarodne poternice koju je Belorusija preko Interpola raspisala zbog navodne utaje poreza. On tvrdi da je poternica politički motivisana.
Njegovo oslobađanje tražila su novinarska udruženja, brojne organizacije, ali i grupa svetski poznatih umetnika.
"Mislim da je sramotno da smo uopšte došli u ovu fazu da mora Apelacioni sud na kraju da donosi odluku, mislim da je ovo u startu trebalo da bude odbačeno. Sada će nadam se doneti oslobađajuću presudu, odnosno poništiti odluku o izručenju, jer realno poštenije bi bilo da ga ovde osude na smrt, jer tamo ga šalju u sigurnu smrt", naveo je Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Osnivač Ruskog demokratskog društva Petar Nikitin rekao je da nema nikakve sumnje da u slučaju izručenja Gnjota čeka tragedija.
"Ne strahujemo već znamo vrlo dobro šta ga čeka u Belorusiji. Čeka ga isto što čeka bilo koga ko je tamo protestovao protiv režima, a to je mučenje i duga zatvorska kazna po političkom osnovu, a moguće i smrt u zatvoru, s obzirom na to da je 25 ljudi poginulo od početka prvog protesta 2020. godine bilo u zatvoru, bilo van zatvora pod sumnjivim okolnostima", rekao je on.
Hteo da ostane sedam dana u Beogradu
Andrej Gnjot u kućnom pritvoru boravi u stanu u Beogradu i nosi uređaj za praćenje koji se popularno zove "nanogica". Za Euronews Srbija je ranije rekao da je plan bio da ostane sedam dana, ali da je to preraslo u "sedam meseci zatvora".
Gnjot i njegov tim tvrde da se iza zahteva za ekstradiciju nalazi želja, kako kaže "Lukašenkovog diktatorskog režima", da ga se dokopa, kao i svih onih koji su u svet slali sliku beloruskih protesta iz 2020. godine.
"Svi nezavisni novinari koji su radili tokom protesta su zatvoreni, uhapšeni, mučeni. I više od 50 ili stotinu njih je i dalje u beloruskim zatvorima. Najveći nezavisni internet portal je potpuno uništen 2020. godine i glavni urednik i neki novinari su u zatvoru i osuđeni su na 14 ili 15 godina. Imamo novinara Radija Sloboda koji je u zatvoru 15 godina. To je cena koju u Belorusiji plaćaš ako želiš da budeš novinar", kaže on.
Viši sud već je odlučio da Gnjot treba da bude isporučen. On se žalio i Apelacionom sudu i sada se čeka odluka.
Skorašnji izveštaj predstavnika Ujedinjenih nacija govori da se oni koji su kritični prema Lukašenku u Belorusiji suočavaju sa sve jačom represijom, proizvoljnim zatvaranjem, maltretiranjem i uznemiravanjem. Većina zemalja OEBS-a nedavno je potpisala izjavu u kojoj se navodi da Belorusija ima oko 1.400 političkih zatvorenika.
Komentari (0)