"Stisnuo kvaku, ali je bilo zaključano": Upozorenje na mrežama na provalnike u Beogradu - kako se zaštititi?

U poslednje vreme provalnici sve češće pokušavaju da uđu u stanove tako što se ponašaju kao da ulaze u svoj stan, a doba godine kada je rizik od provala veći, gotovo da više ne postoji. Na meti mogu da budu svi. Mnogo manje je tispkih krađa, dok onih "ad-hok" ima najviše.

Da leto nije jedino doba godine koje je zbog odmora najprimaljivije provalnicima potvrđuje i nedavno upozorenje jedne Beograđanke. Naime, ona je na društvenim mrežama upozorila svoje sugrađane da budu oprezni jer, kako je obasnila, bila je svedok jedne neuspele krađe.

"Htela bih da obavestim ljude da povedu računa i zaključavaju ulazna vrata za sobom zato što je česta pojava da pokušaju provalnici da uđu u stan. Meni je sad pritisnuo kvaku, ali je bilo zaključano i otišao je. Budite oprezni i čuvajte se", navodi se u njenom upozrenju koje je nedavno na svom storiju objavila Instagram stranica "Moj_beograd_rezerva".

Printskrin/Instagram/moj_beograd_rezerva

Rukovodilac Grupe za suzbijanje teških krađa u MUP-u Slađan Janković obasnio je ranije za Euronews Srbija da, kada su provale u pitanju, najveći rizik predstavljaju stariji tipovi vrata jer nisu zahtevni za obijanje.

"Provalnici znaju da starijih vrata ima mnogo, naročito u centru grada, i uglavnom tamo i idu da ih traže. Obično to rade uz pomoć francuskog ključa. Stegnu donji deo brave i udarcima ga obiju. Cilinder je obično od mesinga i lako pukne. Nakon toga mogu nesmetano da uđu", rekao je on.
Kako je dodao, većina provala u Beogardu, njih oko 90 odsto, je "ad-hok".

"To znači da provalnici obilaze naselja i gledaju koje su kuće napuštene, gde su spuštene roletne, gde nije upaljeno svetlo tokom noći i na taj način opserviraju te mete napada i vrše upade u njih provaljivanjem. Reč je o solo igračima koji vode računa o svemu kako bi nesmetano upali u stan ili kuću", rekao je.

Na koje sve načine provalnici obijaju?

Zbog toga, vrata od stana ili kuće trebalo bi da zaključavate i kada se u njima nalazite, a posebno vodite računa da li ste vrata zaključali prilikom napuštanja stana.

Janković objašnjava da postoje razni tipovi krađa i provala u kuće i stanove -  od onih koji nasilno upadaju u stan do onih koji se profeisonalno bave time da gotovo da ostave jedva vidljiv trag da su ulazili.

"Postoje gupe stranih državaljna koji upadaju u stanove tokom leta. Mi smo više tih gurpa koje su uglavnom strankinje već hapsili. One idu u praru, ugavnom su maskrane, nose nočare, šešrie kako bi se sakrile od kamera, ulaze u zgade, opserviraju tako što najpre osluškuju stan, onda zvone i ako niko ne otovori pokušavaju da uđu. One obično to rade na prost način. Često obiju cilindre francuskim ključem. Niko ne posimnja u njih, jer su često jako sređene. Praksa je pokazala da kada izađemo na teren, ljudi nam kažu nam da su videli neke devojke da ulaze u zgradu ali da nikome ne bi palo na pamet da su one lopovi, jer tako ne izgledaju. Onda im mi skrenemo pažnju da je velika verovatnoća da su upravo one počinile krivčno delo", objasnio je Janković.

Dodaje da građani nisu dužni da prepoznaju lopove, ali da svakako treba da budu oprezni i da uvek kada im se učini nešto sumljivo reaguju i pozovu policiju.

Kako je rekao, postoje dve grupe lopova - amateri i provanilici i shodno tome i način provale izgleda drugačije.

"Amateri su lica koja su zavisni od narkotika, nemaju nikakvo znanje od obijanja kuća. To rade na prost i jednostavan način. Uzmu kamen i slome staklo i uvuku se kroz prozor. Često i nogom razvale vrata, ili koriste čak pajser za obijanje. Mi onda vidimo da su to amateri, da nemaju iskustva. Često ostave i neki trag i mogu laše da se nađu", kaže on.

Sa druge strane su, objašnjava "profesilnalci", koji se provalama bave vrlo temeljno.

Fonet/Ana Paunković

"Postoji profesilnalac koji jednim šrafcigrom otvori prozor. Čak i krimi tehničar jedva primeti da je to urađeno. Tako se izverzirao, da bez problema to uradi. To su jako mali tragovi, jedva vidljivi. Posotoje i ekipe koje imaju specijalnu opremu za obijanje vrata. Često kupe neka vrata, daju od 500 do 1.000 evra za njih jer im se ispati, kako bi znali kako funcioništu, rastave ih do detalja. Odnesu je u radionicu, rastave kompletno bravu i vide kako ona funckoniše i kako mogu da zaobiđu sistem. Čak i naprave ključeve koji mogu da otvore kasnije takva vrata", rekao je.

Mnogo je načina na koje provalnici ulaze u stan. Kako je objasnio, postoje i provalnici koji su najpre stanari u stanu koji su odlučili da pokradu.

"Oni za to vreme naprave kopije ključeva i onda, kada se isele, vrebaju trentutak kada je stan prazan da mogu da ga pokradu", dodao je.

Dobar komšija, alarm i oprez

Najbolju zaštitu od provalnika, bez obzira na savremene tehnologije, video nadzor, interfon, blindirana vrata čini i dobar komšija. Takođe, prevencija ključna kada je u pitanju sprečavanje provala i da jedino oni koji su na oprezu mogu da budu sigurni da su bezbedni. Janković kaže da je u svakom slučaju oprez neophodan.

"Ne morate da postavite kamere ili sugurnosna vrata, ali postavite alarm. Bar jedna zaštita mnogo znači. Alarmni sistem košta oko 300 do 400 evra sa ugradnjom. Može dosta da vam znači", rekao je on.

Opreza, po ovom pitanju nije nikada dosta, ne treba provalnicima slati siguran signal da vam su stan ili kuća prazni.

"Nemojte da spuštate roletne. Oni često šetaju vašim krajem i posmtaraju da li su one danima spuštene. To im je jasan signal da nikoga nema u stanu. Takođe, ne morate na društvenim mrežama da objavljujete da ste nege otputovali. Možete da zamolite nekog da vam proverava poštansko sanduče koje ne ni bi trbalo da bude puno, i da zamolite nekog da vam proverava stan periodično. Jedno tako možete da zaštite svoj dom", rekao je.