Karlovački vinari se plaše da im ciglana ugrožava vinograde, vlasnici fabrike kažu da emisije štetnih materija nisu prekoračene

U godini u kojoj je Narodna skupština usvojila Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaju razvoja Sremskih Karlovaca, na lokalnom nivou očekuje se usvajanje prostornog plana koji bi, prema tvrdnjama karlovačkih vinara i dela građana, mogao ugroziti vinograde, pa time i nadaleko poznati vinski turizam. Opštinu pozivaju da izabere da li želi industriju ili turiste, a inspekcije da se detaljno pozabave merenjem štetnih materija za koje tvrde da ih Fabrika cigle na Stražilovu godinama emituje. 

Siniša Popov je iz vinogradarske porodice koja je nagrađivana. Ekipi Euronews Srbija pokazao je vinograd i grožđe, od kog, kaže se proizvodi roze vino.

“Vidite, ovo je merlo. Još uvek je zelen, nije krenuo šarak. Od ovog merloa proizvodimo roze. 2013. godine smo dobili nagradu za najbolji roze Balkana koji je napravljen od ovog grožđa. Takođe, vinogradi prekoputa portogizera, 2017. smo dobili nagradu za najbolji portogizer sveta u Pečuju. To su samo neke od velikih nagrada za ovo vinsko područje”, kaže Popov. 

Mikrolokalitet Matej koji je, pojašnjava, po geografskoj uredbi za zaštitu porekla, područje vinograda prve klase i pandan je grand cru vinogradima u Francuskoj. Po novom prostornom planu opštine, koji je u izradi, jedan njegov deo postaće zona eksploatacije Fabrike cigala. To će uništiti pogled, doneti zagađenje vazduha, i moguće umanjiti kvalitet zemljišta na ovom vrednom podneblju, kažu vinari. 

Popov kaže da je ovde reč o porodičnim poslovima, a jako je teško u ovim uslovima, kaže, ostaviti nešto svojim potomcima.

"Industrijalizacija ovog kraja i vinski turizam ne idu zajedno. Prosto moramo se opredeliti šta želimo. Kako se boriti s tim da generacijama budućim koje dolaze objasnimo da smo dozvolili da oni sutra ne mogu tu da zasade svoje vinograde prosto zato što so mi malo bili uspavani", kaže Popov. 

Šta su zahtevi meštana

Meštane Sremskih Karlovaca probudila su dešavanja u industrijskoj zoni, gde se, osim ciglane, nalaze i skladišta amonijum-nitrata, te naftnih derivata. Blizu pet hiljada građana potpisalo je do sada peticiju Udruženja “Karlovački vinogradi”. Osim što traže da se zona eksploatacije ciglane dodatno ne širi, njihov je zahtev i da to postrojenje prestane da koristi koks petrol.  

Radovan Pantović iz udruženja “Karlovački vinogradi” kaže za Euronews Srbija da vinogradarima mnogo otežava to što se opština ne zalaže dovoljno za njih.

"Svedoci smo da se neretko na voćnjacima, na zasadima, na vinovoj lozi neretko nalazi prašina koja potiče od koks petrola. Ovde mu nije mesto. Zašto mu nije mesto? Pa zato što se opština deklarativno zalaže za organsku proizvodnju, za razvoj turizma, biciklizma i tako dalje, a radi sasvim suprotno", kaže on. 

Iako u ciglani napominju da u proizvodnom procesu, uz koks petrol koriste i gas, u udruženju u to sumnjaju. Zato su nadležne inspekcije pozvali da se detaljnije pozabave merenjima emisije štetnih materija, a o potrebi očuvanja vinograda pisali su na adrese više ministarstava.

Postoji li za opštinu dilema industrija ili turizam, šta donosi novi prostorni plan i kako gledaju na kritike vinara i dela meštana, pitanja su na koja u Karlovačkom magistratu nisu odgovorili.  

S druge strane, na pitanja Euronews-a odgovorila je direktorka AD Poleta, članica NEXE grupe čiji je deo i ciglana na Stražilovu. Navodi da se radi novi rudarski projekat koji će biti usklađen sa prostornim planom i koji donosi proširenje zone eksploatacije od 40 hektara.

Fabrika cigle je, dodaje, jedina i prva u Srbiji sa ugrađenim filterom, a svi izveštaji iz 2020. pokazuju da granične vrednosti emisije štetnih materija nisu prekoračene. Dodaje i kako im je prioritet da njihova proizvodnja ne ugrozi ni organsku, niti vinogradarsku. Da su to stvari koje ne mogu zajedno, za vinare nema sumnje.