Obrisi Londona u Parizu: Srpski sportisti se najviše radovali na kraju

Slobodno možemo konstatovati: kako je počelo, dobro se završilo. Nekako je neodoljivo pogledati na rezultate srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Parizu, i ne prisetiti se koliko ova manifestacija u određenim segmentima podseća na njen londonski pandan od pre 12 godina. 

Pre svega, imali smo prilično približan broj takmičara u "gradu svetlosti", kao što je to bio slučaj u prestonici Engleske. Tada nas je predstavljalo 116 sportista, dok smo danas imali tek tri manje. 

Takođe, kao i tada, na Olimpijske igre se pošlo sa velikim očekivanjima, koja, pa... Teško je reći da li su u oba navrata ispunjena. Lagali bismo kada bi kazali da se pre turnira nije očekivalo od našeg tima konačno probijanje magične brojke od 10+ medalja, ali opet ne možemo reći da smo razočarani, iako smo nazadovali u odnosu na Tokio (devet) i Rio (osam).

Ipak je pet odličija i dalje uspeh, a baš kao i u Velikoj Britaniji, utisak je popravljen u foto finišu takmičenja. Tada su završnicu svojim uspehom ovenčali vaterpolisti bronzom i "zlatna" Milica Mandić (inače prvo zlato u istoriji samostalnosti naše zemlje), a i Pariz je za kraj dobio medalju u bazenu i tekvondu, samo je sada zlato bilo oko vrata "delfina" posle trijumfa nad Hrvatskom u finalu, dok su suze Aleksandre Perišić kanule na srebro. 

Tanjug/(AP Photo/Andrew Medichini)

Mnogi su sumnjali u veterpoliste. Prolaz iz grupe je bio prilično nesiguran, a onda se i četvrtfinale sa Grčkom (12:11) pobedilo na mišiće i genijalnost Nikole Jakšića. Kako se pokazalo više puta, naši su se aktivirali kada je bilo najbitnije, tako da su prohujali pored SAD u polufinalu (10:6), a onda i slomili komšije (13:11) za treće uzastopno zlato i dokaz da i kada nije dobro i lepo, Srbija je kraljica bazena. 

Takođe, bilans je u odnosu na London malo bolji, s obzirom da su dva sporta koja su se ponajviše pratila donela odličije. Pre svega, Novak Đoković, koji je bio glavna tema prestonice Francuske, konačno je došao dobio priliku da zagrize najsjajniju medalju. Setimo se samo koliko je favorizovan bio Nole na terenima Vimbldona, u godinama kada je konačno postao ono po čemu ga pamtimo danas - najveći. Nažalost, tada se nije proslavio jer je u polufinalu ispao od Endija Marija (legende koja se i završila u Parizu penzijom), a potom i od Huana Martina Del Potra u okršaju za bronzu. 

Zato se sada Đoković postarao da popravi 12 godina stare greške i konačno popuni prazno mesto u vitrinama pobedom nad Karlosom Alkarazom u dva seta (7:5, 7:5), u velikom finalu na "Filip Šatrijeu". Takođe, u velikom stilu, ništa se nije dovodilo u pitanje, pošto je GOAT stigao do postolja bez izgubljenog seta... 

Što se drugog "centralnog" turnira tiče, svi smo sa nestrpljenjem pratili košarkaše. "Orlovi" su gradirali svoju formu, i posle pomalo klimave grupe (poraz od SAD - očekivan 84:110), te nezgodna završnica sa Južnim Sudanom 96:85 - neočekivana), odnosno produžetaka protiv Australije (95:90), došlo je do polufinala i revanša sa Amerikom. Da je bilo sportske pravde, za zlato bi se naši borili protiv "jenkija", ali to je priča za neku drugu priliku... 

Tanjug/Strahinja Аćimović

Iako su izabranici Svetsilava Pešića imali perfektan meč i pobedu u rukama (u jednom trenutku +17), preokret u uz (ne)uobičajenu pomoć sudija odneli su momci Stiva Kera (95:91), i poslali naše u duel za bronzu. Mnogi su sumnjali da će ih bolan poraz baciti u bedak, ali su se naši zainatili i savladili Nemce, donevši četvrto odličije. 

Ako su uspesi došli kasno, ne sme se zaboraviti ni onaj koji nam je na početku dao nadu. Zorana Arunović i Damir Mikec su doneli najsjajnije odličije u streljaštvu (miks disciplina vazdušnim pištoljem). Stoga su i dobili krajnje zasluženu veliku čast da ponesu zastavu Srbije na zatvaranju turnira. 

Sada nam predstoji rezime onog gorkog ukusa. Onoga što se očekivalo, a nije došlo. Medalja koje su mogle biti, ali nisu. Atletika je možda bila i najveća uzdanica našeg tima. Ipak je Angelina Topić bila u sjajnoj formi posle srebra sa EP u Rimu, a nije dobila ni priliku da skeače u finalu usled naprsnuća fibule.

Ivana Španović je totalno podbacila i ostala bez finala, a tako i prilike da bogatu karijeru kruniše prvim olimpijskim zlatom. Mora se spomenuti i Adriana Vilagoš koja je posle velikih očekivanja nastalih usled osvojenog srebra na EP u Rimu ispala u kvalifikacijama, a Slab utisak na takmičenjima "kraljice svih sportista" ostavili su i Elzan Bibić i Armin Sinančevć, ostavši bez finala. Ni Milica Gardašević nije ostavila zapaženiji utisak u skoku udalj.

Tanjug AP/Matthias Schrader

Odbojka je bila možda i najteži deo čitavog takmičenja za naš tim, naročito u ženskoj konkurenciji. Posle deset godina osvajanja medalja na velikim takmičenjima, naše "orlice" su prvi put ostale bez postolja, porazom od Italije u četvrtfinalu (1:3), a sada predstoji dosta preispitivanja stanja u našoj odbojci koja se definitivno već neko vreme nalazi u ozbiljnom padu. Od "orlova" nije ni bilo mnogo očekivanja, ali nikome nije drago gledanje nekadašnjih evropskih šampiona kako se pozdravljaju sa takmičenjem već u grupnoj fazi...

Borilački sportovi su doneli neuspeh za neuspehom (izuzimamo Aleksandru Perišić, koja nas je u završnici potpuno obradovala), a ponekad je delovalo i da nije do naših predstavnika. Milica Žabić je ostala poražena u meču za bronzu u džudou (gde smo imali čak šest takmičara), dok je Nemanja Majdov ostao besan posle ispadanja u timskom takmičenju, kao i u singlu, istakavši da mu se "ne dozvoljava da uzme medalju". 

U boksu nas je predstavljao Vahid Abazov u muškoj konkurenciji, i mnogo smo se oslanjali na njegovo potencijalno uspinjanje na postolje, ali je neshvatljivom odlukom sudija to onemogućeno. U ženskoj konkurenciji, ni Natalija Šadrina, ni Sara Ćirković nisu uspele da nas obraduju usled ranih ispadanja

MN Press

Što se kajaka tiče, najviše se očekivalo od četverca u sastavu Anđelo Džombeta, Marko Novaković, Marko Dragosavljević i Vladimir Torubaro. Iako su u polufinalu imali drugo najbolje vreme, koje bi im u borbi za medalju donelo postolje, u finalu se nije ponovio odličan nastup, tako da smo ostali na šestoj poziciji. 

Za kraj, ne smemo zaboraviti basketaše. "Orlovi" su bili apsolutni favorit za zlato i ono se očekivalo. Ipak, za razliku od košarkaša koji su nadograđivali svoje nastupe, Strahinja Stojačić i ekipa su samo padali. Ostali su bez direktnog plasmana u polufinale porazom od Litvanije (18:20), a onda i izgubili od domaćina Francuske u četvrtfinalu (19:22). 

Zaključak je sledeći, Srbija jeste nazadovala u odnosu na prethodna dva turnira, ali to ne znači da smo bili neuspešni. Cela zemlja je slavila Novakovo zlato, kao i "vaskrsnuće delfina", dok će košarkaši u očima nacije uvek ostati pobednici iz Pariza. Kada se sve sagleda realno, paralele uspeha ostvarenih u Londonu i te kako postoje, ali se mora priznati da smo se ovaj put mnogo više radovali, te da već u Los Anđelesu očekujemo ono pravo - 10+ medalja najboljih predstavnika naše zemlje.