Trijumf Crvene zvezde nad Bragom građen na pet godina evropskog iskustva

Crvena zvezda je u prvom kolu F grupe Lige Evrope na stadionu "Rajko Mitić" pobedila Bragu 2:1 i od starta zasela na čelo tabele.

Nije bilo lepo, ponajmanje lako, ali Crvena zvezda je još jednom pokazala šta uz kvalitet znači kontinuitet i iskustvo u jednom takmičenju. Braga je po svemu četvrti klub Portugalije, redovan učesnik evrokupova, a dolazi iz trenutno pete po rejtingu lige u Evropi. I pokazao je Karvaljaov tim kvalitet, organizaciju u igri, imali su gosti veći posed, više šuteva samo ne i ono zbog čega se fudbal igra - golove.

Nije da Portugalci nisu dolazili u dobre situacije, zatresli su mrežu Milana Borjana u 76. minutu, ali Crvena zvezda je bila ta koja je u igri nerava i koncentracije umela da iskoristi svoje u pravo vreme. I da se odbrani kad treba, ali i da zada udarac.

Zvezda igra petu uzastopnu grupnu fazu, većina glavnih igrača imaju po tri takmičenja, Milan Rodić, Milan Borjan i Marko Gobeljić jedini svih pet. I baš ta pomenuta trojka je uz sjajnog Aleksandra Dragovića odigrala ključnu u ulogu, kako u odbrani, tako i u napadu. Pre svih bekovski par. Uz kvalitet koji poseduju i Gelor Kanga, Aleksandar Katai, Mirko Ivanić, Seku Sanogo, Nenad Krstičić, El Fardu Ben i ostali igrači dobija se jasna formula uspeha: kvalitet+iskustvo+kontinuitet.

 

 

Polovina igrača Zvezde imaju 50 i više mečeva u evrokupovima, Dragoviću je bila 102. utakmica i to se videlo na terenu. Bio je maestralni komandant odbrane. Najopterećiniji bili su bekovi Marko Gobeljić i Milan Rodić. A, odigrali su oba pravca za najviše ocene, Rodić je u 75. minutu postigao sjajan gol glavom za 1:0. Samo naizgled je bilo lako, ali sa igračem na ruci i sa 12 metara pogoditi mrežu kao vrhunski centarfor odraz je kvaliteta i majstorstva.

Nije sijala Zvezda kao prošle sezone protiv Genta i Libereca, pa i Milana, jer nije imala Milana Pavkova, te ni "težinu" u špicu napada. Rišairo Živković nije "devetka", nikad to nije ni bio i zato mu je učinak bio beznačajan. El Fardu Ben je povredio desnu preponu, verovatno ga neće biti ni za večiti derbi i njegov izlazak u 38. minutu i ulazak Loija Dionija je pokrenuo crveno-bele. Francuz se probudio, igrao je veoma dobro, čuvao loptu, imao je i kolosalnu priliku pre vodećeg gola. Kad je Rišairo izgubio snagu ušao je umesto njega Nenad Krstičić. Zvezda je sa njim dobila kvalitet u veznom redu, povratila svoju fizionomiju a Stanković je stigla potvrda da je možda bilo bolje da je od starta igrao sa Krstičićem, Sanogom i Kangom u vezi, a bez Rišaira koji niti je spreman, niti je prošao period uklapanja.

Zvezda je tih poslednjih 20 minuta bila ona prava, šampionska. Koncentrisana, lukava, odvažna. Jaka pre svega na lopti, idejno uzdignuta i uigranija u ovoj formaciji i sa ovim igračima. Nekoliko dobrih napada, tri šanse, dva gola za veliko slavlje 25.000 navijača koliko je i moglo da bude na stadionu "Rajko Mitić". Ovo je bila timska pobeda, neki pojedinci su iskočili, neki nisu imali svoje veče, ali svi su zajedno dali maksimum da se ostvari trijumf koji u grupi sa Ludogorecom i Midtjelandom (remi 1:1 u Danskoj) ima posebnu težinu jer su sva četiri tima na sličnom nivou.

 

 

Bez Milana Pavkova i El Fardu Bena, Crvena zvezda će morati da se priprema za 165. večiti derbi koji se u nedelju od 18.00 časova (TV Arena sport 1) igra na stadionu Partizana. Za ovu nedelju prvi deo cilja je ostvaren (pobeda nad Bragom), ali onaj, čini se, teži deo sledi u Humskoj. I opet će Zvezda pripremu, taktiku i uspeh graditi na istim vrednostima: individualnom kvalitetu, iskustvu i pobedničkom mentalitetu stvorenom kroz kontinuirano osvajanje i pobeđivanje.

Nije mali benefit od pobede ni u materijalnom smislu jer su crveno-beli u kasu ubacili 630.000 evra koliko iznosi pobeda u grupnoj fazi Lige Evrope. Bodovni saldo na klupskom koefecijentu je ostao 34,000 što je 42. mesto.