Balans u igri još uvek najveći pritivnik Crvene zvezde

Trener Real Madrida Karlo Anćeloti već godinama je "nervirao" novinare i javnost govoreći posle nekih (retkih) neuspeha da nije imao "balans u timu" zbog kojeg je imao problem "sa stabilnošću strukture u igri". Posle remija sa Jang Bojsom (2:2) u meču drugog kola Grupe "G" Lige šampiona, Crvena zvezda je samo potvrdila da joj je taj "balans" u igri najveći neprijatelj. Možda veći i od samih protivnika.

Iako je za 40 minuta torpedovala Fiorentinu u Beogradu (5:0) krajem jula, tim Crvene zvezde je iskazao određeni disbalans u strukturi igre. Tada je rezultat protiv renomiranog rivala pokrio te vidljive nedostatke, defanzivne "rupe" koje su se stvarale zbog nedostataka beka ili "vin beka", odnosno defanzivnog zadnjeg veznog, ali tipa Ngolo Kantea, koji bi "stigao svuda i sve zakrpio". Nije trener Barak Bahar našao adekvatna rešenja na tržištu, nije istrpeo ni mladost Koste Nedeljkovića, a Korejac Hvang je stigao prekasno da bi doneo tu potrebnu stablnost iako nije ta prava "šestica" koju Zvezda treba.

Jang Bojs je kompaktna ekipa, nije bolji tim od Zvezde, ali ima veću stabilnost ili barem "duže periode stabilnosti". Zvezda je u prvom poluvremenu delovala bolje nego u nastavku jer su Hvang, Stamenić i Ivanić uspevali da drže taj balans, pokrivali su činjenicu da Srđan Mijailović nije desni bek i ne može u ozbiljnoj utakmici da ispuni sve zahteve. Daleko od toga da je "Mićko" probelm, on je zadnji vezni, ali Baharova procena da može da bnude "devojka za sve" je pogrešna. I to se pokazalo i u meču sa Jang Bojsom.

 

 

"Rekao sam na poluvremenu da treba da igramo bolje, da napadamo, ali smo se povlačili zbog čega smo kažnjeni. Ali takva je igra, radi se o momentumu, na kraju smo mogli i da pobedimo, ali nije bilo dovoljno", komentarisao je Bahar posle meča.

Baharova ofanzivna orijentacija, a tako je i tim struktuiran je ono što svaki zvezdaš želi, što bi rekli "prati svetske trendove". Međutim, za taj "hazard" morao bi da ima igrače koji mogu da igraju "jedan na jedan" sa svakim, a on to nema. Zato nema ni pominjani "balans". U ofanzivnom smislu, Zvezda je dokazala da može kvalitetnom rivalu da zatrese više puta mrežu, pogotovo u Beogradu. Šerif Ndjaje je dobra "devetka" za Zvezdu, kada se bude uigrao sa saigračima biće i efikasniji i to ne samo po pitanju golova. Povratak Aleksandra Kataija će mnogo značiti kad uđe u formu, brzina Osmana Bukarija nije upitna ako bude dobijao više lopti u prostor, Mirko Ivanić mora da bude "glasniji" nego sinoć, da preuzima više rizika jer ima "dar u nogama"...

Jurnjava na krilima navijača je i donela to izjednačenje uprkos brojnim propuštenim prilikama. I za Zvezdu je dobro da u 100. meču u Kupu i Ligi šampiona nije izgubila, ali ti "crni periodi" bez balansa skupo koštaju srpskog šampiona. Ne samo u Ligi šampiona, već i u Superligi, jer "svi danas igraju fudbal".

"Ovo je tek druga utakmica, hteli smo da pobedimo i osvojimo tri boda. Protiv Lajpciga u dve utakmice može svašta da se desi", rekao je Barak na kraju.

Da, protiv Lajpciga svašta može da se dogodi, jer oni nisu Siti, ni Real. Kvalitetniji jesu od Zvezde, ali i PSŽ je to bio protiv Njukasla pa su ih Šer, Longstaf, Almiron deklasirali. Znači, može i "mali" da "ubije velikog", samo mora da zna kako i da pre svega ume da se odbrani, a zada udarac.

Kad stigne do tog nivoa, Baharu se neće događati Voždovac, Čukarički, Jang Bojs... Remi nije smak sveta, ovo je Liga šampiona i svaka greška se skupo plaća. A, pola sata "crnih rupa" kaznio je Siti, nije Jang Bojs. Bahar, bar se tako čini, još nije naučio lekciju, ako ne pronađe balans u strukturi igre, teško da će se zadržati duže u Ljutice Bogdana.