Slovenija svaki dan priča novu priču: Od moćnih Alpa do suncem okupanih jezera

Iako nas je prvih dana boravka u Sloveniji u predivnom Otočecu i Termama Krka miholjsko leto poslužilo, naredni dani su pokazali da jesen u Sloveniji svaki dan priča svoju priču, a moćni Alpi diktiraju vremenske prilike. Krenuli smo ka Rogli sa namerom da uživamo u još malo jedinstvenih slovenačkih prirodnih čari.

Rogla se nalazi na jednom od vrhova planinskog masiva Pohorja koji čini jugoistočni deo Alpa. Jedna od atrakcije svakako je drveni put koji se proteže između krošnji drveća. Ovaj put se nalazi u srcu predivne pohorske šume, na vrhu Rogle, na 1.517 metara nadmorske visine.

Iztok Medja/Slovenska turistična organizacija

Priroda Pohorja je jedinstvena. Ideja je bila da upoznamo stabla lokalnih šuma, da šetamo po vrhovima krošnji i upoznamo deo šumskog života, mnoge životinjske i biljne vrste koje je moguće videti. Negde na dve trećine puta (ukupna dužina staze je 1.000m) nalazi se toranj u krošnjama s toboganom 40 metara visine kojim se, posle penjanja na vrh, možete spustiti nazad do staze. Kažu da je šetnja krošnjama na Pohorju u Sloveniji inovativni projekat koji kombinuje nova iskustva, obrazovanje, ekološku svest i zabavu za sve ciljne grupe i generacije.

Nejc Fon/Turistička organizacija Slovenije

Baš sam se radovala ovom doživljaju. Međutim, koliko god da dobro osmislite plan puta (a naši domaćini su ga doveli do savršenstva), priroda uvek umeša svoje prste.

Počeli smo da se penjamo ka Rogli, a počela je i slaba kišica i magla. Večiti optimisti kakvi jesmo, ponadali smo se da ćemo proći kroz oblake i da ćemo na vrhu zateći sunce (bar neki od nas jesu). Nažalost, želje nam se nisu ostvarile. Gore je padala još jača kiša. No tu smo, i uporni smo pa našu šetnju nastavljamo i do tornja. Pa, neće nas jedna kiša da zastraši.

Pokisli smo, vetar nas je produvao, samo smo se delom uverili u ono šta ovo divno mesto pruža ali, ipak smo ga mi doživeli na jedan jedinstven način. I niko nema slike kao mi.

Ivana Kovačević/Turistička organizacija Slovenije

Šalu na stranu, definitno ćemo se ponovo vratiti da doživimo ove čarobne prizore i po toplim sunčanim danima. Što i vama iskreno preporučujem, vredi doći, videti i doživeti ovu fenomenalnu atrakciju.

Nejc Fon/Turistička organizacija Slovenije

Mi dalje nastavljamo put ka istočnom delu Slovenije. Ptuj je najstariji slovenački grad, smešten između brežuljaka i reke Drave. Kada smo stigli kiša nije padala i nije bilo hladno. Što se nas tiče, to je idealno vreme za vožnju bajsa, pa je dogovor "pao" da napravimo krug i obiđemo sve bitne tačke u ovom gradu biciklom.

Andrej Tarfila/Turistička organizacija Slovenije

Ptujski dvorac, koji se nalazi iznad grada, dom je zavičajnog muzeja Ptuj-Ormož i najstariji vinski podrum. Najmoćnija istorijska građevina je Gradska kula Ptuj. U njegovom podnožju smo zatekli ostatke rimskih spomenika iz antičkog grada Poetovio. Još jedan spomenik iz rimskog doba je Orfejev spomenik, rimski nadgrobni spomenik visok 5 metara. Provozali smo se i starim gradskim jezgrom, prosli pored Minoritskog manastira sa monaškom bibliotekom koja sadrži više od 5000 knjiga i Dominikanskog manastira, izgrađenog u gotičkom i baroknom stilu, koji danas služi kao mesto kulturnih dešavanja.

Jošt Gantar/Turistička organizacija Slovenije

U blizini se nalazi i Ptujsko jezero, najveće slovenačko veštačko jezero, gde se mogu videti neke od ugroženih i retkih vrsta ptica, no mi smo se uputili na drugu stranu grada. Ideja je bila da upalu mišića dobijenu od pedaliranja izlečimo u SPA centru koji na svu sreću nije bio pun i milina je bila malo plivati i uživati u saunama i onda tako zavšiti dan.

Andrej Tarfila/Turistička organizacija Slovenije

Iako Roglu nismo videli u svetlu kakvom smo želeli, jer nam ta moćna priroda ovaj put nije dozvolila, ipak je ovaj obilazak je na nas ostavio poseban utisak. A i ono smrzavanje na vetru i kiši ćemo sigurno dugo pamtiti i prepričavati. Svakako smo naučili lekciju da kada odemo u prirodu, tada planove pravi ona, a ne naše želje napisane na papiru.

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net

Piše: Ivana Kovačević