Ekspanzija otrovnih ljubičastih meduza u Jonskom i Egejskom moru: Šta raditi ako vas opeče

Ljubičaste meduze proširile su se i Egejskim morem, nakon što je njihova pojava prvo uočena u Jonskom. Sada se mogu videti na mnogim plažama Atike, a stručnjaci upozoravaju da opekotine zahtevaju drugačiji pristup od tretmana amonijakom.

Populacija ljubičastih meduza je i ove godine u porastu, a opekotine nakon kontakta su mnogo bolnije od ostalih vrsta meduza zbog neurotoksina koje poseduju. Najviše ljubičastih meduza primećeno je u Saronskom zalivu, pa stanovnici Atine i Atike treba više da budu na oprezu, posebno oni sa decom.

Iako ih je teško u potpunosti izbeći, organizacija "iNaturalist", beleži mesta na kojima se nalaze. Tako su primećene i između Kasandre i Sitonije na Halkidikiju, na severnoj strani Rodosa, Kikladima, Krfu, Lefkadi i obali Hanje na Kritu.

Prema rečima direktora Instituta za okeanografiju Epaminodas Hristua koji je govorio za emisiju "Ora Ellados" na TV Open, sve plaže koje direktno i indirektno komuniciraju sa Egejskim morem verovatno će se suočiti sa ovim problemom. Problem je, kako je istakao, u tome što ljubičasta meduza može da vas opeče čak i iz daljine.

S druge strane, dermatolog Tanasis Papahristopulos savetuje da ljudi sa alergijskim predispozicijama treba na plaži da imaju antiinflamatornu kremu za svaki slučaj i injekciju kortizona, u slučaju da dožive anafilaktički šok.

Otkud ljubičaste meduze?

Ekspanzija ljubičastih meduza u određenom području primećena je pre klimatskih promena na otprilike svakih osam do 10 godina i trajala je najviše četiri godine. Od 2015. do 2018. godine došlo je do snažne ekspanzije populacije ove vrste meduza u Korintskom zalivu, na Malti od 2018. do 2020, pa opet na Malti u januaru ove godine, piše grčki CNN.

Ljubičaste meduze su ove godine primećene u raznim oblastima Egejskog i Jonskog mora, dok je njihova pojava prijavljivana i zimi. Međutim, njihovo prisustvo se znatno povećava tokom leta jer su uslovi za razmnožavanje pogodniji zbog više temperature mora, čemu pogoduju i klimatske promene koje podrižu temperaturu vode.

profimedia

Istovremeno, pogoduje im i smanjenje populacije riba koje su njihovi lovci, ali i smanjenje populacije morskih kornjača koja je njihov glavni lovac. Ljubičasta medza je pelagična vrsta i živi u tropskim vodama. Ima maksimalnu dužinu od 10 centimetara u prečniku, a dužina pipaka može dostići i do 10 metara. Hrani se uglavnom salpama, školjkama, placentnim rakovima i ribljim jajima. Najveći prirodni predatori meduza su kornjače, tune, sabljake i riba-mesec. Kada su mlade boja im je narandžato braon, a kada odrastu poprimaju intenzivnu ljubičastu.

"Svaka vrsta meduza izaziva prirodnu epidemiju na svakih nekoliko godina. Na primer, Mediteranska meduza eruptira svake godine u avgustu. Ljubičasta meduza imala je prirodnu pojavu svakih 8 do 10 godina, ali faktori kao što su npr. klimatske promene, prekomerni ribolov i nedostatak predatora, pomogli su da se ove epidemije javljaju češće i sa većim širenjem", objašnjava za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju (Amna) Hristos Taklis, biolog za zaštitu mora i prirode Helenske opservatorije za biodiverzitet.

Skoro sve vrste meduza nalaze se u dubokim vodama i daleko od plaža, ali pošto je njihovo kretanje pasivno jer ih nose morske struje i talasi, one zavise isključivo od vetrova, talasa, a posebno podvodnih struja.

"Kao da me je neko polio kiselinom"

Kontakt sa meduzom izaziva opekotinu, često intenzivno crvenilo kože, a u nekim slučajevima i pojavu otiska meduze na delu kože, mučninu, pad pritiska, tahikardiju, glavobolju, povraćanje, dijareju, grč bronhija i otežano disanje. U slučaju sistemskih simptoma (retko) kao što su hipotenzija, promuklost, ekstenzivna koprivnjača, poremećaja svesti i povraćanja, obavezan je hitan transport pacijenta u bolnicu.

Za grčku televiziju "Skaj" govorila je žena koju je nedavno opekla ljubičasta meduza na plaži Pahi Megaron nedaleko od Atine u Saronskom zalivu, te opisala bol kao nepodnošljiv.

"Kao da mi je neko polio kiselinom po koži, tako me je peklo. Osetila sam kako ključam. Što je najgore, zalepila se za mene. Napravila mi je veliki otisak. Od prošle nedelje i dalje osećam bol. Neko ko ne zna, mislio bi da imam tetovažu meduze. Bol ne može da se opiše", rekla je u živom programu izvesna Evangelija.

profimedia

Prva stvar koju plivač treba da uradi kada shvati da ga je opekla ljubičasta meduza jeste da odmah izađe iz mora.

"Bilo bi dobro da ne plivate duboko jer se ljubčaste meduze ne primećuju na prvi pogled. Što smo dublje, teže će biti da izađemo iz vode u slučaju jake reakcije organizma", savetuje u razgovoru za "Athens Voice" dermatolog Katerina Labrinopulu.

Ona dodaje da je bolje izbegavati ulazak u more kada je oblačno ili na plaži ima planktona. Podsećamo da je, prema biolozima jedna od različitih karakteristika ljubičaste meduze to što može da opeče iz daljine zbog pipaka koji dostižu nekoliko metara dužine i nisu vidljivi ljudskom oku.

Savet je i da pri ruci imamo sodu bikarbonu koju treba pomešati sa morskom vodom u razmeri 1:1 kako bismo se izborili sa bolom.

"Ubod ljubičaste meduze je kiseo. Izborom alkalnog elementa stvaramo bazu. Primećeno je da ublažava akutni bol", rekla je dr Labrinopulu dodajući da sodu možemo poneti u flašici i dosuti morsku vodu, te tečnost posuti po delu tela koji je meduza opekla.

Korisni saveti

Potrebno je da pre odlaska na plažu pogledate vremenske prilike, a ponajviše vetrove. Vetrovi moraju imati suprotan smer duvanja od položaja plaže. Na primer, ako je plaža okrenuta prema jugu, a vetrovi dolaze sa severa onda bi se smanjila njihova pojava jer bi ih talasanje mora oteralo sa plaža.

Ukoliko na plaži ima planktona, preporučuje se izbegavanje kupanja jer se meduze hrane njima.

Kupači se upozoravaju i da ih ne iznose napolje i zakopavaju u pesak gde takođe neko slučajno može da je zgazi - pipci mogu biti toksični i van morske vode. Osim toga, problem se ne rešava jer ih u moru ima na stotine ili čak hiljade.

profimedia