Grčko ostrvo na koje staje samo 4.500 ljudi - bez ležaljki, bez suncobrana, bez stresa

Kufonisja, u doslovnom prevodu "gluva ostrva" obične su tačkice na karti Grčke, a ni mnogi Grci do pre tridesetak godina nisu znali gde se ona nalaze. Sastoje se od dva ostrva Ano i Pano Kufonisi (gornji i donji).

Šezdesetih godina gornje ostrvo počeli su da naseljavaju prvi stanovnici, a brzo se oformilo i seoce koje do početka osamdesetih godina nije imalo struje. Na donjem ostrvu se i dan danas nalazi samo jedna taverna "Venecanos".

profimedia

Po Grčkoj kruži priča da je sedamdesetih godina jedna polu Italijanka-polu Grkinja obilazila ostrva i ostala očarana gornjim ostrvom. Kupila je onoliko zemljišta koliko je bilo na raspolaganju, obezbedila tapiju i otišla.

Tamo je kasnije sagradila kuću, jedinu na tom području. Tokom godina, glavna plaža je dobila ime Italijanka, zahvaljujući vlasnici koja je sve češće boravila u ovoj kući. Danas, ona živi u Italiji, ali stalno prima primamljive ponude da proda zemljište koje se smatra najprestižnijim komadom zemlje na gornjem ostrvu. Ipak, ona se snažno opire.

Početkom devedesetih godina počeo je da se pojavljuje manji priliv turista, uglavnom onih "alternativnih" koji su tražili miran odmor u Kikladima. Zanimljivo je da su i tada dominirali Italijani, a tako je i danas.

Unsplash

Za razliku od Francuza koji porodično planinare i pešače planinama kikladskih ostrva, Italijani su zavoleli Kufonisja zato što je tamo stalo vreme, a ta stagnacija upravo daje čar ostrvu.

Već devedesetih godina, Grci i stranci su dolazili u poluorganizovani kamp, koji je kasnije primao oko 800 ljudi. Fenomen izdavanja soba još nije ni stigao do Kufonisja čiji su stanovnici uglavnom bili ribari. Čini se da turizam ovde nije imao ozbiljniju perspektivu, za razliku od sadašnjeg vremena kada je ribolov zapravo drugo zanimanje.

Unsplash

Prve poslovne aktivnosti bile su jednostavne, ali višestruke. Šta god da odlučite da gradite, dodajte nekoliko soba za iznajmljivanje. Pojavljuju se Melisa i Finikas, prve taverne na ostrvu, Sorokos, jednostavan bar na plaži i Kalamia, najbolja kafa. Sva ova imena danas su osnovna odrednica za svakog ko prvi put dolazi na ostrvo.

profimedia

Od 2010. godine, pa nadalje, turizam je počeo da poprima oblik rastućeg talasa. Godine 2014. brzi trajekti su omogućili da se do ostrva stigne za četiri, pet sati. Tako se pojavio tip posetilaca koji je želeo da rezerviše boravak na tri-četiri dana, za razliku od, do tada klasičnih turista koji su ostajali po 15 dana i provodili više vremena u putu.

Do 2020. godine, Kufonisja je stekla novu luku, desalinizaciju morske vode, lekarsku ordinaciju, biblioteku i druge objekte koji se često ne nalaze ni u velikim selima kontinentalne Grčke.

Unsplash

Danas je ovo ostrvo uspelo da održi etiketu vrhunske destinacije koja izražava modernu jednostavnost, mnogima prekopotrebnu. Na udaljenosti od samo tri kilometra možete uživati u pet plaža karakteristično tirkizne boje vode i drugim još skrivenijim pećinama, kao što je Gala.

Štaviše, ove godine je broj turista premaišio onaj iz 2019. godine. Prema rečima "stalnog" gradonačelnika u toku poslednje decenije Adonisa Koveosa, ostrvo je do sredine septembra potpuno popunjeno, što znači da na njemu stalno boravi 4.500 ljudi i oko 100 brodova i jahti.

Unsplash

Nema sumnje da Kufonisja svojom estetskom strogošću u potpunosti zadovoljavaju turiste koji svesno biraju da žive jednostavnije i realnije: bez ležaljki, bez suncobrana, bez barova na plaži i bez stresa.