I Dardaneli imaju svoj "biser" - Čanakale, mesto posebnog šarma gde se sudaraju mitologija i istorija

Kada se pomisli na putovanje u Tursku, obično je prva asocijacija čuveni Istanbul - "raskrsnica svetova", kapija između Evrope i Azije i "biser Bosfora" čiji sjaj malo koga ostavlja ravnodušnim. Međutim, kada se na toj raskrsnici skrene ka zapadu, na nekih tri ili četiri sata vožnje ušuškan u moreuzu Dardaneli leži manji dragulj koji sija posebnim sjajem - Čanakale. Iako je takođe reč o značajnoj "kopči" između Evrope i Azije, Čanakale nije toliko čuven, ali zajedno sa svojom okolinom iz koje izranjaju istorija i kultura, ostavlja utisak kakav se malo gde može doživeti.

Do pre nekoliko meseci, dolazak u Čanakale iz Evropskog dela Dardanela bio je moguć samo trajektom. Međutim, od marta ove godine na raspolaganju je još jedna opcija – ni manje, ni više, nego najduži viseći most na svetu, sa glavnim rasponom od dva kilometra i 23 metra.

Spektakularan način da se pređe iz jednog kontinenta na drugi, zar ne? A nedugo pošto kročite u Aziju, dočekuje vas Čanakale, grad od oko 200.000 stanovnika, smešten bliže Egejskom nego Mramornom moru.

profimedia

Bred Pit tumačeći ulogu Ahila u poznatom epskom spektaklu "Troja" izgovara: "Bogovi nam zavide jer smo smrtni, jer svaki trenutak može biti naš poslednji. Sve je lepše, jer smo osuđeni na propast. Nikada nećete biti lepši nego što ste sada. Nikada više nećemo biti ovde". Reklo bi se da Čanakale na neki način prkosi toj tvrdnji, jer što duže ste u njemu, grad vam postaje sve lepši i osvaja vas šarmom koji je proizvod mešavine različitih uticaja koje je pokupio zbog "vetrometine" na kojoj se nalazi. A "Troja" nije pomenuta slučajno, jer se baš na glavnom keju, tačno između prozirne vodene površine i užurbanog gradskog jezgra, nalazi jedan od novijih simbola grada – veliki drveni trojanski konj, baš onaj koji je korišćen u filmu.

Ako još niste naslutili, legendarni grad i arheološko nalazište za koje se veruje da je poprište Trojanskog rata opisanog u Homerovoj "Ilijadi", nalazi nedaleko od Čanakalea, ali o tome ćemo kasnije. Za sada ostajemo u centru grada gde se oseća miris soli u vazduhu koji okružuje brojne istorijske znamenitosti.

Glavna ulica koja izbija na moreuz vrvi od ljudi, a iz nje se skreće u jedan od simbola grada - "pijacu (bazar) ogledala". Izgradio ju je 1890. godine poznati jevrejski trgovac po odobrenju sultana Abdulhamida II – bar tako kaže natpis na ulaznim vratima. Uništena je u bici kod Galipolja 1915. godine, još jednom događaju koji je obeležio ovaj prostor, i zbog kojeg posetioci hrle u Čanakale i okolinu. Pijaca je obnovljena 2004. godine i kada se zakorači u nju, dominira šarenilo sa tezgi na kojima se mogu kupiti različiti suveniri.

U Čanakaleu se nalazi i tvrđava koja je zajedno sa onom prekoputa moreuza služila za odbranu ulaza u Dardanele. Kompleks danas služi za različite aktivnosti, a postao je i mesto na kome se održavaju koncerti i izložbe u okviru festivala kulture. Osim što je univerzitetski centar, grad je pravi "mali raj" za umetnike, i na svakom koraku se vide ateljei, saloni, prodavnice rukotvorina i slika.

Istorija i umetnost svakako su najveći aduti koje Čanakale nudi i koji čiine deo specifične atmosfere ovog mesta, ali jednako će uživati ljubitelji mora i kupanja. Duž velikog keja, ali i u okolini mesta, nalazi se nekoliko plaža koje nisu toliko velike, ali koje su veoma lepe. Osim plivanja, uživanje predstavlja i pogled na ogromne brodove jer je pomorski saobraćaj kroz Dardanele veoma intenzivan.

Aleksa Boljanović/Euronews Srbija

Brojni restorani uz obalu pružaju prelep pogled za kojim ne zaostaje ni hrana, a specijaliteti ovog kraja zasnovani su na ribi i povrću. U Čanakaleu su naročito ponosni na njihov čuveni paradajz, koji dominira u mnogim jelima, kao i na lokalna vina koja ljubazni ugostitelji uvek stavljaju u prvi plan ponude. Za ljubitelje žestokih pića, sigurno će biti interesantna turska rakija (Yeni Raki), jedinstveno alkoholno piće od anisa.

Memorijal na Galipolju - spomenik na čuvenu bitku

Šteta bi bilo doći u Čanakale, a ne posetiti istorijski značajna mesta u njegovoj okolini, koja su duboko utkana i u srž grada. Trajekti neprestano voze prekoputa moreuza, na poluostrvo Galipolje, mesto čuvene bitke u Prvom svetskom ratu o kojoj su napisane mnoge knjige i na osnovu koje su snimani igrani filmovi.

Puni autobusi, ali i privatni automobili hrle ka memorijalnom kompleksu da bi odali počast nastradalim borcima. Celinom dominira spomenik visine 41 metar koji se uzdiže između mora sa jedne strane, i groblja sa druge.

Kompleks je otvoren 1960. godine, a svakog marta i aprila organizuju se komemorativne ceremonije uz prisustvo građana i visokih državnih zvaničnika.

Deset gradova Troje u kojima su isprepletani mašta i stvarnost

Pomenuli smo trojanskog konja iz filma koji se nalazi u centru grada, ali zapadno od Čanakalea, na brdu Hisarlik, može se videti nešto što nije plod imaginacije – naravno, nije to pravi "trojanski konj" koji je opevan u Homerovom delu, već arheološko nalazište "Troja", za koje se veruje da je bilo mesto na kome se odigrao trojanski rat”. Tu se nalaze ostaci čak 10 gradova, a najraniji potiče iz perioda oko 3.000 godina pre nove ere. U blizini je izgrađen i savremeni muzej. 

Mnogi naučnici će reći da je to jedno od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na svetu. Kako u svojoj knjizi tvrdi arheolog Rustem Aslan, koji je najbolji poznavalac lokaliteta danas, "Troja ulazi duboko u srž jedne od najvećih priča ikada ispričanih". I zasita, upoznavajući Troju, šetate po mestu na kojem se sudaraju istorija i mitologija, a nekad je veoma teško naprviti jasno granicu između onoga što je izmišljeno i onoga što je stvarno. 

Zbog toga, glavno pitanje koje svi turisti postavljau arheolozima i vodičima je – koliko ima istine u legendi o trojanskom konju i da li su čuvenovi Homerovi junaci zaista postojali? Mi ćemo vam otkriti samo da arheolozi veruju da je "konj" možda bio simbol za npr. neku nepogodu, ili za velike brodove koji su navirali, a da je Homer to stilski oblikovao.

Mesto u kojem se Aristotel oženio

Ali tu nije kraj kada je reč o ponudi ovog kraja koja odiše istorijom. Na sat vremena vožnje od Čanakalea nalazi se Asos, tik naspram mnogo poznatijeg gčkog ostrva Lezbos. Asos je mesto koje turisti opsedaju iz dva razloga. Prvi se krije u neodoljivim bajkovitim plažama i restoranima uz obalu koje mame brojne turiste, naročito vikendom. Pogled ka moru je fantastičan i zbog toga je reč o idealnom mestu i za fotografije. 

Drugi razlog je zanimljiva istorija, jer je u ovo mesto došao Aristotel, nakon napuštanja Platonove akademije. I ne samo to, u Asosu je osnovao novu akademiju, gde je postao šef grupe filozofa. Tu se i oženio Pitijom, usvojem šekom kralja Hermije. Nakon što je Asos napadnut, a kralj uhvaćen i ubijen, Aristotel je pobegao u Antičku Makedoniju gde je podučavao Aleksandra Velikog.

Statua Aristotela, kao najpoznatijeg stanovnika Asosa, dočekuje turiste na ulazu u mesto, a tu je i pozorište u obliku amfiteatra iz trećeg veka pre nove ere, koje je sagrađeno za 5.000 posetilaca i koje gleda na Egejsko more. I danas se u okviru festivala na tom mestu održavaju spektakularni koncerti.