Igre 
Kako do besplatnog osiguranja za letovanje: Na listi 21 zemlja, a za realizaciju vam treba malo živaca i papirologije
Komentari24/06/2023
-21:05
Počela je sezona godišnjih odmora, a sa izborom destinacija za more turistički radnici savetuju da se obavezno kupi i polisa putnog zdravstvenog osiguranja. Svaka nezgoda u inostranstvu može letovanje da pretvori u agoniju i ogrome finansijske izdatke. Oko 75 odsto srpskih turista uz aranžman kupuje i polisu putnog zdravstvenog osiguranja. Za poriodičnu paket - dvoje odraslih i dva deteta, potrebno je izdvojiti oko 4.000 dinara za deset dana odmora.
Međutim, mnogi i ne znaju da i uz overenu zdravstvenu knjižicu mogu da se leče u inostranstvu. Istina, potrebno je malo više papirologije i "živaca" za birokratiju". Osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za vreme privatnog boravka u inostranstvu imaju pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku RFZO u 21 zemlji.
Međutim, to se odnosi samo na pružanje hitne medicinske pomoći, koja se odnosi na otklanjanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. Zbog toga turističke agencije preporučuju privatno osiguranje koje, pokriva više od toga.
Zapravo, najgora opcija je ako na put krenete potpuno nepripremljeni. Ne kupite polisu putnog zdravstvenog osiguranja ili ne prikupete neophodnu dokumentaciju da vam u slučaju nezgode troškove finansira RFZO. Često se kao primer navodi porodica iz Srbije koja je letovala u Grčkoj i u apartmanu im je eksplodirala plinska boca. Bolničko lečenje, koje je zahtevalo nekoliko plastičnih operacija za dva člana koštalo je skoro 20.000 evra. Novac su prikupljali porodica, prijatelji, pomogla je i država preko konzulata i ambasade.
Neophodna dokumentacija
Za sve građane Srbije koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu, da bi RFZO snosio troškove lečenja na putovanju u inostranstvu potrebno je pribaviti dve potvrde. Prva se nabavlja u domu zdravlja, a druga u filijali RFZO.
"Da bi za vreme boravka u inostranstvu mogli da koriste pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO, osiguranici pre polaska na put treba da dobiju mišljenje izabranog lekara kojim dokazuju da ne boluju i da u poslednjih 12 meseci nisu bolovali od akutnih ili hroničnih bolesti za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da nisu u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje i hospitalizaciju", kažu u RFZO za Euronews Srbija.
Euronews/Nataša Jovanović
To mišljenje lekara i važeću zdravstvenu knjižicu dostavljaju nadležnoj filijali RFZO koja im izdaje potvrdu - dvojezični obrazac, sa kojom idu na put. Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena kartica (knjižica) i putna isprava.
Povezane vesti
A tu nije kraj birokratiji. Ukoliko osiguraniku zatreba zdravstvena pomoć u inostranstvu prvo mora da se javi nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja gde predaje dvojezični obrazac. Od njih dobijaju dokument na osnovu koga će imati pravo na pružanje hitne medicinske pomoći u zdravstvenim ustanovama iz sistema javnog zdravlja države u kojoj borave. Osiguranik RFZO eventualno plaća participaciju pod istim uslovima kao i osiguranici države u kojoj boravi.
Iz RFZO kažu da važećim propisima nije predviđeno ograničenje troškova pokrića hitne zdravstvene zaštite.
Srbija nema potpisan sporazum sa zermljama u koje najčešće srpski turisti idu na letovanje - Grčka, Španija, Egipat, Portugal, ali i za to postoji način da troškove lečenja pokrije RFZO.
"Osiguranik RFZO ima pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO i u državama sa kojima Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju, ali po drugačijoj proceduri u odnosu na zemlje sa kojima imamo sporazum. I u ovom slučaju je potrebno da osiguranik pre odlaska na put pribavi potvrdu (obrazac OZ-12) s tim što troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć plaća sam, a po povratku u zemlju podnosi RFZO-u zahtev za naknadu troškova, uz prilaganje originalne računske i medicinske dokumentacije", kažu u RFZO.
Srbija ima bilateralni ugovor o socijalnom osiguranju koji sadrži oblast zdravstvenog osiguranja sa sledećim državama: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Holandija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Rumunija, Slovačka, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska, Tunis, Poljska i Velika Britanija.
Polisa putnog zdravstvenog naprodavanija
Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da je polisa putnog zdravstvenog osiguranja najprodavanija polisa osiguranja koja nije obavezna, da 75 odsto ljudi kreće na put sa polisom putnog zdravstvenog osiguranja.
profimedia
"Ako obrnemo situaciju, znači sa 25 odsto turista ne kupuje polisu. To znači da svaki četvrti građanin koji krene na more ide bez polise. To znači da svaki četvrti može da se nađe u problemu. Dovoljno je da ga zub zaboli i da plati stotrine evra za stomatologa", kaže Ćirić.
Povezane vesti
Turista koji ima zdravstveni problem na letovanju prvo zove kol centar osiguravajućeg društva čiju polisu putnog zdravstvenog ima. Osiguravajuća kuća ga locira, lociraju najbližeg lekara sa kojim imaju potpisan ugovor i pošalju ga tamo.
"Ako ste u manjem mestu, gde nemaju lekara, onda vas upute da se sami snađete, da platite. Kasnije donesete račune osiguravajućoj kući i oni vam refundiraju novac", priča Ćirić.
Komentari (0)