Mala mesta, a velike priče: Toskana krije pet gradića koje svako ko želi da upozna Italiju obavezno mora obići (VIDEO)

Legende o vešticama i vampirima, razlika između alabastera i mermera, kako nastaje dobar sir, ali i na koji način se uživa u dobrom vinu - sve ovo naučićete tokom obilaska jedne od najpoznatijih regija, Toskane, koja je opisana u mnogim knjigama i Holivudskim ostvarenjima. 

Onaj ko je imao priliku da je upozna shvatio je da njeni krajolici poseduju skrivene dragulje koje Italijani ne eksponiraju, već ih sebično čuvaju za sebe. Oni će vas rado ugostiti i uz čašu vina i komad dobrog sira govoriti o njima, ali će jedan deo toskanske priče uvek zadržati za sebe.

I zaista, nigde u Italiji ne možete da nađete nešto što može da se uporedi sa Toskanom. Da ne postoji, trebalo bi je izmisliti. Ovo mesto nije samo zamrznuto u vremenu, ono i te kako živi. U njemu su brda velika, ulice i polja gotovo uvek osunčana, čaše vina su kao i toskanske ulice - uvek pune.

Ne treba žuriti sa putovanjem kroz ovu regiju. Toskanski krajolik je upravo kao vino koje se proizvodi tamo - namenjeno da se uživa u njemu svim čulima, da se ispija lagano, a ne da se jednostavno i brzo proguta. Postoji bezbroj mesta za istraživanje. Često su ona skrivena, neka čak i nepristupačna. I upravo po njima ova italijanska regija je nešto po čemu je poznata i po čemu osvaja svakog ko se odluči da je poseti.

U Toskani zaista možete naći prave dvorce iz bajki, umetnička blaga, savršene vidike, avanture na otvorenom i obilje vinograda. Da je svakako inspirativna kako turistima tako i umetnicima, potvrdio nam je i profesionalni turistički vodić turističke agencije Fantast, Dragan Subotić koji u razgovoru za Euronews Srbija rekao da su upravo ova mesta česta oaza za jedan deo turista.

"Pored svega ostalog što Toskana nudi, naši ljudi su zaprepašćeni time da kada idemo od mesta do mesta i onda oni spoznaju da je svako po nečemu specifično. Recimo, Kijanćano, divan srednjovekovni grad, karakterističan je po tome što se tu proizvodi najkvalitetnije maslinovo ulje. Potom Pijenca koja je carstvo Pekorino sira. Ukoliko želite dobro vino, znate da ga bez greške možete naći u Montepulčanu", objašnjava Subotić.

Ekipa Euronews Srbija imala je priliku da poseti i upozna upravo ovakva toskanska mesta i sazna po čemu su posebna. Ona su mala, ali u pozadini imaju velike priče. Neka od njih bila su inspiracija mnogim umetnicima koji su ih opisali u svojim knjigama ili ekranizovali na bioskopskim platnima i na taj način ovekovečili Toskanu koja je sve, samo ne obična.

Ovo su neka od tih mesta.

Kortona - pod suncem Toskane

Kortona je mali šarmantni grad u provinciji Areco u južnoj Toskani. Grad, ograđen kamenim zidovima koji datiraju iz etrurskog i rimskog doba, nalazi se na vrhu brda na oko 600 metara nadmorske visne. 

Razne male prodavnice na glavnim ulicama Kortone nude lokalne i ručno rađene predmete i gastronomske proizvode. U okolini se prave odlična crvena vina, jer se nalazi samo nekoliko kilometara od Montepulčana, grada poznatom po najboljem toskanokom vinu. 

U gradu postoji mnogo restorana, od kojih većina nudi tradicionalnu lokalnu i toskansku kuhinju koja podrazumevaju i govedinu Ćianina, jednu od visokokvalitetnih rasa goveda u Italiji. 
Leti, Kortona organizuje Toskanski Sunčev festival, godišnju manifestaciju posvećenu umetnosti na kojoj učestvuje nekoliko međunarodnih zvezda i umetnika. Grad je postao poznat i po tome da je su u njemu snimljeni i delovi filmova "Pod suncem Toskane", ali i Oskarima nagrađen "Život je lep".

Areco - rodni grad čuvenog Frančeska Petrarke, ispiracija Robertu Benigniju

Areco je najveći grad u okviru italijanske pokrajine Toskana. Danas ima preko 98.000 stanovnika. U njemu je takođe sniman film "Život je lep" režisera Roberta Benignija. Inače, glavni glumac i reditelj ovog filma, rođen je u mestu Kastiljon Fiorentinu koje pripada provinciji Areco. Poznat je i po tome što je rodni grad poznatom italijanskog pesnika Frančeska Petrarke.

Grad se u središnjem delu Italije, 80 kilometara istočno od Firence, sedišta pokrajine i to u dolini reke Arno. Smešten je na strmom brdu iznad reke, zbog čega je stari deo grada na brdu sa veoma strmim ulicama i trgovima, pa je veoma slikovit. Okružen je Apeninima.

Toskanske čaše uvek pune vinom iz Montepulčana

Poznato je da Italija nudi ogroman spektar profila vina koji se mogu uparivati uz gotovo sve kuhinje na svetu. Naravno, vinova loza gaji se na svim kontinentima, ali svaki Italijan će vam reći da je baš Italija zemlja u kojoj ćete zasigurno probati najbolje vino na svetu. Oni će to skromno pripisati ne toliko svom umeću već će reći da su strast i priroda najzaslužniji za njegov daleko čuven i poznat ukus.

Carstvo dobrog toskanskog vina nesumnjivo je mali srednjovekovni gradić Montepučano, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 605 metara nadmorske visine. Okružen je vinogradima i poznat po crnom vinu Nobile, a ispod samog grada se nalaze podrumi u kojma se ono čuva.

Porodica Erkolani iz ovog grada celog života se bave proizvodnjom vina. Braća Karlo i Mario Erkolani navode da se njihovi preci everovatnih 500 godina unazad bavili su se ovim poslom. 
"Za ovako dobro vino je zaslužan izbor terena, loze i strast kojom se sve to radi. Sama tehnologija je važan faktor, naravno, ali priroda je ta koja ima završnu reč. Ona je u našem poslu uvek dominantna i važna za krajnji rezultat, jer čovek čini svoje, ali priroda uvek na kraju odradi veliki deo posla", rekao je za Euronews Srbija Karlo Erkolani.

Kako objašjava, posebno vino kojem se dopisuje i naziv Reserve mora da odleži u barik buradima najmanje tri godine, zbog čega je drugačijeg, posebnog ukusa.

"Vino koje najbrže ide u prodaju u buradima držimo jednu-dve godine. Za razliku od njih Reserve otvaramo tek kada prođu najmanje tri godine. To vino je veoma značajno za ovaj region. Za nas je posebno, a dobro se kombinuje uz neki stariji sir ili salamu. Pored njega, još jedan poroizvod je značajan za ovaj region. To je Vino Santo. Pravi se od belog grožđa San Đoveze, Trepiano i dodajemo nešto sorte Đentile. Bere se krajem septrembra i to ručno. To grođže onda stoji odvojeno najmanje četiri meseca nakon čega pušta gusti sok koji dalje smeštamo u burad gde treba da odleži najmanje četiri godine. U pitanju je desertno vino", kaže on i dodaje da se ovakvo vino otvara uvek kada imaju neki poseban povod. Detaljnije pogledajte u posebnom tekstu.

Pijenca - carstvo Pekorino sira

Pijenca je još jedan gradić u Toskani koji se izdvaja na poseban način. On je rodni grad pape Pija II i nalazi se pod zaštitom UNESC-a. Ovaj grad je sam Pije II uredio tako kako bi uvek mogao da se vrati njemu nakon boravka u Vatikanu gde mu je inače, pričaju nam meštani, uvek nedostajalo toskansko sunce. Zbog toga i glavni gradski trg nosi njegovo ime.

Pijenca je poznata i po Pekorino siru, koji podseća na kačkavalj. Porodica Valerija Pasketija ovde ima svoju radnju sira već 23 godine. Na ulazu, on će vas srdačno dočekati i predstaviti svoje proizovode. Kako u razgovoru za Euronews Srbija kaže, njegova baka je započela ovaj porodični posao koji se vrlo brzo proširio. 

Pasketi kaže da je razlog popularnosti ovog sina posebna rasa ovaca koje pasu na posebnim pašnjacima podno grada, pa je zbog toga i sir posebnog mirisa i ukusa.

"Naš sir leži u podrumu, u drvenom buretu i zbog toga ima dodatno drugačiji miris. Tu ga ostavljamo da leži do četiri ili pet meseci, koliko mu je potrbno da postane tvrđi. Nakon toga jednu vrstu uvijamo u lišće od oraha, pa zbog toga dobija još jači i specifičniji ukus", objšnjava.

Kao i svaki italijanski domaćin, dok razgovarate o sirevima, on će vas poslužiti i čašom vina i salamom, kao bi ga razumeli o čemu zapravo govori.

Voltera - grad misterije, vampira, veštica i alabastera 

Priču o Toskani završavamo u mestu Voltera, šarmantnom gradiću koji se nalazi u provinciji Piza, nedaleko od Firence. Poznato je po svom etrurskom poreklu i po mnogim ostacima koji pripadaju ovoj eri. Krajem 4. veka pre nove ere podignuti su 7.300 metara dugi zidovi utvrđenja koji su štitili grad od raznih napada. 

Danas je Voltera posebno poznata po svom neobičnom urbanom rasporedu koji nas podseća na njeno etrursko poreklo. Ono što Volteru izdvaja od ostalih gradića je alabaster - sitnozrnasti mineral - gips, koji se vekovima koristio za izradu skulptura, rezbarija i drugih dekoracija i koji nedovoljivo podseća na mermer.

Radionica porodice Rosi koja se bavi obradom alabastera u ovom gradu postoji od 1912. godine. U njoj rade Pjero Rosi i njegov sin koji ga zajedno obrađuju i prodaju, ali se bave i obukom svih onih koji bi želeli da uče ovaj zanat.

"Mermer je tvrđi od alabastera, poprilično je teži za obradu. Mekši je za obradu od mermera, i po tome se razlikuje. Može i da se boji. On je dobar za zgrade ili nešto veliko, alabaster je dobar za neke sitnije stvari koje mogu da budu i poklon ili dekoracija", kaže Rosi.

Inače, do pre stotinak godina barem je pola ovog grada živelo od umetničke obrade i izrade upotrebnih predmeta od alabastera. Čak je u Volteri krajem 17. veka osnovana posebna škola za obradu alabastera u koju su dolazili da uče zanat brojni umetnici iz cele Evrope. Porodica Rosi, nažalost, jedina je ostala verna ovoj dugoj tradiciji.

Međutim, ono po čemu je Voltera takođe poznata, naročito među mladima, je tematika vampira. Voltera je mesto u knjizi Sumrak mladog meseca na koje Bela beži kada sazna da Edvard želi da prekine svoj "život" tako što će se predati lošim vampirima, koji su slučajno u Toskani. Autorka Stefani Majer posetila je grad 2006. godine i identifikovala lokacije koje se pominju u knjizi.

Reč je o veoma drevnom gradu kroz koji se i danas prožimaju legende o vešticama. Zapravo, priča se da je najpoznatija veštica zapravo živela u Volteri. Zvala se Aradija i rođena je 13. avgusta 1313. godine. Navodno je učila ljude čarobnjaštvu. Zbog toga je Crkva osudila na smrt. Međutim, legenda kaže da je na dan njegovog pogubljenja njena ćelija pronađena prazna.

Inače, legenda kaže da su veštice iz Voltere važile za najmoćnije, najgore i najjače u Italiji i uveče su se okupljale ispred gradskih zidina. Ulice sela su bile definisane kao "plesni podijum za ples veštica". I danas, štetajući ulicama Voltere, ne možete a da ostanete ravnodušni ukoliko ste upoznati sa misterioznom istorijom ovog malog toskasnog grada.