Igre 
"Ljudi mi prilaze, nude voće, kafu i rakiju": Na putu od 5.000 kilometara do Iraka Mičel Džouns je prepešačio Srbiju
Komentari28/11/2021
-20:39
Mičel Džouns je (27), mladić poreklom iz Portsmuta u Velikoj Britaniji, 1. septembra krenuo je na put kroz Evropu dugačak 5.000 kilometara, iz francuskog grada Lila sve do Iraka, peške. Tokom ovog putovanja Britanac je pešačio i kroz Srbiju, a od početne tačke do Beograda potrebno mu je bilo 70 dana. Ovaj mladić svakodnevno prelazi oko 30 kilometara, a sada je prvi put u Srbiji. Ukoliko mu neko ponudi prevoz, on prihvata, a tokom celog puta to mu se isključivo desilo u našoj zemlji.
Ispitivanje svojih granica, noćenje u šatoru i šetnja po često neprijatnim vremenskim uslovima ipak nisu besmisleni. Ovom akcijom, Džouns prikuplja donacije za organizaciju War Child – cilj mu je da dok stigne u Irak sakupi 10.000 funti. U trenutku kada je dao intervju za Euronews Srbija, nalazio se u Sofiji, a sakupio je približno polivunu planirane sume – 4.930 funti.
"Izabrao sam organizaciju War Children jer se jako rastužim na samu pomisao dece koja moraju da žive u državama pogođenim ratom. Oni na to ne mogu da utiču a ja želim da uradim sve što mogu da bi im pomogao“, rekao je Džouns za Euronews Srbija.
Ovo nije prva njegova humanitarna akcija, prethodno je biciklom prešao 3.500 kilometara od Portsmuta do Volgograda kako bi sakupio novac za britansku organizaciju koja se bori protiv raka.
Mičel Džouns
"Odavno sam hteo da prepešačim Evropu. Poslednjih nekoliko godina sam čuvao novac za ovo putovanja, ali sam morao da je odložim i zbog pandemije", ističe 27-godišnjak.
"Ljudi mi često nude vodu, kafu ili rakiju"
Mičel Džouns priznaje da nije preterano poznavao Srbiju pre ovog putovanja, ali oduševila ga je, kako ističe, naša otvorenost i hrana.
"Kada mi neko ponudi prevoz, prihvatam, ali to mi se do sada desilo samo tri puta – sva tri puta u Srbiji. Poslednjom prilikom šetao sam u Nišu, ka fudbalskom stadionu. Jedan čovek je stao i ponudio da me odveze. Iako mi je samo skratio put za jedan kilometar ušao je u stadion sa mnom i predstavio me igračima i osoblju, a tim mi je poklonio dres", prisetio se putnik.
Mičel Džouns
Povezane vesti
"Ljudi često staju da bi popričali sa mnom, ponude mi voće, kafu, vodu ili čak rakiju ponekad. Neki su mi pružili čak i smeštaj u svom domu, ili su se ponudili da mi plate sobu u hotelu", dodaje Mičel.
Što se hrane tiče rekao je da je jeo dosta pite sa mesom uz pavlaku, i da je isprobao razna slatka peciva.
"Srećom ne treba da pazim šta jedem jer gotovo neprekidno vežbam", ističe on.
Najzanimljiviji deo puta u Srbiji mu je bio od Beograda do Niša, što je ocenio boljim od ravnice u Vojvodini.
"Napuštam Srbiju sa prelepim uspomenama. Definitivno je najupečatljivi momenat bio upoznati fudbalski tim u Nišu. Takođe, samo nekoliko dana nakon što sam ušao u Srbiju, kontaktirao me je neko iz Fudbalskog saveza i ponudio mi karte za utakmicu Srbije i Katara", naglasio je.
Na pitanje kako bi Srbiju opisao strancima koji je ne poznaju Mičel Džouns je rekao da je ovo jedna veoma raznolika zemlja.
Mičel Džouns
"Mnoge religije žive jedna pored druge. Rekao bih ljudima da je Srbija veoma gostoljubiva zemlja i ne brinu da ćete se izgubiti ili upasti u nevolje jer će im uvek neko pomoći", glasio je njegov odgovor.
Povezane vesti
Teški trenuci tokom zahtevnog izazova
Džouns je prešao malo više od pola puta, nedavno je stigao u Sofiju, ali je zbog pandemije virusa korona imao manje probleme oko ulaska u Bugarsku.
"Bugarska je nedavno stavila Srbiju na crvenu listu, pa je granica između dve zemlje zatvorena. Tako da sam morao da idem autobusom od Niša do Soluna – gde sam prenoćio i ušao u drugi autobus za Sofiju. Odavde ću nastaviti peške", objasnio je.
Kaže da je od početka putovanja imao sitna loša iskustva poput pogrešnih skretanja, a dešavalo se i da ga divlje životinje poput svinja i jelena uznemiravaju dok je spavao u šatoru.
Povezane vesti
"U Ćupriji sam se zaključao u toalet i osoblje u kafiću je moralo čekićem da razbije vrata da me izvuče. To je bilo malo uzbuđenje", dodaje.
Iako generalno uživa u ovom izazovu, povremeno mu je teško kada pomisli koliko još kilometara ima ispred sebe. Tada se trudi da se fokusira na rutu isključivog tog dana i da ignoriše mesece koji su pred njim.
"Tokom hoda, slušam dosta podkasta o filozofiji, sportu i raznim drugim stvarima, kao i muziku naravno. Kada mi je loš dan, pustim neku tešku rok ili pank muziku da me motiviše".
Prvi put na Bliskom istoku
Ako sve prođe po planiranom, Mičel Džouns bi u februaru trebali da stigne u Irak. Izabrao je tu destinaciju jer je hteo malo da proširi putovanje i van granica Evrope.
"Nikada nisam bio na Bliskom istoku ali zamišljam da su ljudi jako druželjubivi. Ponekad sanjarim o tome da će me meštani pozvati u svoje domove i ponuditi čajem ili hranom ako imam sreće".
Pored tog sanjaranja nema posebno očekivanje i spreman je na sve što ga bude dočekalo.
Preporuka za vas
Komentari (0)