Ministarstvo turizma tvrdi jedno, turističke agencije drugo - šta će uopšte biti sa vaučerima 15. januara 2022?

Naša zemlja je prošle godine usvojila uredbu kojom je omogućeno da svi građani koji su uplatili turističke aranžmane do 15. marta 2020. imaju mogućnost da sa agencijama dogovore zamensko putovanje koje mogu da iskoriste do 31. decembra 2021. godine i da, ako zamensko putovanje ne bude realizovano do tada, imaju pravo na povraćaj uplaćenog novca 15. januara 2022.

Kako je 15. januar sve bliži, više je i nejasnoća da li će doći do odlaganja ovog termina, za šta se turističke agencije zalažu, ili će se morati da se suoče sa surovom realnošću i isplate oko 25 miliona evra, koliko je nezvanično procenjena vrednost vaučera.

Minitarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je pre dva dana da je Grčka potvrdila da neće biti produženja Uredbe o zamenskim vaučerima, tako da će grčke agencije morati da vrate novac našim agencijama, odnosno građanima Srbije koji nisu iskoristili vaučere.

Međutim, direktor Jute Aleksandar Seničić smatra da je došlo do nekog nesporazuma budući da naše agencije u najvećem broju slučajeva novac uplaćuju direktno vlasnicima hotela i privatnih vila, te da su retki slučajevi da to ide preko partnerske agencije u Grčkoj.

Podsetimo, situacija sa agencijom Mouzenidis iz Beograda, koja je novac uplaćivala partnerskoj istoimenoj agenciji u Grčkoj, nije se dobro završila budući da se grčki partner nalazi u predstečajnom postupku.

"Grčki partneri nemaju novac niti mogu da ga vrate. Oni ni na koji način ne uslovljavaju da se to mora iskoristiti do kraja ove godine, pružaju mogućnost da se to iskoristi bilo kada, ali da vrate novac mislim da je potpuno nerealno", rekao je Seničić za Euronews Srbija.

Osvrnuvši se na ovu izjavu, ministarka turizma Tatjana Matić je istakla da uredba koja je na snazi donekle može biti modifikovana u određenom segmentu.

"Ukoliko aneks ugovora dozvoljava, građani mogu pristati, ako im odgovara, da ne uzmu novac, već da sačekaju leto i odu na letovanje. Ova uredba ne kaže da je obavezno vraćanje novca, ali da građanima koji žele da im se novac vrati, to mora biti omogućeno u skladu sa zakonom", objasnila je ona.

Kada je u pitanju novac uplaćen za privatne smeštaje i hotele, ona ističe da je sve na ugovoru koju je klijent potpisao sa pružaocem smeštaja i koji mora postojati kako bi klijent potraživao svoja prava.

"Ono što grčke vlasti sada kažu je to da će grčke agencije i svi pružaoci usluga biti u obavezi da vrate novac ukoliko turista želi da mu novac bude vraćen, a ukoliko ne želi kroz aneks ugovora se može dogovoriti sa pružaocem usluga bilo da je on pravno ili fizičko lice", poručila je Matić.

Seničić pak, ističe da bi povraćaj novca od vlasnika hotela i vila bio dugotrajan proces koji bi završio na sudu, te da agencije novac ne bi dobile minimum u naredne tri godine.

Koliko ljudi nije iskoristilo vaučere?

Seničić je rekao da je ostalo nerealizovano oko 50 odsto aranžmana čija je vrednost blizu 25 miliona evra i da bi najbolje bilo da se rok za korišćenje vaučera produži do 1. oktobra 2022. godine kako bi se iskoristio najveći deo preostalih aranžmana tokom sledeće sezone.

"Podsetiću vas da od 19 meseci, turističke agencije skoro da nisu uopšte radile 14-15 meseci. Ova sezona je bila dobra, ali ne idealna da se zaradi toliki novac", rekao je.

Ministarka pak, kaže da "Grci smatraju da je najveći broj srpskih turista koji je bio u prilici iskoristio zamenske vaučere, te da je ostao mali broj ljudi koji zbog privatnih i finansijskih razloga nisu uspeli da otputuju ove godine". Dodala je da se radi o malom broju građana koji nisu iskoristili vaučere za zamenska putovanja, kao i da to ministarstvo nema preciznu informaciju o kom iznosu je reč.

Naglasila je da je veliki broj agencija iskoristilo vaučere i da se neiskorišćena putovanja odnose na zemlje u kojima je postojala zabrana ulaska zbog situacije sa pandemijom.

Šta će biti s agencijama koje ne mogu da vrate novac?

Ministarka je podsetila da je to ministarstvo predložilo agencijama ukoliko nemaju novca da podignu kredite u Fondu za razvoj i dodala da će uslovi kredita biti izuzetno povoljni.

"Kada rebalans budžeta bude usvojen, Ministarstvo je pripremilo uredbu u saradnji sa Fondom za razvoj na posebno povoljne kredite koje će biti namenjeni turističkim agencijama isključivo za povraćaj novca građanima koji nisu uspeli da ostvare zamenska putovanja", rekla je Matić za Tanjug i istakla da će rok za otplatu kredita biti šest godina, dok će kamata iznositi 0,5 osto.

Objasnila je da će na ovaj način Fond za razvoj pomoći likvidnosti agencija, kako bi uspeli da ispune svoje obaveze prema klijentima.

Agencije, prema njenim rečima, kada je upitanju podizanje ovih kredita moraju dokazati da su novac prebacile inopartnerima i da imaju sklopljene ugovore sa klijentima, te da im je novac zarobljen na računima van zemlje.

Ukoliko su neke agencije koristile uplaćen novac, kaže Matić, zarad sopstvene likvidnosti, Ministarstvo u tom slučaju ne može da subvencioniše te agencije, jer ne ispunjavaju uslove.

Tanjug/Sava Radovanović, Pexels, profimedia

Međutim, Seničić tvrdi da je za dobijanje kredita koji je obećan kao pomoć za likvidnost, od 600 zahteva rešeno tek 100 do 150, a da ostale agencije i dalje čekaju, kao i da su se neke zatvorile zbog prevelikog zaduženja.

"Od maja meseca imamo sastanke sa predstavnicima ministarstva i predložili smo nekoliko modela. Poslednji sastanak je bio prošle nedelje kada sam stekao utisak da su shvatili do koje je mere ovo ozbiljan problem i opet smo pomenuli odlaganje termina, pa da se posle toga napravi model za kredite. Tada mi je bilo rečeno da im je to jasno i sada se pojavljuje ova izjava ministarke", rekao je i nastavio:

"Mi ne možemo da se poistovećujemo sa Grčkom koja je uložila 10 milijardi evra pomoći turizmu".

Ističe da će masovno zatvaranje agencija otvoriti novi problem koji se tiče osiguravajućih kuća.

"Ako agencija nema novca za isplatu, putnici mogu da se obrate turističkoj inspekciji koja će utvrditi insolventnost i onda agencija prestaje s radom. Međutim, osiguravači će biti pretrpani da isplate sav novac, a prepostavljam da to neće biti manje od pet do sedam miliona evra. Moje je lično mišljenje da ga oni neće isplatiti, jer imaju način po kojem pandemije nije pokrivena osiguranjem kao viša sila koja se nije mogla predvideti iako je ona u našem slučaju uzrok", objašnjava Seničić.

Šta je sa ljudima koji imaju zamenske vaučere za druge zemlje?

Kako Seničić kaže, sa Turcima je dosta toga rešeno, i agencije koje su prodavale vaučere za ovu zemlju će morati da vrate novac. Problem su pak, Italija i Španija.

"U Italiji imamo dva do tri miliona evra avansa - za ekskurzije, letovanja, obilaske gradova, a ta zemlja nije puštala naše građane od početka pandemije i još su na sve produžili uredbu i omogućili svojim hotelima da tek 2023. godine razmišljaju o tome, ne pominjući povraćaj novca već da možda i tada produže rok za isplatu. Dakle, s jedne strane sa Mouzenidisom je oko tri miliona evra otišlo u nepovrat, a onda imamo i Italiju", kaže.

U Španiji se takođe trenutno nalazi 100 do 200 hiljada "zarobljenih" evra srpskih agencija.

"I oni su pokrenuli postupak za odlaganje obaveze povraćaja novca, stoga je vrlo jasno da imamo različite modele u različitim zemljama u zavisnosti od toga koliko su pomogle svojoj turističkoj industriji", kaže Seničić.

Idealno rešenje za turističke agencije

Prema njegovim rečima, stotine malih subagentskih agencija neće moći da preživi trenutnu situaciju, a do sada već dvadesetak njih više ne posluje. Masovna zatvaranja se očekuju u decembru i januaru.

Osim toga, očekuje se da će od 50 do 100 organizatora putovanja morati da stavi katanac na bravu.

"Predlažemo da se vodi evidencija o dugovanjima, pa da se na osnovu toga odobre sredstva i omogući duži rok plaćanja. Vlasnici agencija mogu da garantuju ličnom menicom. Takođe, pomeriti rok za povraćaj novca na 1. oktobar 2022. godine", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.