Igre 
Znate li gde se nalazi Grimzi - evropsko ostrvo na kom živi 20 ljudi i milion ptica
Komentari25/12/2024
-11:22
Smešten na nekih 40 kilometara od severne obale Islanda, ovaj vetrovit predeo dom je jednom od najudaljenijih evropskih naselja, ali i velike populacije morskih ptica. Čak i po sunčanom danu krajem avgusta, vetar na ostrvu Grimzi seče vodootpornu odeću, a BBC je doneo priču o ostrvcetu o kom se zapravo ne zna mnogo toga na ostatku kontinenta.
Ostrvo od 6,5 kvadratnih kilometara udaljeno je oko 40 kilometara od severne obale Islanda, Grimzi je najsevernija naseljena tačka u zemlji i jedini deo Islanda koji se nalazi unutar Arktičkog kruga. Na mnogo načina, ovo hladno udaljeno ostrvo je Island u svom najneuhvatljivijem i najekstremnijem obliku – i u tome leži njegova privlačnost.
Do 1931. jedini način da se stigne do Grimzija bio je malim čamcem koji je dva puta godišnje dostavljao pisma na ostrvo. Ovih dana, 20-minutni letovi iz grada Akurejrija i tročasovni trajekti iz sela Dalvik dovode do ovog stenovitog, udaljenog ostrva. Procenjuje se da morske ptice ovde premašuju broj stanovnika za otprilike 50.000 prema jedan.
"Nećete verovati, ali ovde nas živi samo 20 sve vreme", objasnila je Hala Ingolfsdotir, lokalni turistički vodič i vlasnica "Artic Trip".
Rođena u Rejkjaviku, Ingolfsdotir je odrasla na jugoistoku Islanda i počela je da provodi duže vreme u Grimziju nakon što je posetila svoju sestru, koja se preselila na ostrvo godinama ranije nakon što je upoznala i udala se za lokalnog ribara. Nakon više od 20 godina života koje je povremeno provodila u Grimziju, Ingolfsdotir je rekla da je odlučila da postane stalni stanovnik 2019. i od tada se nije vratila.
Kada posetiti ostrvo?
Najpopularnije doba za posetu ovom ostrvu je od 10. aprila do 10. avgusta, kada pafini dolaze na Grimzi kako bi se gnezdili.
"Ljudi misle da sam se ovde doselila iz ljubavi, ali ja sam se zaljubila u ostrvo. Magično je i zaljubila sam se u to kako su ljudi ovde živeli, ostrvljane i prirodu. Ovde je priroda veoma moćna, zimi je druga prirodna sila, a sa mrakom dolazi severno svetlo, zvezde i oluje. U proleće dolazi svetlost, a svako godišnje doba je posebno", objasnila je ona.
Povezane vesti
Pored toga što vodi turističku agenciju, Ingolfsdotir takođe poseduje i vodi pansion sa devet soba u svom domu. Kada ne vodi obilaske i ne brine o svojim posetiocima, Ingolfsdotir svraća jednom dnevno u Grimzijevu elektranu kako bi se uverila da ostrvo proizvodi dovoljno struje. Dok se kopno Islanda u velikoj meri oslanja na geotermalnu i obnovljivu energiju, Grimzi je toliko udaljen da je zapravo van nacionalne električne mreže. Umesto toga, celo ostrvo radi na jednom dizel generatoru.
Profimedia
"Ljudi na mojim turama uvek pitaju da li mi je dosadno, ali imam toliko toga da uradim. Radimo iste stvari kao i oni koji žive na kopnu: radimo, idemo u teretanu, vežbamo, ali priroda me drži ovde", istakla je ona
Na Grimziju nema bolnice, doktora ili policijske stanice. U hitnim slučajevima, Ingolfsdotir kaže da su obalska straža i službe za hitne slučajeve obučile ostrvljane da preduzmu akciju.
"Kada živite ovde, morate naučiti da budete fleksibilni i prilagođavate se različitim situacijama i scenarijima. Spremni smo na sve. U slučaju nužde obučavaju nas da budemo spremni za prvu reakciju, a na svake tri nedelje dolazi lekar avionom", rekla je.
Mala zbirka kuća (od kojih mnoge služe kao pansioni za turiste) nalazi se na jugozapadnoj strani ostrva. Naselje, poznato kao Sandvik, takođe uključuje školsku zgradu koja sada funkcioniše kao centar zajednice, kao i galeriju rukotvorina i kafić koji nudi domaće islandske proizvode, pletenine i druge sitnice. Tu je i mala prodavnica prehrambenih proizvoda koja je otvorena oko sat vremena svakog dana, kao i restoran sa barom, bazenom, bibliotekom, crkvom i uzletištem – što je i popularno mesto za sletanje ptica.
Istorijat ostrva
Kao i mnogi mali gradovi i sela na Islandu, Grimzijeva istorija je ukorenjena u lokalnim predanjima. Kako priča kaže, ime ostrva je povezano sa nordijskim naseljenikom po imenu Grimur za koga se veruje da je doplovio iz okruga Sogn u zapadnoj Norveškoj. Najranije poznato spominjanje Grimzija datira iz 1024. godine.
Profimedia
Do kasnog 18. veka, populacija Grimzija je skoro pala zbog upale pluća i nesreća u ribolovu. Ipak, zajednica je izdržala zahvaljujući stalnom prilivu ribara sa kopna i onih koji su stigli da trguju sa obližnjim naseljem Husavik, koje se nalazi na severnoj obali Islanda.
Povezane vesti
Godine 2009. Grimzi je postao deo opštine Akurejri, ali nekoliko izdržljivih meštana ostrva i dalje je ponosno na svoj jedinstveni identitet.
"Danas je Grimzijevo zemljište u vlasništvu stanovnika, grada Akurerija i islandske države koji rade na očuvanju nasleđa ostrva kao prirodnog blaga i otporne zajednice", rekla je Marija H Trigvadotir, Grimzijev menadžer za turizam.
Kao i mnogi koji posećuju ovo očaravajuće ostrvo, Trigvadotir je razvila posebnu vezu sa Grimzijem.
Povezane vesti
"Ono što me najviše fascinira kod Grimzija je njegova udaljenost, jedinstvena svetlost i neverovatane ptice. Postoji nešto zaista izuzetno u lutanju strmim liticama ovog travnatog ostrva, u osećanju dubokog spokoja pejzaža, dok ste okruženi hiljadama morskih ptica, rekla je.
Pored pafina (vrsta ptice), druga glavna turistička atrakcija ostrva je njegova geografska lokacija. Smešten na 66 stepeni severne geografske širine, Grimzi slavi svoj status jedinog dela Islanda koji se nalazi u polarnom krugu sa ne jednim već dva obeležja. Godine 2017. otvorena je betonska umetnička instalacija od 3.447 kg pod nazivom Orbis et Globus koja je postavljena na najvišem, najsevernijem delu ostrva da označi zamišljenu liniju gde se ukrštaju arktički krug i Grimzi.
Položaj Grimzija tako daleko na severu takođe znači da ostrvljani doživljavaju polarne noći, kada je ostrvo bačeno u višemesečni deo potpune tame od početka decembra do sredine februara.
"U mom slučaju, mrak mi ne smeta. On smeta nekim ljudima nakon određenog trenutka, ali znamo da će ponovo dobiti svetlost", rekla je Ingolfsdotir.
Komentari (0)