Berlinski je pao, ali jedan zid nije: Poslednja evropska plaža koja je podeljena na muški i ženski deo

Plaža El Pedocin, smeštena u srcu Trsta, predstavlja jednu od najzanimljivijih i najkontroverznijih plaža u Evropi. Ova plaža je specifična po svojoj podeli na muški i ženski deo, čime je stvorena jedinstvena dinamika koja privlači lokalne posetioce i turiste. Osim svoje fizičke podeljenosti, El Pedocin je poznat i po brojnim kontroverzama koje prate njen rad i regulative.

Tradicija koja datira od 1860.

El Pedocin je plaža otvorena 1860. godine i od tada je postala omiljeno odredište za Tršćane, dok je samo kupalište nadživelo i austrougarsku i fašističku flast. Plaža je posebno zanimljiva zbog svoje fizičke podeljenosti: deo namenjen ženama osigurava im privatnost i udobnost, dok se muški deo plaže karakteriše opuštenijom atmosferom. El Pedocin se takođe ponosi čistom vodom i održavanjem koje je prepoznato kao jedno od najboljih u regiji.

Godine 1908. privatni klub na mestu plaže zamenjen je javnim sadržajima, a ime je promenjeno u Bagno alla Lanterna. Ključno je da su polovi i dalje bili razdvojeni ogradom kako bi se sprečile "neprikladne radnje". Na kraju, stigla je betonska pregrada, odnosno 1959. godine kako bi se ženama, koje nadmašuju broj muškaraca, pružilo više prostora.

Vlasti su više puta pokušavale da uklone betonski zid, a o tome se odlučivalo i na referendumu koji je održan 1943. godine. Tršćani su odlučili da ovaj zid dug 74 metra, ostane.

Prinstscreen YouTube/sandro muc

Odsustvo zakupaca, odnosno ležaljki i beach barova, koje muče druge italijanske plaže je pak, osvežavajuće na ovoj. Kupači donose sopstvene stolice i plažne suncobrane. U okviru ženskog kupališta nalazi se pristupačan bar, a još jedan, koji se nalazi pored ulaza koriste muškarci.

Osim toga, mnogi lokalci se šale da bi u slučaju rušenja zida "izbio Treći svetski rat", dok žene kažu da im zid pomaže da budu opuštenije i na plažu dolaze čak i kada nisu stigle da se izdepiliraju ili nalakiraju nokte.

Rodna podela izaziva kontroverze

Međutim, jedna od glavnih kontroverzi koje okružuju plažu El Pedocin je rodna podela.

Dok mnogi smatraju da obezbeđuje prostor za ženske posetioce da se osećaju sigurno i udobno, drugi je kritikuju kao diskriminatornu. Mnogi političari smatraju da ovakva podela ne odražava savremena prava pojedinca, što može stvoriti tenzije među posetiocima.

Kontroverze podiže i pitanje prihvaćenosti LGBT+ zajednice na plaži. Iako postoji mnogo inkluzivnih plaža širom Italije, neki članovi LGBT+ zajednice osećaju da im El Pedocin nije prijateljski nastrojena destinacija, zbog njenog tradicionalnog pristupa podeli.

S jedne strane, lokalna tradicija zaštite ženskog prostora uživa podršku, dok s druge strane, kritičari ukazuju na potrebu za modernizacijom pristupa. Baš zato se mnogi pitaju kako će ova tradicija opstati u društvenim promenama koje se odvijaju, ali i kako će se prilagoditi novim normama.

Plaža ostaje simbol grada

Plaža je otvorena tokom cele godine, ali je leti najveća gužva. Svake nedelje od 7.30 do 20 časova, od juna do septembra nju posećuje oko dve hiljade ljudi dnevno koji ovde dolaze da se kupaju i sinčaju. Dolaze čak i supružnici koji se mogu sresti u moru kod bova koje razdvajaju i morsko područje, gde mogu popričati i nastaviti samostalno uživanje na svom delu plaže.

Stoga, vrlo je jasno da El Pedocin nije samo plaža, već i simbol kulture i tradicije Trsta. Iako je puna kontraverzi, ona takođe predstavlja važan deo lokalne istorije i identiteta.

Plaža privlači turiste i lokalno stanovništvo, stoga je i vitalna za ekonomiju regije, premda se lokalne vlasti suočavaju s izazovima u pogledu upravljanja ovim mestom, jer balansiranje između tradicije i savremene inkluzivnosti postaje sve važnije.

Bilo kako bilo, o Pedocinu su napisane čak i knjige, a snimljen je i dokumentarac koji je predstavljen na Kanskom festivalu.