"Učinili su nas neustrašivim": Kako se prijateljstvo srpske dece i grčkih porodica prenelo i na buduće generacije
Komentari06/07/2023
-08:44
Jedan od najdirljivijih primera vekovnog prijateljstva između srpskog i grčkog naroda je program koji je hiljadama dece iz ratom pogođenih oblasti bivše Jugoslavije u periodu od 1993. do 2011. godine ulepšao detinjstvo. Mališani koji su u ratu izgubili jednog ili oba roditelja, kao i deca iz socijalno ugroženih i raseljenih porodica, dobili su priliku da se na neko vreme izmeste iz surovih uslova i budu gosti grčkih porodica. Program Crvenog krsta Srbije i Grčke, trajao je punih 19 godina i njim je obuhvaćeno preko 21.000 dece iz Republike Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Republike Srpske Krajine, od kojih su mnoga su sa svojim grčkim porodicama i vršnjacima koje su tamo upoznali, razvili doživotna prijateljstva.
Euronews Srbija u četiri epizode predstavlja neke primere ljubavi i prijateljstva koji su se gradili kroz sve te godine.
U drugom nastavku saznajte kako su proticali prvi dani boravka u Grčkoj. Dok su deca u nepoznatoj sredini, među ljudima koji govore njima nepoznatim jezikom, majke čekaju prvi poziv, a Grci daju sve od sebe da premoste sve barijere.
Prethodne epizode možete pronaći u odvojenim tekstovima:
Putovanje u Grčku koje je preobrazilo živote hiljadama dece iz bivše Jugoslavije
Zauvek
Nekoliko meseci nakon povratka dece u Srbiju, grčke porodice autobusom su stigle u posetu, sve zajedno. Bila je to prilika da Sultana Vasiliadi, čija je porodica ugostila Dragana Gavrilovića, tada desetogodišnjaka koji je tokom "Oluje" izbegao u Srbiju, ponovo vidi mališana, koji je njenoj porodici prirastao za srce, ali i da upozna njegovu majku.
I dok se ona seća divnog ukusa supe koju je Draganova mama Branislava spremila, domaćici je ostalo urezano kako su tada komunicirali.
"Razgovarali smo nogama, rukama, kako smo mogli da se snalazimo. A Dragan se sakrio ispod prozora da nas prati kako ćemo mi da se snalazimo. Dečija posla!", kaže Branislava.
A onda, opet rastanak... Stratos Vasiliadi, Sultanin muž, koji se za Dragana jako vezao tokom sedam meseci njegovog boravka u Grčkoj, ni tada nije mogao da sakrije emocije.
"Nikad neću zaboraviti Stratosove suze. To je čovek koji lije suze za mojim detetom... Tada sam rekla: 'Dragane, dete, nemoj zaboraviti nikad ničije dobro. Javljaj im se često'", priseća se Branislava.
Tako je i bilo. Pozivi su bili redovni, posete česte, a prvih godina, pristizala je i najrazličitija pomoć. Branislava je upravo od porodice Vasiliadi dobila prvi frižider koji je imala nakon rata. Grci su takođe često dolazili u posetu, čak i tokom bombardovanja. To je bio slučaj i sa Georgiom Camuri, koja je rame uz rame sa Srbima čuvala Brankov most 1999. godine. Ona je ugostila niz mališana tokom programa oporavka i danas kaže da su je oni učinili neustrašivom.
"Sedeli smo i razgovarali i rekla sam im da jako snažni treba da se vrate svojoj otadžbini, koliko značajni ljudi treba da postanu, jer njihovo mesto to zaslužuje. Treba svako od njih da bude poseban, da ne bude beznačajan, kako kažu u mom selu i to su usvojila naša deca. Makar ona prva, koja su bila preplašena, od rata, a vratili su se bez straha, učinili su i mene neustrašivom. Ničega se ne bojim, to su me naučila deca. Sigurno misle na nas, kao što i mi misimo na njih, uvereni smo u to", kaže Camuri za Euronews Srbija.
"Deca me poštuju do dana današnjeg"
Borbu su nastavile i ekipe Crvenog krsta, koje su osim na šest meseci, dovodile decu i na jednomesečne programe oporavka, više puta godišnje. Predstavnici te organizacije iz Srbije i Grčke razvili su duboko prijateljstvo, koje traje do danas.
Maria Traga iz Crvenog krsta Grčke kaže da se i danas čuje sa decom koje je upoznala preko ovog programa.
"Za mene lično znači da sam nešto u svom životu dala toj deci i da me poštuju do dana današnjeg. I danas potoje deca koja me zovu telefonom, da vide kako sam, jave da su se venčali, krstili dete... Zovu me da dođem. Jako je dirljivo", kaže Traga.
Za Igora Skorića, učesnika programa, Grčka je postala novi dom. Zahvaljujući tome što je tokom detinjstva sa svojim domaćinima naučio jezik, dobio je priliku da se i zaposli. Kada je jednom prilikom došao na letovanje na Halkidiki, jedan turistički predstavnik Grk je ostao bez posla.
"Kako to samo može da se namesti, počeo sam bez plana, bez ičega, da radim u turizmu. Zvanje je turistički predstavnik na destinaciji. Tako da je priča počela 2010, i evo me dan danas, posle 13 godina počinjem 14. sezonu ovde na Halkidikiju", kaže Igor.
Oživljavanje uspomena
Predrag Starčević, učitelj koji je više godina dočekivao mališane u Grčkoj i podučavao ih tokom programa oporavka, nosi iz tog perioda sasvim drugačije uspomene u odnosu na decu.
"Ono što je meni iznenađujući fenomen je da je meni to najteži period u životu, a mislio sam da je tako i deci. Međutim, deca kad pričaju o tome, oni kažu da im je to bila velika radost i da im je to možda bio najsrećniji deo detinjstva. Očito smo mi stariji gledali sa jedne strane život, oni sa druge. I to je dobro", kaže učitelj.
Predrag je i danas u kontaktu sa skoro svom decom kojoj je predavao u Nea Apoloniji, ali kako kaže, nikako da se okupe, jer izgleda nisu spremni da ožive uspomene i sve emocije koje one nose.
"Deca su vezana za te grčke porodice. Mnogi odlaze, a mnogi se plaše da odu i to je ustvari taj strah od susretanja sa samim sobom i sa tim periodom koji su preživeli", objašnjava on.
Dragan Gavrilović nastavlja da posećuje svoju grčku porodicu, a sada im u posetu idu i njegova mama i sestra. Isto tako, Stratos i Sultana dobili su unuke, a ljubav se proširila na više generacija.
Stratosov unuk, koji je po dedi dobio ime, kaže da Dragana gleda kao strica.
"Pre nego što sam ga prvi put video, rekli su mi da će mi doći jedan stric iz Srbije. Objasnili su mi naravno celu priču", kaže Stratos Mlađi, koji priznaje, da je kao i njegov deda godinama ranije, izbegavao da se pozdravi kada Dragan odlazi, jer nije mogao da obuzda osećanja.
Rastanci su i danas, teški i Draganu.
"Prolaze godine i svaki put se pitam samo da li ću opet sresti Sultanu i Stratosa, ipak su oni ljudi u godinama. Eto, to mi je jedina briga", kaže naš sagovornik.
Komentari (0)