Teror lepote skupo plaćamo: Život u filterima menja mnogo više od ličnog opisa onoga ko ih redovno koristi

Pune usne, visoke jagodice, savršena vilica i besprekorna koža – sve zastupljeniji ideal lepote na društvenim mrežama koji se imitira i preslikava. Sve ovo dodatno je olakšano aplikacijama za ulepšavanje ili filterima koji na duge staze u potpunosti mogu iskriviti sliku o sebi i izazvati ogromne probleme sa samopouzdanjem.

Razni filteri na Instagramu, TikToku i Snepčetu koji pružaju trenutno zadovoljstvo onome ko svoje lice i telo kroz njih "provuče", mogu postati izvor frustacije jednom kada se suoče sa činjenicom da se ono čemu svedoče u ogledalu ne poklapa sa idealizovanom verzijom koju objavljuju na mrežama.

Unsplash

"Čim se neko lažno predstavlja, on se već krije iza neke neadekvatne slike o sebi, a glavni problem je to što ne možemo nikakvim lažnim predstavljanjem da dobijemo autentičnu emociju zbog koje to i radimo, a to je da budemo prihvaćeni, da nas neko zapravo prihvati onakvima kakvi jesmo", kaže psihološki savetnik i psihoterapeut Irena Pilipović.  

Začarani krug kome nema kraja dokle god lažemo i sebe i druge, može da dovede do brojnih problema, koji variraju od osećanja niže vrednosti, nezadovoljstva sobom, pa do poremećaja u ishrani.  

Široka rasprostranjenost filtera i aplikacija za ulepšavanje govori o njihovoj potražnji, a iluzije koje stvaraju postaju sve neuhvatljivije, pa se postavlja pitanje čemu toliko snažna potreba da se iza njih skrivamo i da li je moguće odupreti se trendovima na društvenim mrežama koji su potpuno promenili ne samo poimanje ženske lepote i izgleda, nego i života, uspeha i sreće.

Društvene mreže - beg od realnosti i opasnost po mentalno zdravlje  

Društvene mreže danas imaju ogroman uticaj na ljude, pogotovo na mlade, kojima ponekad profili na istim mogu predstavljati izvor samovrednovanja što dovodi do brojnih problema.  

"Često se dešava da su mladi potpuno svesni da su stvari koje se postavljaju na društvenim mrežama dorađene, da se pokazuje samo ono što valja, da se ne pokazuje prava slika ali oni emotivno jako teško mogu da se ograde od toga", kaže Pilipović.  

Na pitanje da li može biti opasno ukoliko sebe posmatramo kroz filtere i društvene mreže, a pritom ne prihvatamo sopstveni odraz u ogledalu, Pilipović odgovara da posledično možemo da "imamo anoreksiju, bulimiju i bolesti koje bukvalno mogu dovesti do smrtnog ishoda". 

Unsplash

"Zato i jeste poenta da čim vidimo da nam to ugrožava neko dnevno funkcionisanje ili da se previše povlačimo u sebe, da previše ovih stvari radimo, onda je to znak da se javimo stručnjaku ili popričamo sa osobom od poverenja, jer prvo moramo da rešimo uzrok, ovo su sve posledice, treba da krenemo od toga zašto to uopšte radimo", kaže Pilipović.  

Kada su u pitanju zavisnost od društvenih mreža i podložnost tome da predstavljamo samo idealizovanu verziju sebe, kako kaže Pilipović, tu nema pravila jer svi "prolazimo kroz određene faze u životu u kojima smo manje ili više ranjivi" i samim tim ovome u takvim trenucima podložniji.

Ona objašnjava da nije čudno to što volimo da imamo sliku o sebi koja će odgovarati društvenom kontekstu, ali da je poenta da se zapitamo koliko je i da li je to površno.

"Bitna je suština, kao i odgovori koje dobijemo kada se zapitamo šta nam zapravo znače lajkovi, pratioci i način na koji sebe predstavljamo drugima", rekla je ona.  

 

Može li autentičnost opstati u moru nametnutih standarda? 

Iako je internet po svojoj "prirodi" prostor u kome je pomoću brojnih pomogala lako izgraditi besprekornu sliku sebe i svog života, pojavljuje se i sve više onih koji nisu pristalice ove struje, čime predstavljaju kontratežu koja se trudi da autentičnost i prirodnost na mrežama opstanu. Time što su istinski u stanju da prihvate i pokažu ogoljenu verziju sebe, društvene mreže dobijaju drugačiju, pozitivniju dimenziju u kojoj je u redu biti svoj, bez skrivanja pod maskom savršenosti i filtera.

Među njima je i jutjuber Milica Đorđević koja od svoje šesnaeste godine kreira sadržaj na raznim društvenim platformama kaže za Eurnews Srbija, koja istiće da je žestoki protivnik onoga što se u poslednjih par godina dešava na internetu.

"Mislim da je tu najveći problem što dolazi do začkoljica, u suštini ukoliko koristimo te filtere, na kraju počnemo sebe da doživljavamo kao verziju tog filtera, to prelazi u naviku i mnogo ljudi koji nemaju razloga da budu razočarani u sebe i u svoj prirodan izgled, baš iz tog razloga jesu", objašnjava ona.  

Đorđević kaže da je normalno da svi volimo da vidimo sebe u najboljem izdanju i to podelimo na društvene mreže, ali da je takođe bitno da postoji ravnoteža kada je u pitanju prikazivanje svih ostalih verzija, jer kako kaže, svima ta idealna slika u nekom trenutku dosadi.  

"Sredina je zapravo suština, kada sam imala akne na leđima i probleme sa tim, to je doživelo veliki "bum" iz razloga što sam ja to uslikala i okačila u crno-beloj varijanti, kao način povezivanja sa ljudima", objašnjava Đorđević.  

Trendovi na internetu, kao i standardi lepote su prolazni, a idealizovane deliće nečijeg života treba uzimati sa rezervom, jer su upravo ti fragmenti neretko deo šireg konteksta i slike koja možda na prvi pogled nije vidljiva. Đorđević smatra da će ovakvi trendovi verovatno uvek naći mesto u nekom delu populacije jer društvene mreže pružaju određenu vrstu utopije i idealno mesto za skrivanje u raznim likovima.

"Ipak na kraju ostajem optimistična prosto iz razloga što na društvenim mrežama vidim i sebe i ljude slične sebi i mnogo trendova koji su suštinski pozitivni i produktivni. Dolazi do neke vrste segmentacije i sve na internetu nije toliko homogeno koliko možda u nekom trenutku izgleda i ume da bude", dodaje Đorđević.