Da li postajemo sve usamljeniji? Istraživanja pokazuju da ljudi u mnogim zemljama imaju sve manje bliskih prijatelja

U zdravom životu potrebno je više od vežbanja i uravnotežene ishrane da bi se osećali zadovoljno - to su prijatelji. Oni nisu samo zabava i uteha, već su fundamentalno važni za naše blagostanje. Naučnici tvrde da su zdravstveni rizici od produžene usamljenosti toksični kao pušenje 15 cigareta dnevno, piše Euronews.

Prijateljstva bi trebalo da budu prioritet u našim životima, ali nedavni podaci sugerišu da imamo sve manje bliskih prijatelja. Na primer u SAD, broj ljudi koji nemaju bliske prijatelje porastao je sa tri procenata 1990. na 12 odsto u 2021. godini, pokazalo je istraživanje Galupa i Anketnog centra o američkom životu.

Slično tome, broj ispitanika koji su rekli da bi mogli da računaju da imaju 10 ili više bliskih prijatelja pao je sa 33 odsto 1990. godine na 13 odsto 2021. godine.

Zanimljivo je da je deo ljudi koji su rekli da imaju manjju grupu bliskih prijatelja (u koje spada broj do četiri osobe) porastao sa 32 odsto na 48. Samo polovina Amerikanaca je u ovom istraživanju izjavila da se oseća zadovoljno ili potpuno zadovoljno sa svojm brojem prijatelja - njih 51 odsto.

Izveštaj Cenra za istraživanje američkog života okrivljuje pandemiju koronavirusa za pad prijateljstva 2021. godine. Međutim, on takođe ukazuje i da su promene u načinu žoivota imale određenu ulogu na sve ovo.

Amerikanci, kao i Evropljani, stupaju u brak kasnije nego ikada, a to je direktno povezano sa povećanom stopom društvene izolacije koju oni sami definišu osećanjem usamljenosti. Ovaj fenomen utiče na i na romantične veze, ne samo na prijateljske: Tinder je u svom istraživanju 2018. godine otrkrio da je 72 odsto milenijalaca "svesno odlučilo" da bude slobodno kako bi se usredsredili na sebe i svoju karijeru i nezavisnost.

U SAD kao i u mnogim drugim državama, količina vremena koje roditelji provode sa svojom decom se takođe povećava. Euronews navodi da upravo i ovaj trend utiče na izgadnju prijateljstava. 

U Velikoj Britaniji 58 odsto ljudi kaže da nema više od 10 prijatelja. Sedam odsto Britanaca kaže da nemaju nikoga koga bi mogli da nazovu bliskim prijateljem, tvdi studija IouGov iz 2021. Polovina njih kaže da ima prijatelje, ali da nikog od njih ne smatra bliskim. Četvrtina navodi da se bori da stekne bliske prijatelje, a druga četvrtina kaže da su se posvađali ili izgubili kontakt sa ljudima sa kojima su nekada bili bliski.

Kakvo je stanje u Evropi?

Iako opšti podaci o stanju prijatelja u Evropskoj uniji ne postoje, a ne zna se ništa ni o tome koliko ljudi u svakoj zemlji u proseku ima prijatelja, neke brojke ipak mogu da daju optšu sliku o tome koliko su Evropljani društveni. 

Prema Eurostatu, zavodu za statisktiku EU, mediteranske zemlje su obično najdruštvenije: u Grčkoj, Hrvatsoj, na Kipru i u Portugalu oko 40 odsto ispitanika kaže da se svakodnevno sastaje sa prijateljima.

Zemlje u kojima ljudi najmanje viđaju svoje prijatelje na dnevnom nivou su Poljska, Austrija, Letonija, Holandija. Ovde samo sedam odsto ljudi kaže da dnevno viđa svoje prijatelje. Švedska, Holandija i Belgija su na vrhu kada je u pitanju susret sa prijateljma na nedeljnom nivou, a Poljaci, Letonci i Litvanci prave prostor za svoja prijateljstva jednom mesečno.

U proseku, preko 15 odsto stanovništva EU prijavljuje da se viđa sa prijateljima dnevno, preko 37 odsto nedeljno, a preko 12 odsto jednom mesečno.

Putovanja kod prijatalja: Kako se porede zemljeu EU?

Još jedna zanimljiva brojka baca svetlo na posvećenost Evropljana prijateljstvu, a to je broj putovanja koje svake godine posvete poseti porodici i prijateljima. 

Stanovništvo koje najviše putuje u ovakve posete su Franczi, Nemci i Španci. U 2021. godini oni koji su najmanje ovako putovali su Česi, Italijani i Rumuni.

Zašto je važno češće se viđati sa prijateljima?

Grupa naučnika sa Harvarda je 1938. godine započela istraživački program pod nazivom Harvardsksa studija razvoja odraslih. Ona prati mlade dečake kroz život sve do smrti, i postala je najduži istraživački program u društvenim naukama.

Robert Baldinger koji je sadašnji direktor studije je 2015. godine sumirao dotadašnje podatke i naveo da su do tada prikupili 44 miliona pregleda. Tada je takođe naveo da su veze jedan od najvažnijih faktora za određivanje sreće i zdravlja.

"Oni koji su imali tople odnose živeli su duže i srećnije, a usamljenici su često umirali ranije", rekao je.

Nekoliko prijatelja - nema problema

Čini se da to što imamo ili nemamo  pijatelje ne utiče na našu sposobnost da postaneno srećni i zdravi pojedinici. Umesto toga, čni se da magična jednačina leži u tome koliko često možemo da komuniciramo sa njima.

Psiholozi savetuju da je društvena interakcija dobra u meri koja odogovara pojedincu, pa makar bila i jednom mesečno. Psihološkinja Marisa Franko kaže u svojoj knjizi "Platonski: kako vam nauka o privrženosti može pomoći da steknete i zadržitu odraslu osobu" da je važno raditi na sreći.

"Ne čekajte da vas nesreća natera da shvatite koliko je prijateljstvo neprocenjivo. Ugravirajte to u svoju listu. Učinite da budete dobar prijatelj", navela je.