Igre 
Sahrana Benedikta XVI menja istoriju katoličke crkve – Vatikan se oprostio od prvog emeritusa
Komentari05/01/2023
-09:12
Kada je papa Benedikt XVI objavio da se povlači 11. februara 2013, prvi papa koji je to učinio u 600 godina, učinio je to na latinskom jeziku, u prisustvu male grupe novinara. Rekao je sledeće:"Ad cognitionem certam perveni vires meas ingravescente aetate non iam aptas esse ad munus Petrinum aekue administrandum".
Đovana Kiri, dopisnica italijanske novinske agencije ANSA iz Vatikana, počela je da se trese kada je čula ovo saopštenje. Nije mogla da veruje u ono što je upravo čula: „Došao sam do spoznaje da moja snaga, zbog mojih poodmaklih godina, više nije dovoljna da pravilno obavljam službu čuvara Trona Svetog Petra".
Znanje latinskog italijanske novinarke je ono što joj je omogućilo svetsku ekskluzivu istorijske vesti. Imala je priču svog života.
Tanjug/ AP Photo/Antonio Calanni
Nemački teolog Jozef Racinger povlačio se sa funkcije pape, što je bio korak koji je bio koliko neočekivan, toliko i nezapamćen. Racinger je živeo još deset godina u manastiru Mater Eklezia u Vatikanu kao papa emeritus, od kojih je većinu proveo skriven daleko od očiju javnosti. Nakon njegove smrti 31. decembra, Katolička crkva se sada suočava sa još jednom situacijom bez presedana: kako sahraniti penzionisanog papu?
Euronews je intervjuisao Hosea Manuela Vidala, španskog člana Vatikana i direktora "Religion Digital", onlajn platforme koja nudi verske vesti na španskom, kako bi bolje razumeo ključeve za istorijsku sahranu.
Šta možemo očekivati od sahrane Benedikta XVI?
Katolička crkva sledi strogi protokol svaki put kada papa umre, što dovodi do konklave, okupljanja kardinala u Sikstinskoj kapeli kako bi odredili njegovog naslednika.To je „spektakularan događaj, kao i sve što se radi u Rimu, sa fantastičnim ambijentom kao što je Trg Svetog Petra, u obliku srca, dočekuje kraljeve, predsednike, premijere i gomilu ljudi u divnom okruženju, gde se vodi računa o svakom sitnom detalju, objašnjava Vidal.
Povezane vesti
Poslednja sahrana pape bila je sahrana Jovana Pavla II, 2. aprila 2005. Okupila je skoro 300.000 ljudi oko Trga Svetog Petra. Vidal kaže da slične slike možemo očekivati i u oproštaju od Benedikta XVI. Prema podacima koje je u utorak objavila vatikanska Žandarmerija, više od 60.000 hodočasnika već je prišlo bazilici Svetog Petra u kojoj se nalazi Racingerovo telo.
Kako će se razlikovati od sahrane vladajućeg pape?
U slučaju Racingerove sahrane, treba uzeti u obzir dve stvari: prva je da je umro kao papa – emeritus, ali uvek papa, ali ne kao šef države Vatikana. "To nije državna sahrana, jer papa koji je umro nije vladajući papa i stoga to ne može biti državna sahrana," kaže Vidal. Druga stvar je to što će papa, Franjo, vladajući papa sa kojim je Benedikt delio tu titulu u poslednjoj deceniji svog papstva u penziji , predsedavati sahranom po prvi put u istoriji, prenosi Euronews.
"U Benediktovom slučaju nema upražnjenog mesta, zbog čega svi kardinali nisu obavezno pozvani u Rim," dodaje Vidal. "Nema sastanka kardinala, nema konklave i, prema tome, onaj koji predsedava sahranom je vladajući papa."
Ko će prisustvovati ceremoniji?
Zvanično su pozvane samo italijanska i nemačka delegacija. Portparol Vatikana Mateo Burni precizirao je da će "ako dođu drugi šefovi država ili vlada, to učiniti u ličnom svojstvu." Ali Vidal veruje da to neće sprečiti mnoge druge ličnosti da prisustvuju sahrani prvog penzionisanog pape. Među potvrđenim prisutnima su predsednik Poljske Andžej Duda, belgijski kralj Filip, Sofija, španska kraljica majke, u pratnji grupe visokih crkvenih velikodostojnika sa Španske biskupske konferencije, predsednik Portugalije Marselo Rebelo de Sousa i delegacija Carigradske pravoslavne patrijaršije.
profimedia
Da li je još neki papa podneo ostavku pre Benedikta XVI?
"Nakon što sam u više navrata ispitao svoju savest pred Bogom, došao sam do uverenja da moja snaga, zbog poodmakle godine, više nije prikladna za adekvatno vršenje papske službe,"objasnio je u izjavi Racinger iz 2013. kojom je najavio svoju ostavku. "Svestan sam da se ova služba, zbog svoje suštinske duhovne prirode, mora vršiti ne samo rečju i delom, već i molitvom i stradanjem." Najava je bila retka za Vatikan.
Povezane vesti
Pre Benedikta XVI, postoje samo Celestin V, i njegova poznata ostavka 1294. godine, iste godine kad je i izabran.
Grgur XII, napustio je papsku funkciju 1415. godine, usred jednog od najvećih raskola Katoličke crkve . Sve u svemu, moramo da se vratimo više od 600 godina unazad da bismo pronašli situaciju sličnu onoj sa kojom se sada suočava Vatikan , previše da bismo pronašli inspiraciju kako da se sahrani Benedikt XVI, kaže Vidal.
Ali on ne misli da će proći vekovi da se ponovi. "Podnošenje ostavke, kao što je to učinio papa Benedikt XVI, potencijalno će postati navika, nešto što će učiniti više papa," objašnjava Vidal. "Zapravo, papa Franja je već podneo ostavku u slučaju ozbiljne smetnje."
Šta je papa Benedikt hteo za svoju sahranu?
Svečano, ali u isto vreme skromno, rekao je Benedikt kako bi želeo da se svet od njega oprosti. "Odgovara njegovoj ličnosti," objašnjava Vidal. "Dao je veliki značaj ritualima, liturgiji, ukrasima katoličke tradicije. Kod njega smo videli inovacije koje u moderno doba nikada nije koristio nijedan papa. Sa pažnjom se starao o liturgiji."
Kakvu moć da odluči ima papa Franja?
Poslednju reč o ceremoniji ima papa Franja. "Ali o tome prvo govori tim za ceremoniju na čelu sa monsinjorom Đovanijem Ravelijem," kaže Vidal. "Onda je poslednji korak papa Franja, koji je zatražio, a neki od njegovih saradnika su to potvrdili, da priredi papi Benediktu poludržavnu sahranu , to jest ne zvanično državne, ali vrlo slične sa najvećom počašću."
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Kakve su bile poslednje godine Benedikta?
Njegova ostavka je podstakla pozive da se uspostave pravila i propisi za buduće penzionisane pape, kako bi se izbegla vrsta zabune koja je nastala nakon ostavke Benedikta XVI. Dvojica papa živela su jedan pored drugog u vatikanskim baštama, što je događaj bez presedana koji je postavio temelje za buduće "pape emerituse" da urade isto.
"Neki čak razmišljaju o tome da naprave statut za papu emeritusa, da vide kako će on biti legalno primljen kanonski, sa svim detaljima, što bi moglo značiti da će od sada možda biti i drugih papa emeritusa.
Ovo bi podrazumevalo, pored uspostavljanja posebnog protokola za njegovu sahranu, regulisanje detalja kao što su da li papa emeritus može i dalje da se zove Benedikt, da li da bude u papskoj odori ili da nosi belo. Pored toga da li mora da nastavi da živi u Vatikanu ili može da ode da živi negde drugde.
" Ovo je presedan i biće ih sve više kao što će biti postavljeno pitanje da li će bivši papa u ulozi pape emeritusa imati pravo da interveniše u život Crkve kada se povuče."
Po čemu će Benedikt XVI ostati upamćen?
Nemački teolog ostaće upamćen kao prvi papa posle 600 godina koji je podneo ostavku. "Ali to će takođe ući u istoriju zbog neverovatnog zajedništva koje su postigli papa Benedikt i papa Franja," dodaje Vidal. "U Crkvi postoji jedna stvar koja je opasna, a to je mogućnost raskola, raskida dijaloga.
Španski novinar Rafael Narbona napisao je na Tviteru da je Benedikt XVI bio "papa sa svetlima i senkama". On je bio ljudsko biće i drugačije nije moglo biti." Narbona pominje da komentari Benedikta XVI u vreme dok je bio vladajući papa u vezi islama i homoseksualizma "nisu bili dorasli vremenu" i da je ostavio "frustraciju i tugu u mnogim srcima."
Narbona takođe piše da je Benedikt XVI osudio eutanaziju i abortus, iako je smatrao da su smrtna kazna i rat prihvatljivi u nekim slučajevima.
Uskoro opširnije na Euronews.rs
Komentari (0)