Igre 
Muška plodnost u velikoj krizi: Drastično opadanje broja spermatozoida na putu da "ugrozi opstanak čovečanstva"
Komentari11/12/2022
-22:15
Suočavanje s negativnim rezultatima testova na trudnoću, podnošenje mučnih tretmana neplodnosti i slomljeno srce zbog pobačaja - borba za začeće može biti izuzetno stresna. Kada je međunarodni tim naučnika objavio alarmantno istraživanje koje pokazuje da se broj spermatozoida kod muške populacije više nego prepolovio širom sveta u poslednjih 50 godina i da se taj trend ubrzao, to je izazvalo zabrinutost. Takav pad, upozoravaju naučnici, mogao bi mogao da postane prevelik problem da bi se zanemario, sa potencijalom da "ugrozi opstanak čovečanstva".
Profesori Hagai Levin i Šana Svon, koji su decenijama proučavali reproduktivno zdravlje i objavili ove najnovije nalaze, povukli su paralele sa klimatskom krizom. Oni su, za Euronews , rekli kako su ti rezultati ispočetka bili odbacivani, sve dok problem nije postao očigledan i da je nešto moralo da se preduzme.
profimedia
Dakle, koliko bismo trebali biti zabrinuti zbog broja spermatozoida? Šta broj spermatozoida zapravo znači za mušku plodnost? Šta pokreće ovaj pad? I što je najvažnije, šta možemo da uradimo povodom toga? Plodnost je složena i višestruka, i nijedno od ovih pitanja nema jasne odgovore.
Zašto je bitan broj spermatozoida? Broj spermatozoida je važan, ali nije sve u broju. Kada muškarac ode na pregled plodnosti i uradi analizu sperme, gledaju se tri ključna parametra: broj spermatozoida, ali i pokretljivost spermatozoida i morfologija spermatozoida. Broj spermatozoida je najlakše dosledno pratiti. Tehnike analize sperme su se razvijale tokom godina, ali brojanje se uglavnom oslanjalo na prilično jednostavan uređaj koji se zove hemocitometar. U svojoj meta-analizi istraživanja broja spermatozoida od 1973. godine, Levinov i Svonov tim je uzimao u obzir samo 223 studije koje su koristile ovu metodu. Oni su primetili da, iako je broj spermatozoida „nesavršen pokazatelj plodnosti“, on je usko povezan sa šansama za plodnost.
Nesumnjivo pogoršanje
Nenormalno nizak broj spermatozoida, koji se naziva i oligospermija je kada muškarac ima manje od 15 miliona spermatozoida po mililitru sperme. Ali Levinov i Svonov tim napominju da istraživanja sugerišu da je ispod praga od 40-50 miliona/ml, a globalni prosek je trenutno oko 49 miliona/ml, taj broj verovatno nedovoljan za brzo začeće i da će u tom slučaju parovi morati da čekaju duže da dobiju bebu.
„Po mom mišljenju, apsolutno nema sumnje da se reproduktivno zdravlje muškaraca promenilo na gore u poslednjih 70 godina i da je zabrinutost u budućnosti u smislu njegovog negativnog uticaja na plodnost parova opravdano velika“, kaže profesor Ričard Šarp iz Centra za reproduktivno zdravlje Univerziteta u Edinburgu, za Euronevs.
Stručnjaci koji se bave problemom reprodukcije takođe naglašavaju da je broj spermatozoida koristan pokazatelj ukupnog zdravlja. Muškarci sa niskim brojem spermatozoida imaju tendenciju da žive kraće i češće imaju rak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti nego plodniji muškarci.
Povezane vesti
Sposobnost proizvodnje testosterona i sperme u velikoj meri zavisi od vašeg ukupnog zdravlja, i to je jedna od stvari koje su najranjivije kod muškarca“, rekao je profesor Bredli Anavalt, endokrinolog za mušku reprodukciju na Univerzitetu Medicinskog fakulteta u Vašingtonu.
Da li su hemikalije krive za pad broja spermatozoida?
Iako njihova studija nije istraživala uzroke pada broja spermatozoida, Levin i Svan ukazuju na ulogu životnog stila i hemikalija koje je napravio čovek i koji su sveprisutni u našem modernom svetu. Na kraju krajeva, većina hrane koju jedemo i svakodnevnih proizvoda koje koristimo je upakovana u plastiku - od naše kozmetike i proizvoda za čišćenje, do kokica u mikrotalasnoj pećnici i obroka za poneti.
profimedia
Hemikalije iz ove plastike ulaze u našu hranu, našu okolinu i naša tela. Istraživanja pokazuju da hemikalije kao što su ftalati, koji se dugo koriste da bi plastika postala meka i fleksibilna, i bisfenol A (BPA), koji se koristi u tvrdim plastičnim bocama, mogu poremetiti hormonalni i reproduktivni sistem ljudi, posebno u njihovim najranijim fazama razvoja unutar materice buduće majke.
„Ako ekperimentšete sa hormonima koji su vam potrebni da biste imali funkcionalan reproduktivni sistem, onda ga upravo nećete imati“, rekla je Svon za Euronews.
Ona je ovu temu obradila u knjizi" Odbrojavanje" i to je bilo zvono za uzbunu u mnogim u mejnstrim medijima, kao i u podcastu Džoa Rogana. Njena knjiga opisuje kako hemijsko zagađenje šteti plodnosti i dovodi do toga da se više beba (i životinja) rađa sa reproduktivnim poremećajima i manjim penisima.
Istraživanja sugerišu da hemikalije kao što su ftalati mogu uticati na jedan od najznačajnijih diferencijatora pola osobe: merenje između anusa i skrotuma, poznato kao anogenitalno rastojanje (AGD).
Povezane vesti
„Ako testosteron nije tamo u pravo vreme i nema ga dovoljno, onda se proces diferencijacije ne dešava ili nije potpun“, objasnila je Svon.
U studiji sprovedenoj na studentima u Njujorku pre jedne decenije, Svon je otkrila da muškarci sa AGD ispod srednjeg proseka od pet centimetraimaju sedam puta veću verovatnoću da imaju nizak broj spermatozoida, što ih stavlja u kategoriju „subfertilnih“. Takođe povećava verovatnoću da imaju nespuštene testise i manji penis.
Sumnja se da i druge hemikalije ometaju rani razvoj testisa. Nedavna studija na 864 danska mladića otkrila je da su oni koji su u materici bili izloženi višim nivoima „nerastvorljivih hemikalija“ poznatih kao PFAS konstantno imali manji broj spermatozoida i veći deo nepokretne sperme u odraslom dobu. Naučnici otkrivaju da zagađenje stiže do beba u materici i već kod dečaka smanjuje broj potrebnih spermatozoida kad odrastu.
Međutim, neki stručnjaci kažu da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo šta zapravo ometa proizvodnju testosterona u kritičnom vremenskom periodu genitalnog razvoja u ranoj trudnoći. Šarp je rekao da sumnja pala na hemikalije iz životne sredine od pre 30 godina, ali da sada sve više sumnja da je za to kriva izloženost aktivnijim farmaceutskim lekovima kao što je paracetamol.
"Po mom mišljenju, nema sumnje da se reproduktivno zdravlje muškaraca promenilo na gore u poslednjih 70 godina", kaže profesor Ričard Šarp iz Centra za reproduktivno zdravlje Univerziteta u Edinburgu.
„Skoro sve trudnice uzimaju jedan ili više takvih lekova tokom trudnoće, sa paracetamolom (acetaminofenom) koji su na samom vrhu liste tih lekova Dokazi koje imamo, iz nekoliko grupa, su da je izlaganje ljudskog fetalnog testisa ljudskim terapijskim nivoima paracetamola dovoljno da naruši proizvodnju testosterona", rekao je on..
Anavalt, koji je bio skeptičan prema tezi o „spermagedonu“, i dalje tvrdi da je potrebno da se oko štetnosti hemikalija i lekova krene od nule.
„Mislim da je važno za sve nas da postavimo pitanje: šta znači da se svi naši lekovi koje uzimamo na recept bace u toalet i da očekujemo samo spas iz prirode?“
Šta je sa našim načinima života?
Teško je zanemariti činjenicu da je u poslednjih 50 godina, dakle u periodu u kome se broj spermatozoida prepolovio, došlo do velikih promena u načinu na koji živimo a koji definitivno nisu dobri za plodnost.
I Ishrana je važna
Naučnici sumnjaju da rastući obim struka, način života u kome se previše sedi, stres i upotreba alkohola i droga verovatno igraju ulogu.
„Tokom tog vremena, imali smo ono što je na odgovarajući način opisano kao epidemija debljanja i gojaznosti. A mi znamo da sa povećanjem telesne težine dolazi do opadanja serumskog testosterona i izgleda da dolazi do pada plodnosti i koncentracije sperme“, naglasio je Anavalt.
profimedia
Epidemija gojaznosti u Evropi ubija preko 1,2 miliona ljudi godišnje, kaže se u novom izveštaju SZO. Jedenje kasno uveče čini vas gladnijim i povećava rizik od gojaznosti što je takođe povezano sa dijabetesom tipa 2, i rizikom od erektivne disfunkcije.
U nedavnoj danskoj studiji, gojazni muškarci koji su sledili osmonedeljnu niskokaloričnu dijetu i izgubili u proseku 16,5 kg videli su poboljšanje broja spermatozoida za 40 odsto. Ovo povećanje je trajalo čitavu godinu kod muškaraca koji su zadržali gubitak težine, ali ne i kod onih koji su ponovo dobili težinu. Dakle, dobra vest je da je deo štete moguće popraviti, pod uslovom da preduzmemo mere.
Šta možemo učiniti da zaštitimo svoju plodnost? „Možda zvuči dosadno i otkačeno, ali jesti uravnoteženu ishranu sa puno svežeg povrća i voća i malim količinama prerađene hrane je daleko najbolja stvar koju ljudi mogu da urade“, rekao je Šarp.
Dodatna korist od toga je da će takva ishrana takođe smanjiti vašu izloženost veštačkim hemikalijama kao što su ftalati ili BPA, koji imaju tendenciju da dospeju u prerađenu i prethodno upakovanu hranu, primetio je on. Pokušajte da vežbate, održavajte zdravu težinu i ne pušite. Pušenje je snažno povezano sa neplodnošću.
„Šta god da vam lekar kaže da uradite da biste se brinuli o svom srcu, pomoći će vašoj plodnosti“, savetovala je Svon.
Iako priznaje da takva ishrana nije svima dostupna,ona preporučuje da jedete organsku hranu i da koristite staklene a ne plastične kontejnere za skladištenje, zamrzavanje i zagrevanje obroka.
Između ostalih saveta za što manjoj izloženosti hemikalijama su oni da svedete na minimum broj proizvoda za ličnu negu koje koristite, izbegavajte mirise bilo u vešu, sapunu ili osveživačima vazduha jer oni često sadrže ftalate.
Skinite cipele kada uđete u svoju kuću da biste ostavili prašinu na ulazu, koristite vakuum sa visokoefikasnim filterom za čestice vazduha (HEPA) i filtrirajte vodu za piće ako sumnjate da sadrži hemikalije ili mikroplastiku.
Izbegavajte hidromasažnu kadu, saunu ili parnu sobu pre nego što pokušate da zatrudnite, jer će toplota smanjiti broj spermatozoida. Slično tome, možda već znate da je najbolje izbegavati i usko donje rublje, jer testisi vise izvan tela iz dobrog razloga: treba ih držati na hladnom.
I najvažnije - za preprodukciju je potreban spolni odnos. Anavalt savetuje da je razumna mera jednom ili dva puta nedeljno, posebno u vreme ovulacije. Iako moderni parovi mogu imati zauzet raspored i očekuju da će se stvari desiti kada to planiraju, važno je pronaći vremena da ostanu zdravi, konsultuju lekara ako sumnjaju i generalno moraju biti strpljivi.
„Ponekad samo treba da sebi date malo vremena“, rekla je Anavalt.
Komentari (0)