Večeras je Roš Hašana, jevrejska Nova godina - osim u Izraelu, ona je nacionalni praznik i u Ukrajini

Večeras je Roš Hašana, ili jevrejska Nova godina. "Roš Hašana" doslovno znači "početak godine" i uvek se održava prva dva dana tišrija, prvog meseca hebrejskog kalendara. Judaizam ima svoj kalendar koji je lunisolaran, za razliku od solarnog gregorijanskog kalendara koji većina zemalja koristi.

To znači da se meseci zasnivaju na fazama nebeskog tela Meseca, ali se takođe dodaje dodatni mesec svake dve ili tri godine, da bi njihov kalendar bio u skladu sa solarnim kalendarom.

Poslednji mesec hebrejskog kalendara je 29. elul, što je od 24. septembra uveče do 25. septembra. U hebrejskom kalendaru, dani počinju zalaskom sunca prethodnog dana. Dakle, 1. tišri i jevrejska Nova godina počinje noćas, na prelasku sa 25. na 26. septembar.

Nulta godina u hebrejskom kalendaru, takođe se razlikuje od one u gregorijanskom. Dok gregorijanski kalendar postavlja "nultu" kao godinu navodnog rođenja Isusa Hrista, ona se u hebrejskom kalendaru predstavlja kao godina kada je jevrejski filozof iz 12. veka Majmonid izračunao stvaranje sveta, prenosi Euronews.

Prema Majmonidovim proračunima, ova nova jevrejska godina biće 5783. po redu.

Takođe, Roš Hašana za mnoge jevreje ne traje samo jedan dan - kako dan počinje pojavom mladog meseca, u biblijska vremena se smatralo da je nova godina sigurno počela samo onda kada neko pred sudom posvedoči da je video mlad mesec. Ako se svedok ne javi, ovaj dan bi bio utvrđen retroaktivno. U skladu sa ovom tradicijom, mnogi Jevreji još uvek slave prva dva dana tišrija kao Roš Hašanu.

Novogodišnja tradicija

Jedna od najvažnijih tradicija kojima se kod Jevreja dočekuje nova godina, jeste duvanje u šofar.

Šofar je ovnujski rog izdubljen da bi se napravio muzički instrument. Duvanje u šofar simbolizuje poziv ljudima da se probude i krenu sa pokajanjima. Takođe, simbolično prikazuje i ovna koji je žrtvovan umesto Isaka u poznatoj biblijskoj priči.

AP/Markus Schreiber

Što se tiče pokajanja, druga tradicija - Tašlih - podrazumeva da se malo komadi hleba bacaju u vodu kako bi se simbolično prikazalo odbacivanje grehova, i to se čini prvog dana Roš Hašane.

Obe ove tradicije deo su pripreme za još jedan jevrejski praznik, Jom Kipur, koji se održava nešto više od nedelju dana kasnije. Na Jom Kipur, Jevreji se iskupljuju za grehe počinjene protekle godine.

Još jedna tradicija nalaže da se Roš Hašana slavi uz neku poslasticu - jedu se jabuke sa medom najčešće, a hleb koji se tradicionalno uzima pre obroka uz prstohvat soli, takođe se jede sa kašičicom meda. Mnogi Jevreji jedu i nar tokom proslave nove godine.

AP/Ariel Schalit

Jedina zemlja u kojoj je Roš Hašana proglašena za nacionalni praznik osim Izraela, jeste Ukrajina. Tako je od 2020. godine, a uprkos rat u u toj zemlji, oko 4.000 hasidskih Jevreja je išlo na hodočašće ove godine u Uman.

Kao da sve ovo nije bilo dovoljno komplikovano, Jevreji imaju još jednu novu godinu koju obeležavaju van svetski poznatog datuma, 1. januara. U pitanju je crkvena nova godina, odnosno datum od kog se računaju jevrejski meseci i praznici. Ona počinje 1. nisana u jevrejskom kalendaru, što će prema gregorijanskom biti 23. april 2023. godine. Pasha je prvi praznik te godine, i počinje 15. nisana.