Životna priča Ilona Maska - usponi i padovi najbogatijeg čoveka na svetu

Komentari

Autor: Euronews

23/04/2022

20:04

Životna priča Ilona Maska - usponi i padovi najbogatijeg čoveka na svetu - Copyright AP/Mark Lennihan

veličina teksta

Aa Aa

Sa ponudom da kupi Tviter za 39,8 milijardi evra (48 milijarde dolara) Ilon Mask bi mogao da završi kontrolu nad društvenom mrežom koja je doprinela njegovom usponu. Mask je sa 240 milijardi evra trenutno najbogatija osoba na svetu, ali na putu do uspeha južnoarfičkog preduzetnika bilo je dosta uspona i padova.

To pre svega dokazuje i činjenica da uprkos tome što je bio na čelu kompanija kao što su Tesla i Spejs Iks, više puta je bio izbačen iz sopstvenih preduzeća i imao je brojne raketne nesreće na početku karijere, piše Euronews.

Ovo je osvrt na razne uspone i padove Ilona Maska zbog kojih se o njemu u javnosti stvara kontroverzna slika.

Rane godine i preduzeća

Mask je rođen 28. juna 1971. godine u Pretoriji u Južnoj Africi. Njegov prvi poslovni poduhvat bio je kada je imao 12 godina i kada je prodao kod za PC svemirsku igru Blastar za 460 evra (500 dolara) časopisu PC end Ofis tehnolodži.

"To je bila trivijalna igra, ali bolja od Flapi Birda", rekao je Mask.

Nakon što je završio srednju školu preselio se Kanadu, gde je dve godine studirao na Kvins univerzitetu u Kingstonu u Ontariju. Međutim, školovanje je završio na Univerzitetu u Pensilvaniji i stekao diplomu iz fizike i ekonomije. Da bi platio kiriju dok je bio studnet on i njegov drug su iznajmili kuću sa 10 spavaćih soba i pretvorili je u noćni klub. Mask je zatim studirao na Stanford univerzitetu ali je napustio program samo dva dana nakon što je odlučio da radi u dok-kom balonu.

Početak bogatstva

Nakon svega, Mask je osnovao ZiptTu sa svojim bratom Kimalom 1995. godine. To je bio njegovo prvo preduzeće koje je obezbedilo novinama softver za onlajn vodič kroz grad. Bez novca, Mask je zapravo živeo u kancelariji. Kako je posao krenuo, kompanija Kompak je kupila njegovu firmu i nakon toga njegov posao počinje da se razvija. Nakon toga je 1999. godine pokrenuo Ikskom kompaniju za onlajn bankarstvo.

Godinu dana kasnije spojio se sa kompanijom Konfiniti koju je osnovao Petar Tiel i tako je nastao PejPal. Mask je tada imenovan za izvršnog direktora, ali ni to nije trajalo dugo. Nakon mnogih nesuglasica oko brendiranja i mikro-menadžmenta, Mask je otpušten iz ove kompanije i to 2000. godine dok je bio na odmoru u Australiji. Mask je godinama kasnije rekao da je, po njemu, upravo to i problem sa odmorima. Međutim, on je i dalje imao udeo u ovoj kompaniji.

Osvajanje svemira

Sa 100 miliona dolara PejPal osnovao je kompaniju Spejs Ekploritejšn Tehnolodžis, poznatija kao SpejsIks 2002. godine. Njegov cilj je bio da letove u svemir učini 10 puta jeftinijim. Dokazujući da su kritičari pogrešili, ova kompanija je razvila svemirsku kapsulu Dragon krajm 2004. Šest godina kasnije letelica je izvršila svoje prvo putovanje i postala prva komercijalno izgrađena svemirska letelica koja je uspešno napustila orbit.

Dok je osvajao svemir, Mask je povlačio uspešne poteze i na Zemlji. Godine 2004. uspeo je da ulaže u kompaniju električnih automobila Tesla. Preuzeo je aktivnu ulogu kako bi pomogao u razvoju prvog i potpunog električnog automobila, Roadstera. Mask je 2006. godine imenovan za Teslninog predsdednika. Za to vreme je došao do ideje da svoje rođake postavi na čelo SolarSitija, dok će Tesla kasnije kupiti ovu kompaniju za 2,3 milijardi evra.

Godine 2007. Maks je izvršio državni udar u komapniji Teslia kada je u sali za sastanke smenio Martina Eberhada sa mesta generalnog direktora. Godinu dana kasnije, tokom finansijske krize, kompanija je dobila 36 milona evra (40 miliona dolara) čime je sprečen bankrot. Sredstva su prikupili investitori ali je deo došao i iz njegovog ličnog bogatstva, nakon čega je imenovan za generalnog direktora.

Do decembra 2008. godine Spejs Iks je dobio ugovor od 1,3 milijarde evra od NASA isporuke zaliha u svemir. Tokom tog vremena, Spejs Iks je postavio mnoge rekorde i više puta snabdevao Mađarsku svemirsku stanicu. Kompanija je takođe izgradila i Falkon 9, koji je najmoćnija raketa SpejsIksa.

Ostali poslovni poduhvati

Mask je 2013. objavio belu knjigu o brzom vozu Hiperlup koji bi teorijski mogao da preveze putnike od Los Anđelesa do San Franciska za 30 minuta. Dve godine kasnije bio je suosnivač OpenAi, neprofitne istraživačke kompanije, koja ima za cilj da obezbedi veštačku inteleginaciju u korist čovečanstvu. Kasnije se povukao iz odbora kako bi izbegao sukobe sa Teslom, koja gradi sopstvenu veštačku inteligenciju za samovozeće automobile. Mask je 2016. godine pokrenuo kompaniju Borning kompani, koja ima za cilj da izgradi mrežu tunela i podzemnih prolaza oko gradova za putovanje sa velikom brzinom.

Privanti život

Što se njegovog pritvanog života tiče, Mask se 2008. godine razveo od tadašnje supruge Džastin. Njihov prvi sin je umro od sindroma iznenadne smrti koju je dobio u desetoj nedelji. Par je kasnije dobio dečake blizance i nakon toga i trojke. Mask ima sina i sa pevačicom Grajms koga zovu X Æ A-12 ili skraćeno Iks, a 2021. je sa njom dobio i ćerku.

Lak ulazak u nevolje

Mask je pre četiri godine ponudio da napravi podmornicu za spas 12 dečaka i njihovog fubalskog trenera koji su bili zaglavljeni u pećini na Tajlandu. Britanski ronilac je rekao da su ovi postupci bili zapravo PR trikovi, na šta je južnoafrički preduzetnik reagovao uvredama. Mask je na Tviteru izneo niz neistina o koroni. Najpre je zta virus rekao da je "glup i lažan", a zatim je tvrdio da su deca imuna na covid-19.

U aprilu ove godine Mask je kupio 9,2 odsto udela u Tviteru, čime je postao najveći akcionar, ali se nije pridružio Upravnom odboru. U međuvremenu, bivši akcionari Tvitera u SAD odlučili su da ga tuže zbog navodnog odlaganja svog udela u kompaniji kako bi mogao da kupi više akcija po nižim cenama.

Pre 10 dana ponudio je da kupi preostale akcije Tvitera, koji je procenjen na 43 milijarde dolara (skoro 40 milijardi evra). U pismu predsedniku Tvitera, Mask je rekao da kompaniju treba transformisati u privatnu kompaniju kako bi postala "platforma za slobodu govora širom sveta".