Odlazak konditorskog genija: Preminuo tvorac "Plazme" i "Domaćice" koji nije patentirao nijedno svoje delo

Petar Tutavac, tvorac "Plazme", "Domaćice" i prvih slanih štapića u bivšoj Jugoslaviji, preminuo je nedavno u 88. godini života.

Tutavac je svoj radni vek proveo u konditorskim fabrikama širom bivše države, a najveća postignuća ostvario je u "Bambiju" u Požarevcu.

Do poslednjeg trenutka bio je aktivan u porodičnoj firmi "Pertu", koja se takođe bavi konditorskom proizvodnjom.

Prvi školovani keksar u bivšoj Jugoslaviji

Rođen je u Podgradini 1934. na prostoru stare opštine Zadar. Završio je pletarski zanat i pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali nije bio zadovoljan tim pozivom.

Preko sindikata se 1949. prijavio za kurs za keksara u Zagrebu koji je raspisala fabrika "Kraš" i tako postao prvi školovani keksar bivše Jugoslavije.

Nakon odsluženja vojnog roka, zaposlio se u toj fabrici.

youtube.com

"'Kraš' je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega", rekao je Petar u svom velikom intervjuu za Slobodnu Dalmaciju koji je dao prošlog marta.

On je ispričao kako je zajedno sa još 95 đaka završio višu "Krašovu" školu za inženjere konditora u proizvodnji, a njegov diplomski rad bila je "Domaćica".

Taj keks bio je najprodavaniji nakon "Plazme" i doživeo je razne varijacije, ali na osnovi koju je Tutavac zamislio u svom završnom radu.

Slani štapići bolji od italijanskih

Ipak, nije se dugo zadržao u Zagrebu i sledeće odredište bila mu je "Lasta" u Čapljini koja je u to vreme proizvodila hleb, oblande i medene pogače.

Postao je tehnički direktor i uveo nove proizvode, među kojima i štrudlu od smokava, voćke koja u slivu Neretve raste u izobilju.

Pixabay

Iz Čapljine je otišao u Leskovac u fabriku "Toma Kostić" gde je usavršio italijanski recept za slane štapiće i proizveo prve grisine u bivšoj Jugoslaviji.

"Oni su kupili italijansku liniju za proizvodnju grisina, ali Italijan koji je na njoj radio nije mogao dobiti proizvod kakav se očekivao. Ja sam napravio drugi recept. Za mene je to bilo veliko priznanje da mi Italijan kaže da su moji grisini bolji nego njihovi. Kasnije se u proizvodnju krenulo s nekoliko različitih vrsta grisina", ispričao je Petar za Slobodnu Dalmaciju.

Prvi je u regionu počeo da koristi sirutku i soju u konditorskoj industriji i osmislio čajne kolutiće od sojinog brašna koji su u školama bili obavezan obrok. 

Upravo oni otvorili su vrata čuvenoj "Plazmi".

Kako je nastala "Plazma"

Ideja za Plazminu recepturu se poklopila s Petrovim dolaskom u Požarevac.

"Radeći na proizvodnji dečjeg keksa sa sojinim brašnom za školske kuhinje, razmišljao sam o novom proizvodu koji bi bio nešto sasvim novo u pogledu sastojaka i veće nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznanjima iz američke stručne literature, a usavršavanjem i izmenama u recepturi italijanskog keksa 'Plasmon' došao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom proteina životinjskog i biljnog porekla. Tako je nastala 'Plazma', na kojoj su odrastale generacije", rekao je Petar u svom poslednjem velikom intervjuu.

Zbog imena keksa, bilo je problema sa Italijanima, a postignut je dogovor da "Plazma" može da se proizvodi, ali ne i izvozi u Italiju, dok oni zauzvrat nisu mogli da uvoze "Plasmon" u Jugoslaviju.

Inače, Petar nijedan svoj proizvod nije patentirao.

"To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom 'Bambi tehnologije'. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek", rekao je on.