Zašto neki ljudi imaju više antitela godinu dana nakon preležanog virusa

Nakon što osoba preleži koronavirus, imunološki sistem zadržava sećanje na njega, a prema rečima virusologa dr Ane Gligić "nema bolje vakcinacije od preležane bolesti“.

Osoba koja poseduje antitela na SARS-CoV-2 poseduje ujedno imunske ćelije i proteine koji cirkulišu u telu i mogu prepoznati i ubiti patogen ako se ponovo susretnu, štiteći od bolesti i smanjujući težinu bolesti. 

Glavne komponente imuniteta ne čine samo antitela, odnosno proteini koji cirkulišu u krvi već i pomoćne T-ćelije koje pomažu u prepoznavanju, zatim druga vrsta T-ćelija koje ubijaju patogene, kao i B-ćelije koje stvaraju nova antitela kada su telu potrebna.

Nedavna studija u časopisu Science otkrila je da imunitet koji čine ova četiri faktora može trajati čak 8 meseci, te da će se pri svakom susretu sa koronom telo "setiti" virusa. Za to su najzaslužnije memorijske B-ćelije koje se pri ponovnoj infekciji mogu brzo pripremiti i proizvesti antitela na SARS-CoV-2.

Nažalost, zbog komplikovane laboratorijske procedure, još uvek ne postoji način da se izmere T i B-ćelije, a prema rečima dr Marije Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) merenje ovih ćelija vrši se samo u istraživačke svrhe.

"Ćelijski odgovor se ne radi u komercijalne svrhe i ne postoji jasno definisani protokol kako se to radi. Dakle, to se radi samo u istraživačke svrhe. Vi ne možete da odete u laboratoriju i kažete da hoćete da proverite ćelijski odgovor. Kada se bude uvela ta metoda ona će minimum koštati po uzorku 200 evra", rekla je dr Gnjatović u izjavi za Euronews.

Šta kada antitela nastave da rastu i posle 8 meseci?

Pixabay.com

Iako je prirodno da antitela posle nekoliko meseci počnu da opadaju, postoje brojni primeri kada su antitela zapravo bila viša nego nakon preležane bolesti i to kod osoba koje se još uvek nisu vakcinisale.

Virusolog dr Ana Gligić objašnjava da antitela nakon preležanog virusa vremenom rastu, a kada dostignu vrhunac stagniraju nakon čega kreću blago da opadaju. Ipak, kod ljudi kod kojih zapravo ona nastavljaju da rastu, radi se o vrlo jednostavnom objašnjenju.

"Te osobe su sigurno i nakon preležane bolesti došle u kontakt sa infekcijom koronavirusa, ali su prošle kroz fazu inaparentne infekcije. Dakle, bile su zaražene, ali nisu obolele, te su tako stvorile još veći imunitet. U tom slučaju je ponovni dodir sa infekcijom predstavljalao svojevrsni buster na već postojeća antitela", istakla je. 

Da li to znači da antitela i nakon vakcine antitela mogu rasti ukoliko se susretnemo sa infekcijom?

"Antitela rastu do izvesnog momenta, onda blago opadnu i drže se na tom nivou. Za sve ove pojedinačne vakcine ne znamo kako se ponašaju, ali za stare klasične znamo. To znači da antitela rastu, zadržavaju se izvesno vreme, pa onda imate blagi pad i onda se zadržavaju duže ",zaključila je dr Gligić u razgovoru za Euronews.