Igre 
Podaci upozoravaju: Stanovništvo širom Evrope nedovoljno fizički aktivno, kakva je situacija u Srbiji?
Komentari26/03/2023
-19:50
Redovna fizička aktivnost u formi vežbanja ili sporta neophodna je za poboljšanje kako fizičkog, tako i mentalnog zdravlja. Međutim, uprkos brojnim benefitima, stanovništvo Evrope i dalje je nedovoljno fizički aktivno. Skoro polovina stanovnika Evropske unije (45 odsto) navodi da nikada ne vežba, niti se bavi sportom, pokazala su istraživanja koja prenosi Euronews.
Zajednički izveštaj Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sugeriše da bi povećanje fizičke aktivnosti moglo da spreči hiljade prevremenih smrti u EU i da uštedi milijarde evra u izdacima za zdravstvenu zaštitu godišnje, te se postavlja pitanje stanovnici koje zemlje u Evropske unije su najviše, a koji najmanje fizički aktivni?
Koji su glavni razlozi koji sprečavaju ljude da redovno vežbaju? Kako uzrast, pol i obrazovanje utiču na vežbanje i učešće u sportu? Koliki je ekonomski teret nedovoljne fizičke aktivnosti? I kako je pandemija uticala na navike vežbanja ljudi?
Sveobuhvatno istraživanje Eurobarometra o učešću u sportu i fizičkoj aktivnosti u zemljama Evropske unije i gorepomenuti zajednički izveštaj pod nazivom "Pokreni se! Suočavanje sa teretom nedovoljne fizičke aktivnosti u Evropi" odgovaraju na sva ova pitanja.
U kojim zemljama se najviše, a u kojim najmanje vežba?
Prema skupu podataka Svetske zdravstvene organizacije u 2016. godini je 35,4 procenata odraslih u 27 država članica Evropske unije bilo nedovoljno aktivno. Ovo je variralo od 19 procenata u Finskoj do 46 procenata u Portugalu.
Istraživanje Eurobarometra, sprovedeno u periodu od aprila do maja 2022. godine, pruža novije uvide o sportu i fizičkoj aktivnosti u Evropskoj uniji.
Kada su stanovnici Evropske unije ispitivani o tome koliko često vežbaju ili se bave sportom, skoro polovina (45 procenata) je izjavila da nikada to ne radi. Skoro svaki peti ispitanik (17 procenata) rekao je da retko vežba ili se bavi sportom.
Povezane vesti
Blizu trećine ispitanika (32 procenta) to je činilo sa određenom regularnošću, dok je samo šest procenata to činilo redovno.
Koliko često se Evropljani bave sportom ili vežbaju?
Prema istraživanjima koja su sprovedena prošle godine, Portugal ima najveću stopu onih koji nikada ne vežbaju ili se bave sportom od 75 odsto.
Nordijske zemlje imaju najniže vrednosti sa samo osam procenata u Finskoj, zatim slede Švedska (12 procenata) i Danska (20 procenata). Ova stopa je u Nemačkoj je 32 odsto i 45 odsto u Francuskoj.
Godine, pol, obrazovanje i ekonomski status – faktori koji utiču na učestalost fizičke aktivnosti u EU
Prema podacima istraživanja, starost, pol, godine i ekonomski status povezani su sa učestalošću bavljenja fizičkom aktivnošću u Evropskoj uniji.
Žene, kao i stariji ljudi manje se bave sportom ili redovno vežbaju, a njima se priključuju i ljudi lošijeg socioekonomskog statusa.
Tanjug/Rade Prelić
Muškarci češće nego žene redovno vežbaju ili se bave sportom: 40 odsto njih kaže da nikad ne vežbaju ili se bave sportom, u poređenju sa 49 odsto žena.
Veća je mogućnost da će ljudi uzrasta od 15 do 24 godine redovno vežbati ili se baviti sportom (54 procenta). Ovaj procenat smanjuje se sa godinama, sa 42 procenta onih koji su starosti od 25 do 39 godina na 32 procenta u grupi od 40 do 54 godine, i 21 procenat među onima koji imaju 55 i više godina.
Povezane vesti
Dok je 31 procenat ljudi koji su nastavili školovanje do dvadesete godine ili više, prijavio da nikada nisu vežbali, među onima koji su napustili školu sa 15 godina ili ranije, ovaj procenat dostigao je 74 procenta.
Šta motiviše ljude da vežbaju?
Više od polovine Evropljana reklo je da se sportom ili nekim vidom fizičke aktivnosti bave kako bi poboljšali svoje zdravstveno stanje (54 procenata).
Otprilike četvoro od 10 ljudi bavilo se sportom ili drugim fizičkim aktivnostima kako bi poboljšalo kondiciju (43 odsto) ili da bi se opustilo (39 odsto).
Najmanje četvrtina ispitanika rekla je da je njihova motivacija bila da se zabave (27 odsto), poboljšaju kondiciju (27 odsto) ili da svoju težinu drže pod kontrolom (25 odsto).
Kako je Kovid pandemija uticala na učestalost vežbanja i bavljenja sportom?
Trećina ispitanika (34 odsto) izjavila je da je nastavila da bude fizički aktivna tokom pandemije ali sa manjom učestalošću.
Skoro svaki peti ispitanik (18 odsto) prestao je da bude fizički aktivan tokom pandemije.
profimedia
Trećina učesnika (34 odsto) je izjavila da su tokom pandemije bili fizički aktivni na istom nivou kao i ranije.
Najčešći uzroci nedovoljne fizičke aktivnosti
Prema podacima, najviše Evropljana navodi nedostatak vremena kao glavni razlog toga što ne vežbaju ili se ne bave fizičkim aktivnostima.
Dok je 41 odsto ispitanika kao razlog zašto se redovno ne bavi sportom naveo nedostatak vremena, četvrtina (25 odsto) je izjavila da im nedostaje motivacija ili da nisu zainteresovani.
Nedovoljna fizička aktivnost pored zdravlja, može da našteti i ekonomiji?
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje da povećanje fizičke aktivnosti može da uštedi paritet kupovne moći od 7,7 milijardi evra godišnje u izdacima za zdravstvenu zaštitu, ukoliko bi svaki stanovnik EU posvetio najmanje 150 minuta nedeljno fizičkim aktivnostima.
Veliki deo tereta javlja se u zemljama sa velikom populacijom i visokim nivoom izdataka za zdravstvenu zaštitu, kao što su Nemačka (2,1 milijarda evra), Italija (1,3 milijarde evra) i Francuska (1,1 milijarda evra).
Ukoliko bi svi ispunili preporučeni nivo SZO od 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, bilo bi sprečeno više od 10.000 prevremenih smrti godišnje (ljudi starosti od 30 do 70 godina), životni vek onih koji su sada nedovoljno aktivni mogao bi da se poveća za 7,5 meseci a ukupne populacije za skoro dva meseca, pokazuje izveštaj Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Kakva je situacija u Srbiji?
Nedovoljna fizička aktivnost stanovništva ne zaobilazi ni Srbiju, a već godinama unazad ne postoje naznake da će se situacija promeniti na bolje.
Gradski zavod za javno zdravlje je 2019. godine objavio da je u Srbiji oko 41 odsto ispitanih stanovnika nedovoljno fizički aktivno (žene - 46 odsto, muškarci - 36 odsto). Navodi se i da populacija od 15 godina i više u proseku sedi 4,7 sati dnevno, a u Beogradskom regionu taj prosek iznosi čak oko 5,8 sati.
profimedia
Profesor sporta i fizičkog vaspitanja Dragan Đorđević za Euronews Srbija navodi da su podaci za Srbiju poražavajući i objašnjava da nedovoljna fizička aktivnost može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput osteoporoze, propadanja lokomotornog sistema, kardiovaskularnog i respiratornog sistema, a kaže da za ljude koje se ne bave sportom postoji opasnost od depresije.
Sve je više dokaza o uticaju fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje, a postoje i brojne hipoteze koje objašnjavaju uticaj učestale fizičke aktivnosti na prevenciju raznih bolesti.
Usled fizičkih aktivnosti dolazi do povećane proizvodnje dopamina i serotonina, za koje je poznato da su smanjeni kod nekih poremećaja mentalnog zdravlja, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Kako je najčešći izgovor sedentarnog načina života nedostatak vremena, Đorđević kaže da ovo ne sme biti opravdanje jer je kretanje biološka potreba svih ljudi, te je zato svima na dnevnom nivou potrebno minimum 60 minuta fizičke aktivnosti, a ovo je od posebne važnosti za najmlađe stanovništvo.
Fizička aktivnost mladih u Srbiji - važno raditi na podizanju svesti
Đorđević koji je takođe i predsednik Saveza za školski sport, navodi da još više zabrinjava činjenica da je dve trećine dece u Srbiji nedovoljno fizički aktivno.
Kaže da su bolesti koje su se ranije javljale pretežno kod starijih ljudi kao što su visok pritisak i holesterol, pa i šećerna bolest, sada zastupljene i kod mlađih a jedan od uzroka je upravo nezdrav način života.
profimedia
"Potrebno je da se javi masovni pokret fizičke kulture, da sport i zdrava rekreacija budu u fokusu, da fizičko vaspitanje uđe u program od predškolskog i da deca imaju sport svakog dana, jer ukoliko bi u sistemu imala zdravu rekreaciju, vežbanje bi se posledično zadržalo kao trajna navika i time bismo mogli da utičemo da na to da kasnije imamo zdraviju populaciju, od dece sve kreće, oni su osnova", kaže Đorđević.
Smatra da se nezdravi stil života može negativno odrazati na produktivnost čitave nacije i da je zbog toga važno da se radi na podizanju svesti o važnosti fizičke aktivnosti.
Komentari (0)