Kovid 19 zapravo nije respiratorna bolest? Rezultati nove studije iznose interesantnu tezu

Nova studija Univerziteta u San Dijegu sugeriše da kovid 19 zapravo nije respiratorna već vaskularna bolest. To bi moglo da objasni zašto se kod kovid pacijenata često pojavljuju krvni ugrušci.

Već je bilo poznato da se pored respiratornih simtoma kod pacijenata zaraženim virusom korona često javljaju i kardiovaskularni problemi koji mogu da utiču i na druge delove tela.

Tim istraživača sa Instituta "SALK" precizno je objasnio kako virus oštećuje ćelije vaskularnog sitema.

Protein S odnosno "spajk" napada receptor ACE2 oštećujući mitohondrije koji snabdevaju ćelije energijom, time oštećujući i ednotele koji utiču na turbulenciju protoka krvi. Iako je to već ranije primećeno, do sada nije bila tačno poznata uloga S proteina.

Naučnici su tokom istraživanja stvorili veštački virus koji se sastojao samo od proteina S, kako bi u laboratoriji pokazali da je taj protein sam po sebi dovoljan da izazove bolest.

Zaključili su da je oštećen respiratorni sitem samo posledica upale vaskularnog tkiva u plućima.

"Mnogi ljudi o kovidu razmišljaju kao o respiratornoj bolesti, ali to je zapravo vaskularna bolest", tvrdi koautor studije Uri Manor.

 

 

"To bi moglo da objasni zašto neki ljudi imaju moždane udare i probleme sa drugim organima", dodao je.

Vaskularni problemi samo kod teško obolelih?

Profesor Rafael Manez Mendiluče, šef intenzivne nege u Univerzitetskoj bolnici Belvitg koji već godinu dana leči kovid pacijente kaže da ovo otkriće nije iznenađujuće s obzirom na kliničke slike obolelih.

On već duže vreme tvrdi da je najveći rizik kovida 19 razvijanje inflamatornih simptoma. Dodaje da se krvni ugrušci neretko javljaju i kao posledice drugih virusa.

Mendiluče se takođe pita da li se vaskularni problemi javljaju samo kod pacijenata sa najtežom slikom, kada infekcija već "osvoji" respiratorni trakt, šireći se putem krvi.

"Kod pacijenata sa blažom kliničkom slikom, infekcija je uglavnom ograničena samo na disajne puteve", kaže on.

Profesor Mendiluče, koji ima 30 godina iskustva u intenzivnoj nezi, kaže da ovo otkriće ne menja drastično način lečenja najteže obolelih pacijenata. Podseća da se terapije antitrombotičkim lekovima nisu pokazale posebno efikasnim i da se za sada preporučuje usredsređenje na upalu izazvanu imunološkim odgovorom.

"Još uvek nemamo nikakav tretman za trombozu izazvanu upalnim odgovorom imuniteta na određenu infekciju", objašnjava on.

Istraživači Instituta "SALK" sada se nadaju da će bolje razumeti mehanizam kojim ACE2 receptori oštećeni proteinom S izazivaju deformacije mitohondrija, što zatim uzrokuje probleme u vaskularnom tkivu.