Oluje, ekstremne temperature i promena pritiska: I vreme može da izazove napad migrene

Teška forma migrene onoga ko je oboleo jednako onesposobljava kao i najteža oboljenja, ocena je Svetske zdravstvene organizacije. Migrena se javlja su svim starosnim kategorijama, a na nju mogu uticati i vremenske prilike, naročito njihove nagle promene koje su česte tokom juna.

U pitanju je neurološko stanje koju često karakterišu intenzivne iscrpljujuće glavobolje. Drugi simptomi mogu biti mučnina, povraćanje, poteškoća u govoru, utrnulost i osetljivost na svetlost ili na zvuk.

Ova bolest je često nasledna i javlja se u svim uzrasnim grupama. Od nje pati približno 12 odsto svetske populacije, pretežno žene. 

Jun je mesec borbe protiv migrene, a budući da su u tom periodu veoma česte nagle vremenske promene, opravdano je pitanje kako i zašto vreme može da utiče na hronične glavobolje.

"Migrena je relativno težak oblik glavobolje koji se javlja u napadima u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana i koji je obično praćen mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, jak zvuk ili pokretanje tela. Mogu da je izazovu stres, fizički napor, meteorološki uslovi ili nagle promene vremena, konzumiranje određene vrste hrane, alkohola i slično", ističe neurolog dr Gorica Đokić za Euronews Srbija.

Veza između vremenskih promena i migrene

"Istina je da vreme utiče na zdravlje i raspoloženje ljudi. Postoji posebna oblast u meteorologiji koja se bavi time i ona se naziva biometeorologija. Republički hidormeteorološki zavod Srbije svakodnevno izdaje i bioprognozu", ističe Milena Lazarević, master meteorolog.

Ona je naglasila da se problemi u vidu umora, glavobolje i pospanosti javljaju obično tokom proleća.

"Razlog za to su česti prodori ciklona u tom periodu preko područja Srbije. Naime, poznato je da je pad atmosferskog vazdušnog pritiska u direktnoj korelaciji sa našim krvnim pritsikom. Cikloni obično donose oblake i kišu, ili što bi većina ljudi reklo "ružno vreme". Međutim, čim padne kiše meteoropate se osećaju mnogo bolje", dodala je Lazarević.

Prema jednom istraživanju iz 2015. godine koje je izvršeno na Tajvanu, gotovo polovina ljudi koji koji žive sa migrenom kažu da im vremenske promene izazivaju napade.

Oluje, ekstremne temperature i promene barometarskog pritiska mogli bi da doprinesu ovim napadima promenom nivoa serotonina i drugih hemikalija u mozgu.

Ipak, ne reaguju svi na svaku vremensku promenu na isti način. Nekima vrućina izaziva glavobolju dok drugima smeta niska temperatura.

Promena vlažnosti

Studija iz 2017. godine objavljena u časopisu "International Journal of Biometeorology" otkrila je da se broj posete urgentnim centrima zbog migrene povećava tokom toplih i vlažnih dana, a znatno manje ljudi prijavljuje takve problema kada je vreme hladno i suvo.

Uticaj temperature

Studije su došle do različitih rezultata po pitanju uticaja temperature na ljudsko zdravlje.

Istraživanje iz 2015. godine otkrilo je da ljudi sa migrenom češće imaju napade tokom zime, a sa druge strane studija iz 2020. godine tvrdi da nije otkrivena veza između temperature i češćih napada glavobolje.

Oluje

Studija iz 2013. godine otkrila direktnu vezu između oluja i migrene, međutim nije pronašla na koji način ili zašto ta vremenska pojava može da bude uzrok glavobolje, prenosi "Healthline".

Unsplash

Oluje kao okidač migrene mogu biti povezane sa promenama vazdušnog pritiska. 

Autori studije preporučili su da ljudi sa migrenom budu spremni na lekove kada su cikloni u prognozi.

Vetar

Vetar se veoma često navodi kao faktor koji izaziva migrenu, a jedna starija analiza iz 2000. godine je potvrdila da tokom dana sa jačim i bržim vetrovima više ljudi prijavljuje glavobolju.

Koja je razlika između glavobolje i migrene?

Dijagnoza migrenske glavobolje određuje se na osnovu kliničke istorije, prijavljenih simptoma i isključivanja drugih uzroka.

Migrena je vrsta primarnog poremećaja glavobolje koja izaziva različite simptome, a ljudi sa ovim stanjem mogu imati ponavljane simptome koje lekari nazivaju epizodama ili napadima.

Glavobolja je samo jedan od simptoma migrene, ali ona može biti veoma intenzivna i da traje nekoliko sati ili dana.

Koliko je migrena česta i opasna?

"Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, teška forma migrene je izjednačena u smislu onesposobljavanja obolelog sa najtežim oboljenjima. Migrene značajno smanjuju produktivnost, radnu sposobnost i kvalitet života osobe koja od nje boluje", naglašava neurolog.

Prema istraživanjima u Evropskoj uniji, oko 15 odsto na zaposlenih odsustvuje s posla zbog glavobolje, prosečno od 1.100 do 1.300 dana godišnje na 1.000 radnika.

"Od migrena češće pate žene. Naročitu opasnost predstavlja migrena mladih žena koje puše i uzimaju hormonsku kontracepciju jer to značajno povećava rizik od razvoja moždanog udara. Prilikom određivanja terapije kod žena moraju uzeti u obzir sve specifičnosti organizma žene, od hormonskih do psihofizičkih, kao i drugačije socijalno funkcionisanje uslovljeno sve većim brojem stresogenih zadataka koje im nameću posao, porodica i društvo", dodaje dr Đokić.

Unsplash

Šta je aura?

Karakteristika migrenoznih glavobolja je da se pre napada u velikom broju slučajeva javlja takozvana aura. To je predsignal za početak glavobolje i manifestuje se u vidu pojave tačke u vidnom polju, ispadom vidnog polja, poremećajem osećaja ili motorike koji je najčešće jednostran, poremećajem govora.

"Može da traje nekoliko minuta do najviše sat vremena. Nastaje promena raspoloženja u vidu depresije ili euforije, poremećaj koncentracije, nemir, a može da se javi i patološka glad, naročito potreba za slatkim", zaključila je Đokić.

Nakon aure, razvija se pulsirajuća glavobolja, ali bol može da bude i tup ili probadajući. Napad migrene uglavnom traje nekoliko sati, ali se u većini slučajeva završava tokom 24 sata.

Moguće psihološke posledice migrene

Brojne studije, kako ističe dr Đokić, dokazale su povezanost između migrene i depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnog i bipolarnog poremećaja.

Osobe koje pate od migrene imaju 2,4 do 5,8 puta veću učestalost obolevanja od depresije, a ljudi sa depresijom imaju 2,8 do 3,5 puta veću učestalost obolevanja od migrene u odnosu na opštu populaciju.

Osobe koje sa čestom glavoboljom 3,9 do 5,3 puta češće obolevaju od anksioznog poremećaja, oko 3,4 puta od fobija i tri puta češće od paničnog poremećaja