Šta je nocebo efekat i zašto se on povezuje sa vakcinacijom protiv virusa korona?

Više od dve trećine uobičajenih neželjenih efekata koje ljudi doživljavaju nakon vakcinacije protiv kovida 19 mogu se pripisati "nocebo efektu", a ne samoj vakcini, rezultati su nove studije.

"Nocebo efekat" je isto što i placebo - dobro poznati fenomen poboljšanja fizičikog ili mentalnog zdravlja osobe nakon uzimanja lažnog tretmana, ali je u ovom slučaju ishod negativan, a ne pozitivan.

Istraživači iz medicinskog cetra "Beth Israel" (BIDMC) u Bostonu, uporedili su stope neželjenih događaja koje su prijavili učesnici koji su primili placebo. Oni su analizirali podatke iz 12 kliničkih ispitivanja vakcina protiv kovida 19, koji su uključivali izveštaje o neželjenim efektima 22.578 primalaca placeba i 22.802 primaoca vakcine.

Dok su naučnici otkrili da je značajno više učesnika u ispitivanju koji su primili vakcinu prijavilo neželjene događaje, skoro trećina učesnika koji su primili placebo, takođe je prijavila najmanje jedan neželjeni događaj, pri čemu su glavobolja i umor najčešći.

"Nespecifični simptomi poput glavobolje i umora navedeni su među najčešćim neželjenim reakcijama nakon vakcinacije protiv kovida 19 u mnogim informativnim lecima", navodi autor studije dr Ted Džej Kapčuk, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.

"Dokazi sugerišu da ova vrsta informacija može dovesti do toga da ljudi pogrešno pripišu uobičajene dnevne pozadinske senzacije kao rezultat vakcine ili da izazovu anksioznost i zabrinutost zbog kojih postaju hipersenzitivni na telesna osećanja o neželjenim efektima", dodao je.

Kakav je bio uticaj nocebo efekta?

Nakon prve doze, više od 35 odsto primalaca placeba iskusilo je sistemske nuspojave - simptome koji utiču na celo telo, kao što groznica praćena glavoboljom i umorom koja je bila najčešća kod 19,6 i 16,7 odsto ljudi. Dodatnih 15 odsto primalaca placeba prijavilo je najmanje jedan lokalni događaj kao što je bol na mestu uboda, crvenilo ili otok.

Poređenja radi, nakon prve doze, 46 odsto primalaca vakcine imalo je najmanje jedan sistemski neželjeni događaj, a dve trećine njih prijavilo je najmanje jedan lokalni. Iako je ova grupa primila aktivnu vakcinu, barem neki od njihovih neželjenih efekata mogu se pripisati placebu - ili u ovom slučaju nocebu.

Analiza istraživača sugeriše da je nocebo efekat činio 76 odsto svih neželjenih događaja u grupi vakcinisanih i skoro četvrtinu svih prijavljenih lokalnih efekata. Studija je takođe primetila da je incidenca neželjenih efekata bila niža u placebo grupi nakon druge doze, ali je bila veća kod onih koji su zaista primili vakcinu.

Da li je bolje da pacijenti ne znaju ništa o nus-pojavama?

Dok neki istraživači tvrde da pacijentima treba manje govoriti o potencijalnim neželjenim efektima vakcine, Kapčuk veruje da je etički neophodno u potpunosti informisati učesnike.

"Medicina se zasniva na poverenju. Naši nalazi nas navode da sugerišemo da bi informisanje javnosti o potencijalu odgovora na nocebo moglo pomoći u smanjenju zabrinutosti oko vakcinacije protiv kovida 19, a to bi moglo smanjiti neodlučnost u vezi sa vakcinacijom", navodi Kupčuk..