Sve što do sada znamo o imunitetu na kovid 19 - da li će nam trebati treća doza ili ne?

Od početka pandemije, naučnici teže boljem razumevanju načina na koji razvijamo imunitet na virus korona. Još uvek nije definitivno poznato koliko dugo traje imunitet nakon zaraze, koliko nakon vakcinacije, a koliko u oba slučaja zajedno. Takođe, još uvek je rano reći i šta bi dugotrajni imunitet mogao da znači za dodatne, "buster" doze vakcina.

Za sada, naučnici smatraju da će nam dodatne doze vakcina protiv koronavirusa možda biti potrebne u nekom trenutku, mada je nejasno kada bi taj trenutak mogao biti, rekao je nedavno dr Piter Marks, direktor odseka za biološku procenu američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

On je, govoreći na jednom seminaru o vakcinama, rekao da ipak ne smatra da će dodatne doze biti potrebne vakcinisanima, bar u roku od godinu dana od cepljenja.

Stručnjaci naglašavaju da vakcinisani i dalje moraju da se čuvaju virusa, a glavni razlog za to što i dalje ne znamo kada i da li će nam buster doze biti potrebne, jeste to što naučnici još uvek skupljaju podatke o tome koliko dugo imunitet traje - a tu je i faktor novih sojeva virusa.

Proizvođači vakcina nadgledaju imunitet

Proizvođači vakcina pažljivo prate učinak svojih proizvoda, kako bi videli koliko dugo traje imunitet. Cilj im je da na vreme reaguju ako primete da imunitet na virus korona opada posle dužeg vremenskog perioda - recimo posle više od godinu dana, i ako vakcine ne štite od novih sojeva.

Ukoliko se ovo dešava, onda je neophodno da vakcinisane osobe prime "buster" dozu vakcine, kako bi ostale zaštićene od soja kojim su se zarazili, ali i od novih sojeva, jer virus stalno evoluira.

profimedia

Na sličan način se i buster doza vakcine protiv tetanusa preporučuje na svakih 10 godina, ili buster doza vakcine protiv gripa na svakoih godinu dana.

Kod nekih virusa je drugačije - jednom preležane male boginje znači da ste, verovatno, imuni čitav život. Isto je važilo i za velike boginje, pre nego što je taj virus uništen 1970-ih globalnom kampanjom vakcinacije. Pravilna vakcinacija protiv morbila i malih boginja u potpunosti štiti od infekcije.

Grip i korona komplikovaniji

Respiratorni virusi poput gripa i koronavirusa su složeniji. Ljudi mogu iznova i iznova da se zaraze gripom, a vakcine uglavnom pružaju samo delimičnu zaštitu od infekcija i teških bolesti, jer postoji više varijanti virusa gripa koji cirkulišu zbog mutacije. 

Koronavirus sporije mutira nego grip, ali su lekari zabrinuti da bi na kraju mogao biti baš poput njega. Boje se i da bi svake godine mogla da bude neophodna vakcina protiv korone, jer sojevi koji cirkulišu brzo mutiraju.

Podaci iz kliničkih ispitivanja sugerišu da zaštita koju nude vakcine kompanija Fajzer i Moderna verovatno traje najmanje devet meseci, stoji u saopštenju FDA iz aprila.

Stručnjaci, ipak, naglašavaju da to ne znači da imunitet prestaje posle devet meseci, već da je to najduži period tokom kog su volonteri u ispitivanjima praćeni da bi se utvrdio njihov imunitet i prikupili podaci.

Imunitet bi mogao trajati mnogo duže, a naučnicima je samo neophodno još vremena da to testiraju.

Najnovija istraživanja

Dve nove studije doprinuse rastućem broju dokaza koji sugerišu da prirodni imunitet na koronavirus nakon što se neko oporavi od kovida 19 traje bar godinu dana. Ipak, to ne znači da oni koji su preležali koronu, ne bi trebalo da se vakcinišu. Takođe, ne znači i da će imunitet trajati večno.

Studija objavljena u časopisu "Nature" otkriva da imune ćelije u koštanoj srži ljudi zaraženih koronavirusom imaju "sećanje" na infekciju koja može biti dugovečna.

Drugo istraživanje, objavljeno u "E Clinical Medicine", pokazalo je da su antitela na kovid 19 otkrivena kod osoba desetak meseci nakon infekcije.

Pixabay

Ćelije koštane srži mogu da "zapamte" kovid 19 najmanje 11 meseci nakon što je neko zaražen. Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu "Nature", ove ćelije su "neophodan" izvor zaštitnih antitela.

Istraživači sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu pregledali su uzorke krvi 77 osoba prethodno zaraženih virusom korona. 

Istraživači su otkrili da se brzo nakon infekcije broj antitela smanjio, a da je taj pad antitela usporio u periodu između četiri i 11 meseci.

Istraživači su takođe ispitivali uzorke koštane srži uzete od 19 prethodno zaraženih pacijenata, otprilike između sedam i 11 meseci nakon infekcije. 

Antitela je imalo 15 od 19 pacijenata, a ona koja su proizvele ćelije u koštanoj srži, čini se da nisu opadala.

"Dobre vesti su da se ova antitela stvaraju, i da je njihov broj stabilan", rekao je za CNN dr Ali Elebedi, koji je bio na čelu istraživanja.

Čak 90 odsto ljudi zadržava prirodni imunitet i do 10 meseci

U istraživanju kliničke laboratorije Labcorp, o kome izveštava "E Clinical Medicine", otkriveno je da 90 odsto ljudi zaraženih koronavirusom razvija prirodni imunitet koji "slabo opada" i do 10 meseci nakon infekcije.

Istraživači su analizirali podatke skoro 40.000 ispitanika, koji su  bili zaraženi u periodu između marta 2020. i januara 2021. godine, a bar jednom su u Labcorpu proverili nivo antitela nakon što su zaraženi.

Podaci nisu uključivali demografske informacije o pacijentima, niti podatke o težini kliničke slike.