Postoji li opasnost od "super soja" korone? Imunolog Popadić otkriva kako virusi mutiraju

Komentari

Autor: Tila Stanković

28/08/2021

21:31

Postoji li opasnost od "super soja" korone? Imunolog Popadić otkriva kako virusi mutiraju - Copyright profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Na internetu su se proširile vesti o takozvanom kovidu 22 nakon što je švajcarski naučnik Sai Redi upozorio na opasnost nastajanja novog "super soja" koronavirusa, koji bi mogao da zada veliku brigu svetu u narednom periodu.

Redi je naglasio da bi u novoj fazi pandemije virus mogao da mutira tako da postane infektivniji poput gama soja, ali i da razvije "osobine" slične delta varijanti zahvaljujući kojima bi se brže širio.

Portal Euronews Srbija kontaktirao je imunologa Dušana Popadića koji ističe da, iako nauka ne može zasigurno da predvidi kako će korona dalje da mutira, statistički gledano, virus ne bi trebalo da evoluira u smeru da postane virulentniji, tj. da izaziva tešku kliničku sliku.

Naime, svaka nova varijanta predstavlja promenu određene osobine virusa – to može biti sklonost da virus uspešno izbegava imunitet ili da izaziva težu kliničku sliku.

"Sojevi koji mogu da 'izbegnu' antitela obično se brže šire, a oni koji imaju visoku virulenciju izazivaju teže simptome. Varijante sa većom virulencijom vremenom moraju da nestanu zato što onesposobljavaju domaćina. Zato je virusu povoljnije da ima nižu virulentnost, a lakše da izbegava antitela", ističe Dušan Popadić.

Imunolog naglašava da prema dosadašnjem iskustvu nauke, tendencija virusa je da mutira u verzije sa slabijom virulencijom.

"Virusu nije cilj da ubije ili oslabi domaćina, već da opstane i da se širi, a to može efikasno da čini ukoliko ne izaziva gotovo nikakvu kliničku sliku, jer se bolesni ljudi manje kreću i manje prenose virus na druge", objašnjava Popadić.

Ipak, dodao je da nije u potpunosti isključeno da korona mutira na način da postane lako prenosiva i ima visoki virulenciju, a jedini način da se od toga zaštitimo jeste vakcinacija.

Odakle izraz kovid 22?

Kako je Popadić kazao, reč "covid 19" je skraćenica za "Corona virus disease 2019", odnosno bolest virusa korona 2019, te brojka samo označava godinu u kom su potvrđeni prvi slučaji ove bolesti.

Zato najverovatnije naučnik Sai Redi koji je u intervjuu za "Blik" rekao da bi sledeća godina mogla da bude teška, i upotrebio termin kovid 22, brojem hteo samo da aludira na 2022.

Popadić je naglasio da u nauci ne postoji izraz "kovid 22", i upozorio je na problem širenja dezinformacija na internetu.

"Jedino naučni časopisi iznose u potpunosti relevantne i proverene informacije iz kojih mogu da se izvuku određeni zaključci. Problem je u tome što su ti radovi široj javnosti suvoparni i konfuzni. Zato se na društvenim mrežama lako plasiraju informacije koje nisu u potpunosti tačne", navodi Dušan Popadić

Vakcinacija je ključ

Popadić je naglasio da je vakcinacija jedino rešenje protiv pandemije.

"Poslednjih devet meseci priča o imunizaciji, i o tome kako vakcine donose spas, ali to do nekih ljudi ne dopire", podvlači on.

Posebno je važno, dodaje Popadić, da se i mladi vakcinišu.

"Kao mantra se ponavlja da mlađi imaju najmanju šansu da da razviju tešku kliničku sliku. Međutim, sada se situacija menja. Stare osobe su uglavnom zaštićene vakcinacijom, a mlade ne. Mlade osobe su najmobilniji deo društva, pa samim tim imaju najveće šanse da dobiju virus, ali i da ga prenesu", objasnio je.

Dosadašnja evolucija koronavirusa

Prvi slučaji kovida 19 identifikovani su krajem 2019. godine u kineskoj pokrajini Vuhan, a već 5. januara 2020. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prve informacije o novootkrivenom virusu korona.

Ovaj virus koji izaziva respiratornu bolest obično se manifestovao simptomima povišene temperature i kašlja. Ubrzo posle otkriveno je da je veoma česta nuspojava bolesti i gubljenje čula mirisa i ukusa.

Prva otkrivena varijanta virusa korona je bio južnoafrički soj maja 2020, a ubrzo posle i britanski soj septembra iste godine. SZO je oba soja imenovala 18. decembra.

Posle toga su se pojavili i brazilski i indijski soj novembra i oktobra 2020, a Organizacija ih je imenovala početkom ove godine.

Potom je SZO odlučila da više neće nazivati varijante po državi u kojoj je prvo otkriven soj, već po slovima grčkog alfabeta. Tako je britanski soj postao alfa, južnoafrički beta, brazilski gama, a indijski delta.

Ta četiri soja se nalaze u kategoriji "sojeva koji izazivaju zabrinutost". SZO je u grupu "sojeva za posmatranje" svrstala: lambdu, prvo otkrivenu u Peruu decembra 2020; kapu koja je drugi indijski soj; jota varijantu otkrivenu u SAD i eta soj koji nema državu porekla, a prvi put je identifikovan decebra 2020.

Istraživanja su dokazala da se delta varijanta širi znatno brže, a prema procenama SZO, taj soj je 55 odsto zarazniji od alfe.