Mračne strane meditacije: Kako disciplina namenjena opuštanju i postizanju mira može da izazove psihičke probleme

Komentari

Autor: The Conversation / Euronews Srbija

23/07/2024

19:57

Mračne strane meditacije: Kako disciplina namenjena opuštanju i postizanju mira može da izazove psihičke probleme - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Meditacija se poslednjih godina promoviše u zapadnim zemljama kao dobar način oslobađanja od stresa i ublažavanja simptoma mentalnih problema, ali pojedini stručnjaci smatraju da ima i svoje negativne strane.

Ciljano uvođenje uma u stanje opuštanja i nerazmišljanja praktikuje se u istočnjačkim religijama, naročito u budizmu, tako što se pažnja usmerava na osećaj i disanje u sadašnjem trenutku.

Od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, drevne prakse našle su svoj put i do zapadnih zemalja i stekle veliki broj pristalica, među kojima su danas i mnoge javne ličnosti.

Meditaciju su proučavale i brojne studije, koje su dokazale da može da utiče na smanjenje percipiranog intenziteta bola, a američka vojska eksperimentisala je i sa njenom upotrebom u smanjenju stresa kod vojnika.

Da je prešla granice religije i da se uselila u svakodnevan život, dokaz je i to da se preporučuje kao dodatak i dopuna psihoterapiji.

Prvi pisani zapisi o meditaciji pronađeni u Indiji stari su preko 1.500 godina, a reč je o Darmatrata spisima u kojima se opisuju različiti vidovi praktikovanja ove discipline, uključujući i neželjene posledice.

Međutim, u njima stoji da je posle meditacije moguće imati stanja, kakva se u savremenoj psihologiji opisuju kao psihoza, disocijacija i depersonalizacija (kad ljudi imaju osećaj da svet oko njih nije stvaran).

Iako savremene studije uglavnom dokazuju blagotvorne efekte meditiranja, poput oslobađanja od stresa, boljeg sna, unapređene koncentracije, ima i onih koje razotkrivaju njegove negativne strane.

Simptomi ponekad mogu biti trajni

Na zapadu su se prvi dokazi o mogućim neželjenim posledicama meditacije pojavili relativno davno - 1976. a detektovao ih je Arnold Lazarus, jedan od najuticajnijih stručnjaka za kognitivno-bihevioralne nauke tog vremena. On je upozoravao da kada se meditacija neoprezno praktikuje, može da izazove ozbiljne probleme poput depresije, nemira, pa čak i epizoda šizofrenije.

Prvi sistematski pregled naučnih radova objavljivanih u periodu od četiri decenije, koji su sproveli naučnici Koventri univerziteta predvođeni Migelom Farijasom, eksperimentalnim psihologom, otkrili su da se kod osam posto ljudi koji isprobaju meditaciju javljaju neželjeni efekti. Pokazalo se da se posledice mogu javiti i kod ljudi koji ranije nisu imali nijedan od problema sa mentalnim zdravljem, pa čak i kod onih koji su samo umereno praktikovali meditaciju. Simptomi su u nekim slučajevima bili trajni.

"Za većinu ljudi, meditacija funkcioniše odlično, ali je bez ikakve sumnje fama oko nje prenaglašena, jer nije univerzalno korisna. Ljudi su imali iskustva od anksioznosti do napada panike. Istraživači i centri uključeni u proučavanje meditacije imaju etičku dužnost da informišu sve koji pohađaju njihove kurseve o postojanju negativnih strana i njihovoj učestalosti", naveo je dr Farijas u tada objavljenom saopštenju.

Više od deset posto ispitanika iskusilo negativne efekte meditacije

Nakon njegove velike studije, jedna koja je sprovedena 2022. godine, na uzorku od 953 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su redovno meditirali, ispostavilo se da je više od deset procenata njih iskusilo negativne efekte, koji su uticalina njhov svakodnevni život i trajali najmanje jedan mesec.

Prema pregledu studija u poslednjih četrdeset godina, najčešće kontraindikacije bile su anksioznost i depresija, a pratili su ih psihotične epizode, disocijacija i panični strah.

U svom novom tekstu na sajtu Conversation, dr Farijas piše da je još jedna studija iz 2022, iako veoma značajna, imala malo odjeka u medijima.

"U studiji je testirano više od 8.000 deca (uzrasta od 11 do 14 godina) u 84 škole u Velikoj Britaniji u periodu od 2016. do 2018. godine. Rezultati su pokazali da meditacija, odnosno umerena svest, nije uspela da unapredi njihov osećaj blagostanja, u poređenju sa kontrolnom grupom i da je čak imala negativne efekte kod onih koji su bili u riziku od mentalnih problema", ističe psiholog.

"Kapitalistička spiritualnost"

Bez obzira na pomenuta otkrića, meditacija je danas neizostavan deo mnogih programa koji obećavaju lično blagostanje, a procenjuje se da je industrija podučavanja ove veštine u Sjedinjenim Američkim Državama vredno čak 2,2 milijarde dolara.

Učitelj budizma Ronald Purser u svojoj knjizi "McMindfulness" objavljenoj prošle godine, piše da su se nekadašnja duhovna učenja počela "kapitalistička spiritualnost".

"Meditacija je pod kišobranom 'velnes industrije'. Ono što je zabrinjavajuće je koliko je lako postala uklopiva u mejnstrim tržište. Meditacija je toliko pogodna za marketing, jer godi duboko individualističkom i preduzetničkom etosu. Sve se vrti oko 'ja' i samorazvoja. Ona cveta u kulturi narcizma. Fokus je čvrsto na tome da se stvara srećniji pojedinac", kaže Purser.