"Digitalne ikone" napunile 20 godina: Autorka emisije otkriva koliko se pojam "digitalno" za to vreme promenio

Emisija "Digitalne ikone" je obrazovnog karaktera i jedinstvena po koncepciji i sadržaju u našoj medijskoj sferi. U emisiji se obrađuju teme novih medija, web-arta, razvoja kompjuterske tehnike i digitalnih oblika komunikacija, interneta, digitalnog radija i filma, a autorka emisije Tamara Vučevnović profesorka na Fakultetu za menadžment Univeziteta Metropolitan u razgovoru za Euronews Srbija otkriva koliliko je bilo teško u Srbiji uopšte pokrenuti emisiju koja se bavi digitalnim trendovima, a ponajviše održati armiju odanih slušaoca.

O tome najbolje svedoči činjenica da je emisija "Digitalne ikone" osvojila brojne nagrade - IT Globus za najboljeg IT novinara, priznanje Diskobolos za najbolje RTV ostvarenje iz IKT oblasti, posebno priznanje Društva informatičara Srbije za medijski doprinos promociji IKT vrednosti u Srbiji, Nagradu Unicef Srbija, za profesionalne i etične medijske izveštaje o digitalnom nasilju nad i među decom, Nagrada Aleksandar Saša Spasić, za najboljeg IT novinara, IT Awards.

Pre dvadeset godina, svet informacionih tehnologija kakav danas poznajemo postojao je samo u obrisima. Šta je stajalo iza ideje da kreirate emisiju "Digitalneikone" - da li ste imali neku inspiraciju na domaćoj medijskoj sceni, ili je u pitanju bio ipak više "pogled u budućnost"?

- Odlično pitanje, hvala vam. Podsetilo me je i na jedan od prvih razgovora koje smo vodili Slobodan Marković (danas digitalni savetnik u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji), i ja, u našem starom, tada skroz analognom, Studiju 7, o internetu. Kada smo završili snimanje, Sloba me je pitao (direktno kako samo on to zna) - "E, a odkud ti da se zanimaš baš za ove teme?" Naravno, nasmejalo me je, ali i nateralo da na licu mesta smislim brz odgovor - "Pa, jednostavno. Zato što me, iako nisam inženjer po obrazovanju, internet, računari i tehnologije mnogo zanimaju. Mislim da su važne i da se o njima nedovoljno i neadekvatno priča. Eto, zato."

I, u suštini, ti jednostavni razlozi "opstali" su do danas. Pre tehnologija i interneta pratila sam različite teme iz oblasti kulture, tako da su, prirodno, prve teme u emisiji Digitalne ikone bile - net art, veb dizajn, novi mediji, digitalna kultura itd.

Emisija je pokrenuta krajem septembra 2002, šest godina nakon što je u Srbiji počeo da se koristi internet. Iako su postojali ( i na sreću, neki od njih i danas postoje) veoma kvalitetni domaći časopisi koji su se bavili temama iz oblasti računara i interneta, ovo je bila prva radijska emisija, obrazovnog karaktera i jedinstvena po koncepciji, formatu i sadržaju u našoj medijskoj sferi. Želela sam da se bavim kritičkim tumačenjem i analizom različitih fenomena digitalnog doba. E, sad, ispostaviće se vrlo brzo da su to lepe želje, ali da materijala nema baš dovoljno za jednosatnu emisiju svake nedelje. Jer emisija je bila posvećena prvim, često nespretnim, koracima ka virtuelnom svetu - prvim veb sajtovima, prvim centrima i ustanovama koje su u svom nazivu sadržale odrednice poput - internet, novi mediji, IKT. Danas i meni izgleda neverovatno da sam tada imala rubriku koja je bila posvećena prikazima veb sajtova, birala sam one "uzorne" za to vreme, kada mnoge institucije još nisu imale svoj veb sajt. Danas to zvuči nezamislivo, ali tada je bila vest – kada neka ustanova napravi svoj sajt! - kaže Vučenović i nastavlja:

- Potpuno ste u pravu, digitalno okruženje kakvo danas poznajemo, bilo je radikalno drugačije, pre pokretanja danas najpoznatijih i najpopularnijih društvenih mreža, period koji mlađi korisnici globalne računarske mreže teško mogu i da zamisle. Tih prvih godina, osim obrazovnih institucija i IT firmi, mogla sam lako da na prste nabrojim većinu udruženja, medija, pojedinaca koji su se, iz različitih uglova, bavili digitalnim temama - Centar za proučavanje informacionih tehnologija (BOŠ), Centar za nove medije (KUDA.org) Centar za razvoj interneta, SEEcult portal za kulturu, projekat Rastko, Društvo za informatiku Srbije, Svet kompjutera, računarski časopisi Mikro, PC Press, Mobilni magazin itd. Danas je to nemoguće. Te, 2002/3. godine dešavalo se često da, u nedostatku događaja na domaćoj IT sceni, pišem i govorim o evropskim i svetskim vestima i skupovima. Danas to nije slučaj, imamo brojne, kvalitetne IT projekte, konferencije, teme koje se organizuju/pokreću i kod nas.

Nenad Pavlović

U Srbiji 2002. godine, kada su kompjuteri bili luksuz dostupan malom broju ljudi, kako je emisija "Digitalne ikone" bila prihvaćena?

- Bilo je ljudi, mada ima ih i danas, ali mnogo manje, na svu sreću, koji su se čudili da takva emisija postoji kod nas. I malo me podozrivo gledali, u smislu - koga to zanima, ko to sluša? Jedna starija koleginica, izuzetan radijski urednik i novinar starog kova, imala je običaj da mi na hodniku kada se sretnemo kaže - "Znaš, ja ne razumem baš sve o čemu ti tamo pričaš, a i ne interesuje me baš sve, ali ono što razumem - mnogo mi je zanimljivo i naučim dosta toga!"

Na neke činjenice, sa tih početaka, sam stvarno mnogo ponosna. Na primer, 2004. godine sam učestvovala na zanimljivom dvonedeljnom programu namenjenom ženama urednicima u medijima Jugositočne Evrope, u Berlinu. I lep je to osećaj kada su brojne kolege iz tzv.razvijenih, zapadnih zemalja, reagujući na moj odgovor na pitanje koju radijsku emisiju uređujem i vodim, odgovarale - bravo, sjajno, pa mi nemamo ništa slično! Bilo mi je, nekako, baš drago.

Što se tiče slušalaca i kolega, reakcije su bile odlične. Emisija je i tada i danas deo obrazovnog programa Radio Beograda 2, te je i dalje, fokus na – sticanju znanja i obrazovanja iz IT oblasti, digitalizacije i fenomena koji prate ove procese, drugim rečima na kritičkom tumačenju i analizi različitih fenomena digitalnog doba. Predstavljamo i promovišemo besplatne sadržaje, imali smo rubrike u kojima smo “raskrinkakavali” tada aktuelne IT pojmove i pričali, između ostalog, o tome šta je veb sajt i kako ga napraviti, o flopi disketama, novim ce-deovima, itd., o nekim osnovnim i danas uglavnom prevaziđenim stvarima. Sve to sada zvuči i pomalo smešno (kako bi rekao Đole Balašević, kao glasovi glumaca u starim partizanskim filmovima), ali tada je bilo važno i aktuelno.

Slušaoci su se tih godina dosta javljali, telefonom, naravno. Predlagali, pitali, pisali pisma. Kursevi su bili skupi, računar nije bio dostupan mnogima, a bilo im je potrebno znanje. Mislim da je obrazovna uloga radija vrlo važna, zato sam uvek slušala predloge slušalaca. Emisija postoji zbog njih. Bila je, na početku, koncipirana kao Politikin zabavnik – od 7 do 77 godina. Uvek se traži forma koja odgovara aktuelnom trenutku i potrebama/navikama slušalaca. Jedno vreme je bilo malo interesovanja za duže emisije, a danas imate trend u kome sjajni podkasti traju po dva-tri sata. I publika ih obožava!

Tema prve emisije je zapravo na neki način definisala i sam koncpet. Na koji način ste birali teme tada, a kako to činite danas, kada se svet tehnologije menja gotovo svakodnevno?

- Pa, da, jeste. Tema prve emisije i traganje, u razgovoru sa prof. Miškom Šuvakovićem, za odgovorima na pitanja - šta su/ko su digitalne ikone? Kako primena novih tehnologija menja naš svakodnevni život, društvo, medije, nas? Šta je tu dobro, a šta loše? Zapravo svojevrstan kritički pristup i bavljenje temama koje su onda, a često i danas, bile "izvan radara", ostao je temelj naše "kuće". Evo ilustrativnog primera u vezi sa ovim što pitate - kada sam počela da pripremam emisiju internetu smo pristupali putem telefonske linije, bio je skup, a fiksni telefon je za vreme njegovog korišćenja bio zauzet. Zvuka uspostavljanja dial-up konekcije se verovatno danas malo ko i priseća, kao i nestrpljenja koje ga je pratilo. Mobilni telefon nije bio ni blizu u tako masovnoj upotrebi kao što je danas i u autobusu niste mogli da vidite da skoro svako drži mobilni telefon u ruci i onlajn je...

Da pređem na stvar, odnosno da odgovorim na vaše sjajno pitanje. Pre dvadeset godina nije bilo lako doći do tema, Gugl je bio star 4 godine, a kada je "rođen" u septembru 1998. imao je deset hiljada upita za pretragu, sredinom 2000-ih imao je 18 miliona. Danas, kažu statistički podaci, ima više od 9 biliona pretraga. Tako je bilo, da se našalim, i sa emisijom Digitalne ikone. U izvesnom smislu tada je bilo teže, ali i izazovno i uzbudljivo - dakle, domaćih IT tema je bilo manje, ali neki od tih prvih koraka i incijitava u digitalnom svetu su bile zaista izuzetne i vredne pažnje. Setimo se, Beograd, Muzej savremene umetnosti, bio je domaćin izložbe "Svet informacija" / World-Information.Org i Konrada Bekera, u organizaciji KUDA. org iz Novog Sada, Jevgenij Kasperski i Ričard Stolman bili su u Beogradu, itd. Danas mi informacije i teme dolaze same, u velikom broju, sa svih strana i na različite adrese. Ostaje urednička odgovornost za dobru selekciju – kako tema, tako i sagovornika, kao i za izgovorenu i napisanu reč.

Šta je 2002. značilo "digitalno", a šta isti pojam znači 2022. godine? Da li je taj pojam menjao samo formu, ili je promenjena i njegova suština?

- Sjajno pitanje. Nego, za tim odgovorom i sama tragam i dalje... Malo se šalim, ali u izvesnom smislu ima istine u ovome. Jer određivanje značenja pojma "digitalno" se menjalo. Ako nešto šire razmotrimo ovaj pojam, posebno imajući u vidu veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, pojam digitalnog se, naravno, menja. Na primer, u pogledu konkretne upotrebe. Recimo, pojam digitalizacije bibliotečke građe u Srbiji, izvan svog osnovnog značenja - "prebacivanja" iz analognog u digitalno- značio jedno pre dvadeset godina, a danas ipak znači nešto drugo, kada imamo modernije skenere, štampače, nove tehnologije, koje, na primer, služe prepoznavanju rukopisa naših pisaca. Osnovni pojmovi u digitalizaciji, ako posmatramo kulturno nasleđe - metapodaci, digitalni objekat, digitalni dokument, digitalna zbirka itd. su i dalje isti. Ali je ono što se pod tim pojmovima podrazumeva - stalno je podoložno promenama, možda ne suštinskim - ali promenama u alatima, postupcima, načinu promišljanja, aplikacijama itd. Na primer, u okviru projekta E-READ Evropske komisije, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković je radila (program Transkribus) sa tehnologijom u čijoj pozadini je mašinsko učenje kojim se računarski program, ‘obučava’ za automatsko prepozavanje rukopisa. Izrađen je model rukopisa za Isidoru Sekulić. I to je pre pet godina bilo zaista nešto revolucionarno i potpuno novo. Danas je nešto sasvim drugo - novo ili, makar, novije. Tehnološki razvoj je brz i kontinuirano se ubrzava.

2002. godine nije bilo (tačnije nije ih bilo u formama i obimu kakve danas poznajemo), Instagrama, blokčejna i kriptovaluta, proširene realnosti, Luvr je uz VR "oživeo" priču Mona Lize, stvaran svet dolazi u interakciju sa digitalnim, NFT tokeni i metaverzum, komercijalizovano je mnogo toga što je smatrano snovima i služi za prodaju proizvoda ali i za bolju dijagnostiku i lečenje ljudi, neuromarketing, svet klauda. Da, značenje pojma ‘’digitalno’’ se promenilo. Račun bi mogao da se postavi ovako - vremenski period dug 20 godina (u digitalnom svetu čitava večnost kada govorimo o razvoju tehnologija) + dominacija i ubrzan razvoj najbogatijih korporacija (Googe, Amazon, Epl, Meta) + pandemija + tektonski potresi na tlu globalne politike. Digitalni svet danas je sasvim malo nalik onom od pre dvadeset godina.

Privatna arhiva

U emisiji koja je bila omaž prvoj govorili ste o digitalnom fašizmu i proleterima. Polje društvenih mreža je, uprkos tome što traju toliko dugo, i dalje teren ispresecan interesima velikih kompanija, zabavom korisnika, ali i brigama za privatnost i bezbednost, pogotovo najmlađih. Da li se o sajber bezbednosti danas dovoljno govori, da li digitalni svet postaje sve isključiviji i agresivniji - šta su najveći problemi?

- Mislim da se o sajber bezbednosti kod nas dosta govori, posebno kada je reč o deci i mladima, država, privatni sektor i nevladine organizacije ulažu dosta resursa u ovoj oblasti i pokreću brojne inicijative i to je sjajno, zaista. Ipak, i nama, starijima, potrebne su blagovremene i pouzdane informacije, predstavljene na jasan način, kao i pomoć da se zaštitimo kada smo onlajn. Prema najnovijim istraživanjima, sajber kriminalci svake naredne godine postaju sve sofisticiraniji i sve više sarađuju. Kompanije će potrošiti najmanje 50% IT budžeta za unapređenje bezbednosti mreže i sistema zaštite od malvera. Oktobar je mesec bezbednosti u sajber prostoru i u Srbiji imamo bogat program i različite konferencije koje se bave ovom temom, sa odličnim stručnjacima, domaćim i stranim, koji iznose vrlo važne podatke, koji manje ili više, utiču na živote svakog od nas. Mislim da je suštinski važno da mediji prate i prenose najvažnije informacije sa ovakvih konferencija, da se trendovi i izazovi u ovoj oblasti približe našoj publici. Jer, nečija baka, na primer, provodi mnogo vremena na internetu, zato što teško izlaze iz kuće usled zdravstvenih tegoba ili zato što joj je jednostavno zabavno. Ali, pored divnih strana interneta, treba da zna i onoj manje lepoj, i da nauie kako da smisli i sačuva jaku šifru, da ne otvara sumnjive mejlove i kako da ih prepozna itd. Priče o ovome nikada dovoljno, jer taman smo lekciju naučili, a oni (loši momci) su nešto drugo smislili. I tako u krug.

Nisam sigurna da li digitalni svet postaje agresivniji, teško je to reći. Džejmi Bartlet piše dosta o tome u knjizi Darknet, Pol Šar u knjizi Vojska bez vojnika", Maks Tegmark u publikaciji Život 3.0, kako biti čovek u doba veštačke inteligencije itd. Na internetu imamo, kao i svuda, i konstruktuvne i destruktivne supkulture, tačne i lažne vesti. Da bismo koristili tehnologije na način koji je najbolji za čoveka, treba da budemo obavešteni i o dobrim i o lošim stranama, a često za to nemamo vremena, sa jedne strane, a sa druge - tehnologije su toliko napredovale da nas sasvim lako mogu obmanuti i prikazati nam laž kao istinu, I to kao ubedljivu istinu. Mislim da je to veliki problem.

Takođe, veliki problemi su vezani i za pitanja etike - etičnost primene autonomnih borbenih sistema, na primer, nove forme sukoba i sajber ratovi, tehnološka trka u naoružanju. Drugim rečima, u svetu u kome se vodi fundamentalna borba između profita i društvenog (i individualnog) dobra, ko o etičkim pitanjima treba da brine? Da li o tome šta je za ljude dobro treba da razmišlja inženjer koji kreira aplikacije koje prikupljaju i obrađuju naše podatke, neko iz marketinga, država, sami korisnici? Da li su tehnologije zaista neutralne, koji su ključni etički problemi u primeni veštačke inteligencije, ko i kako je dužan da na njih odgovara, koja etička pitanja ostaju skrivena od običnih korisnika, i da li nas tehnologije menjaju ili mi, izmenjeni, menjamo njih?

Virtuelna stvarnost (VR) sve više izbija u prve redove kada su u pitanju IT aktuelnosti - metaverzum je samo jedan, ali možda i najpoznatiji način upotrebe VR. Da li je to nova adresa naše stvarnosti?

- Uh, svi kažu kada nešto Zakerberg započne - to nam i sledi. Ne znam šta da vam kažem... Ja sam sebe do skora smatrala tehnoptimistom/tehnofilom, sa snažnim kritičkim otklonom i novinarskom objektivnošću, ako je ovakav miks moguć. Čitam i istražujem o ‘’novom internetu’’, pitam one za koje znam da znaju dosta o tome, jer mnogo toga ne znamo, pokušavam da čitam i između redova, da shvatim šta je zaista metaverzum, šta nam donosi i da li će nam se to svideti, odnosno kakvi će biti njegovi efekti po nas, ljude? Hoće li novi doživljaj interneta, kao što mnogi kažu, najviše ličiti na film Matriks? Imaćemo simulaciju osećaja dodira, 3D obilaske odredišta za letovanje i nekretnina, avatare koji probaju kako im pristaje odeća i obuća... Ovde dolazi, čini mi se, i do neke vrste generacijske podeljenosti, kada pričam sa mlađima - oni ne vide ništa loše u metaverzumu, nešto starijima sve to liči na neke prizore iz filmova poput Petog elementa, i nisu baš oduševljeni tim scenariom. S druge strane, mnogi SF scenariji, pa i oni kojih smo se plašili, danas su naša stvarnost.

Živimo u svetu skraćenica – AI, ML, SEO,CGI, XR, VR… Amazonova Aleksa čeka da nam preporuči gde da ručamo, Eplova Siri sugeriše gde da kupite benizin ili popijete kafu. Odnosno, kako zaključuje Šošana Zubof u sjajnoj knjizi Doba nadzornog kapitalizm, borba za budućnost čoveka na novom rubu moći - nekada smo mi pretraživali Gugl, a danas Gugl pretražuje nas. Roboti su sve savršeniji, veštačka inteligencija takođe, internet stvari, kola i letelice koje idu/lete same, odlazak u svemir u privatnom aranžmanu…

Možda na kraju da vam odgovorim upravo rečima prof. Zubof: Digitalna budućnost kao dom ili egzil? Osećaj da nam dom izmiče izaziva nepodnošljivu čežnju. Ako će nam digitalna budućnost biti dom, onda je na nama da ga uredimo - zaključuje Tamara Vučenović u razgovoru za Euronews Srbija.