Džef Bezos sa dva putnika na prvom putničkom letu u svemir

Komentari

Autor: A. Todorović

13/06/2021

20:20

Džef Bezos sa dva putnika na prvom putničkom letu u svemir - Copyright Tanjug/AP/Blue Origin

veličina teksta

Aa Aa

Džef Bezos planira da rizikuje sve kako bi učestvovao u letu koji će trajati svega 11 minuta. Ali, to neće biti običan let. Bezosova kompanija Blu oridžin već deset godina radi na izgradnji suborbitalne rakete koju su simbolično nazvali Novi pastir.

U Novom pastiru poleteće i Bezos kako bi ostvario svoju životnu želju da poseti svemir. Pored njega, na letu će biti njegov brat Mark i pobednik onlajn aukcije čije ime se još drži u tajnosti.

Pastir je autonomna suborbitalna raketa predviđena da odabrane putnike odvede na kratak let do granice ulaska u svemir.

Specifičnost ovog leta je u tome da će za 11 minuta putnici poleteti sa Zemlje, stići do njene suborbite i vratiti se nazad. Suborbitalni letovi se razlikuju od orbitalnih. Let Novog pastira biće kratak, po sistemu do vrha i nazad, za to vreme udaljiće se od površine naše planete oko 100 kilometara u vis što je granica ka ulasku u svemir.

Orbitalnim raketama je potrebno znatno više snage kako bi došle do brzine od 27.000 kilometara na sat kako bi mogle da kruže oko Zemlje i kako bi se izborile da ih gravitacija ne povuće nazad.
Suborbitalni letovi zahtevaju manje energije i manju brzinu. To znači da je i raketi potrebno manje vremena da sagori gorivo, proizvodi manju temperaturu, manju snagu i samim tim, let je znatno bezbedniji, prenosi BBC biznis.

Predviđena brzina Pastira je tri puta veća od brzine zvuka, oko 3.700 kilometara na sat i kad poleti, leti pravo u vis sve dok raketa ne potroši većinu goriva. Zatim se kapsula sa posadom odvaja od rakete, nakratko leti u vis i za to vreme putnici će osetiti beztežinsko stanje. Zatim počinje da pada dok se otvaraju ogromni padobrani koji će njen pad da uspore na manje od 30 kilometara na sat pre nego što bezbedno sleti na zemlju.

Blu oridžinov Pastir je potpuno autonoman i nije potreban pilot da upravlja njim. Osim toga, od 15 obavljenih proba sve su bile uspešne. Međutim, rizik je uvek prisutan.

Za suborbitalne letove nije potrebna velika brzina koja je neophodna kada se letelice vraćaju iz svemira kako bi ušle u atmosferu, i zbog toga su manje rizični.

Kada se letelica vraća iz svemira, njena spoljašnost trpi temperaturu od gotovo 2.000 stepeni Celzujusa, dok astronauti i letelica trpe gravitaciju od 4.5 G. Sve to dovodi do velikog rizika tako da i najmanja greška može da dovede do katastofe.

Naša atmosfera je negostoljubiva na visini od 15 kilometara i na toj visini ne bi moglo da se boravi bez svemirskog odela, dok će Bezos leteti do visine od 105 kilometara . Ali će uslovi u kapsuli biti kontrolisani tako da mu odelo neće biti potrebno. Letelica će biti opremljena sistemom za prekidanje misije kako bi putnici mogli da se evakuišu ako dođe do neke opasnosti. Ona poseduje još jedan sistem koji će joj omogućiti da se bezbedno prizemlji čak i ako se nekoliko padobrana ne otvori.

Ipak, iako su ovi letovi znatno bezbedniji od orbitalnih misija, mogu da budu smrtonosni.
Suborbitalni svemirski avion Virdžin galaktika raspao se 2014. godine kada je jedan od njegovih kopilota prerano uključuo sistem za održavanje stabilnosti letelice. Jedan od pilota je poginuo.

Džef Bezos, koji je uspešan na mnogim poljima se nada da će misija da prođe u najboljem redu i da će konačno da ostvari svoj san i odleti ka svemiru. Ukoliko misija protekne u najboljem redu, to će biti početak organizovanja svemirskog turizma kada će svako ko bude imao dovoljno novca da plati, moći da se otisne sa površine Zemlje i bliže osmotri svemir.