"Deca do druge godine života ne treba da provode vreme ispred ekrana": Sve posledice upotrebe "digitalne cucle"

Tokom poslednjih nekoliko godina deca rođena u eri digitalne revolucije odrastala su okružena ekranima, a nekada su im bila izložena i od najranijeg uzrasta. Roditelji su skloni tome da digitalne uređaje koriste kako bi regulisali emocije deteta, naročito one negativne. I mada to može da se pokaže kratkoročno efikasnim, sve je više istraživanja koja sugerišu da to značajno podriva emocionalni razvoj mališana i dovodi do dugoročnih problema u emocijama i ponašanju.

"Kontrolisanje ili regulisanje emocija poboljšava se s godinama i kroz socijalnu interakciju s drugima. Uređaji ograničavaju mogućnosti da se dogode određene vrste interakcije neophodne za razvoj", ističe dr Majkl Najdžel, docent na studijama razvoja dece i adolescenata Univerziteta Sunčana Obala.

Nedavno je tim istraživača iz Mađarske i Kanade istraživao kako se digitalni uređaji koriste kao alat za zaustavljanje dečje razdražljivosti ili kao "digitalne cucle" i kako oni utiču na emocionalni razvoj dece. Njihova otkrića objavljena su u časopisu "Frontiers in Child and Adolescent Psychiatry".

Ispostavilo se da deca koja su često dobijala digitalne uređaje tokom izliva besa i nezadovoljstva imaju slabije veštine upravljanja negativnim emocijama i veće probleme sa regulisanjem osećanja u periodu odrastanja.

"To pokazuje da ako roditelji redovno nude digitalne uređaje detetu, kako bi ga smirili ili kako bi zaustavili tantrum, dete neće naučiti da reguliše emocije", kaže dr Veronika Konok, jedna od autora ove studije.

"Negativan uticaj rane izložene ekranima prevazilazi njihovu upotrebu kao sredstva za umirenje.

Dr Danijel Gandžijan, pedijatar Zdravstvenog centra "Sent Džon" u Providensu u SAD, kaže da preterana upotreba telefona i drugih uređaja može dovesti do toga da dete ne uspe da razvije zdrave psihološke mehanizme, jer im ekrani odvlače pažnju.

"Preterano provođenje vremena onlajn može ograničiti prilike za interakciju licem u lice i društveni razvoj, što može dovesti do usamljenosti i socijalne anksioznosti", kaže Gandžijan za Euronews.

Pored toga, u knjizi čiji je jedan od autora, Nadjžel navodi da postoji sve više dokaza o povezanosti između intenzivne izloženosti ekranima u ranom periodu života, što se odnosi na upotrebu dužu od četiri sata dnevno, sa pojavom ponašanja kod dece "sličnog autizmu".

On objašnjava da su "deca koja provode više vremena u virtuelnom, nego u stvarnom svetu, u riziku od toga da nemaju adekvatno razvijene socijalne i emocionalne veštine".

Potrebno je još istraživanja kako bi se potvrdila njihova otkrića, a sve više njih bavi se upravo simptomima poremećaja iz spektra autizma kod dece koja su od malih nogu usmerena na digitalne uređaje. 

Unsplash

Ipak, simptomi kao što su hiperaktivnost i izostanak tipičnih facijalnih ekspresija kod takve dece nisu trajni.

Ovi simptomi nestaju ili se značajno smanjuju nakon što deca prestanu da se izlažu ekranima i počnu više da učestvuju u direktnim interakcijama za svoje roditelje.

Kako ograničiti štetne efekte digitalnih uređaja 

Iako je teško precizirati koliko je vremena za ekranom telefona previše, postoje neki upozoravajući znaci. Najdžel kaže da postoje promene u ponašanju, poteškoće u uspostavljanju kontakta očima, usporen razvoj govora, problemi sa snom, povećana impulsivnost i problemi u socijalnim interakcijama.

"Ne možemo reći koliko je vremena za ekranom previše, ali ono što možemo reći je da deca treba da provode više vremena sa stvarnim ljudima u stvarnom vremenu, nego na ekranima", kaže stručnjak.

Gandžijan savetuje roditeljima da postave jasne granice po pitanju toga koliko vremena dnevno dete može provesti koristeći uređaj, uspostave zone u kojima njihova upotreba nije dozvoljena, kao i da podstiču fizičku aktivnost, kreativnu igru i društvene interakcije.

Pored toga, dodao je da je davanje primera deci takođe važno i da bi roditelji trebalo da i sami budu svesni toga kako koriste uređaje kada su sa decom.

"Sve je više dokaza da deca do druge godine života ne treba da budu za ekranom. Između druge i pete godine, ne bi trebalo da budu duže od jednog sata dnevno, s tim da gledaju zajedno sa roditeljem ili braćom i sestrama. Između pete i 17. godine ne preporučuje se više od dva sata dnevno, osim možda za aktivnosti vezane za školu", kaže Najdžel.

On dodaje da je za sprečavanje razvoja mentalnih poremećaja, kao što su depresija i anksioznost, društvene mreže potrebno ograničiti pre 16. godine.

"Deci i tinejdžerima potrebni su prijatelji u stvarno vreme, a ne stotine 'prijatelja' u digitalnom prostoru. Oni takođe moraju biti prisutni u stvarnom svetu, umesto drugde u virtuelnom", zaključuje sagovornik Euronews.