Nećete ni čuti da dolazi: NASA supersoničnim tihim avionom želi da promeni način na koji letimo

Supersonični avion X-59 konačno je dobio svoj pravi oblik, tri godine nakon što je NASA započela rad na njegovoj proizvodnji. U pitanju je, zapravo, avion čija je puna oznaka X-59 QueSST (Quiet SuperSonic Technology - Tiha supersonična tehnologija).

Ovaj avion se pravi u saradnji sa kompanijom "Lockheed Martin", i dizajniran je da leti supersoničnim brzinama (oko 1.060 km/h) iznad mora tako da ga ljudi na zemlji gotovo i ne čuju.

Agencija NASA će beležiti podatke o zvuku koji avion proizvodi i onda će ih dostavljati regulatorima, kako bi se, potencijalno, promenila pravila koja trenutno zabranjuju supersonične letove nad kopnom.

Trup

Trup aviona sastoji se od kokpita, a planirano je da se u finalnoj verziji na njega doda i nos dugačak devet metara.

Deo kokpita izgleda kao iz neke kancelarije - pilot će nebo ispred sebe posmatrati na ekranu 4K rezolucije, a ovaj ekran će prikazivati složene računarski obrađene slike.

Kao "oči" aviona poslužiće dve kamere postavljene iznad i ispod nosa X-59. NASA ovaj sistem "gledanja" naziva "eXternal Vision System", odnosno "XVS".

 

 

Upravo "XVS" služi kao dodatna pomoć pilotu, kako bi bezbedno manevrisao. Ovaj vrhunski sistem je neophodan jer kokpit neće moći da bude izbočen usled dizajna X-59 aviona.

Sam oblik aviona je zamišljen tako da odbija vazduh, što sprečava zvučni udar koji bi uznemirao ljude na zemlji.

Krila

Najprepoznatljiviji deo aviona - krila, ujedno su i "najkomplikovaniji, ali i prvi deo X-59 koji je 'Lockheed Martin' napravio", rekao je jedan od NASA inženjera.

Unutar krila ukupne širine oko devet metara smešteni su rezervoari za gorivo i veliki deo sistema upravljanja, a tim kompanije "Lockheed Martin" koristio je za izradu krila aviona robote koji se zovu Mungos i Kobra.

Mungos koristi tehnologiju ultraljubičastog (UV) zračenja kako bi napravio spoljni materijal za krila aviona, odnosno ovojnicu, dok je robot po imenu Kobra bio zadužen za bušenje rupa na kosturu krila, na koje se ovojnica stavlja.

Rep aviona je napravljen od materijala otornih na toplotu, kako bi se X-59 zaštitio od nepredviđenog pregrevanja motora koji se nalazi u gornjem delu repa.

Mnogo više od zanimljivog izgleda

Iako je X-59 u samom centru misije NASA, ipak je u pitanju mnogo viši cilj od toga da sve izgleda kao iz filma naučne fantastike.

Ukoliko misija bude uspešna, podaci koje ova agencija prikupi i dostavi regulatorima mogli bi da promene način na koji ljudi putuju avionima.

Prvi probni letovi planirani su za 2022. godinu, a 2023. bi X-59 trebalo da leti iznad istraživačkog centra u Kaliforniji, kako bi se videlo da li je avion dovoljno tih. Zvuk će sa zemlje meriti više od 175 različitih uređaja.

Već 2024. godine, ako sve bude po planu, NASA će X-59 "provozati" kroz nekoliko delova SAD kako bi se proverile reakcije javnosti, odnosno da li ljudi išta čuju kada avion prolazi nad njihovim glavama.

Svi ovi podaci će, naposletku, biti predati Međunarodnoj ogranizaciji civilnog letenja, kako bi se proverilo da li mogu da se uvedu promene u trenutne regulacije kojima se zabranjuje let supersoničnih aviona preko kopna.

Ova zabrana uvedena je 1973. godine, i od tada avioni brži od zvuka mogu da lete samo preko okeana, što je usluga koji su od 1976. do 2003. godine nudile dve kompanije - Britiš Ervejz i Er Frans, a obe su koristile Konkorde.