Igre 
Da li biste nosili slušalice koje vam čitaju misli? Ne, nije naučna fantastika, ova poslovna žena ih uveliko pravi
Komentari30/03/2024
-21:40
Da li biste isprobali bežične slušalice koje vam omogućavaju da komunicirate sa digitalnim uređajima svojim mislima?
Ovo nije naučna fantastika - izumela ih je, još pre više od jedne decenije, australijska preduzetnica, pronalazač i poslovna žena Tan Li.
Njen revolucionarni rad u neuronauci produbio je naše razumevanje unutrašnjeg funkcionisanja mozga. Sada, ona predviđa da ćemo svi koristiti neuronske interfejse u svakodnevnom životu, a oni će ličiti na slušalice koje se lako nose.
My Wildest Prediction je serija podkasta Euronews Businessa u kojoj se usuđujemo da zamislimo budućnost sa poslovnim i tehnološkim vizionarima. U novoj epizodi, Tom Gudvin razgovarao je sa Tan Li, izvršnom direktorkom kompanije Emotiv, o budućnosti tehnologije mozga.
profimedia
Dakle, kako će izgledati naš svakodnevni život sa neuronskim interfejsima?
Podrška za svakodnevne aktivnosti
Zamislite da svakodnevne stvari poput slušalica, naočara ili šešira mogu da otkriju signale neuronske aktivnosti vašeg mozga. Mogli bi da vam predlože pauzu na poslu ili da audio-knjigu stavite na pauzu ako počnete da dremate.
Ova neinvazivna podrška za svakodnevne zadatke oličava budućnost uređaja za čitanje misli, kaže Tan Li, izvršna direktorka kompanije Emotiv, neurotehnološke kompanije sa sedištem u San Francisku.
Povezane vesti
"Dakle, bilo da se radi o izboru muzike koja odgovara vašem raspoloženju ili poboljšanju kognitivnih performansi, ili ažuriranju plejlista prilagođenih vašim željama - to je prirodno proširenje", objašnjava Li.
Koncept se razlikuje od vizije moždanog čipa Ilona Maska Neuralink, ali Li ima iskustvo u ovoj oblasti. Godine 2009. poremetila je tržište neuronskih interfejsa lansiranjem prvih bežičnih slušalica za javnu upotrebu, omogućavajući kontrolu nad digitalnim uređajima mislima i emocijama.
Ovaj proboj je tehnologiju kontrolisanu umom učinio opipljivom, otkrivajući potencijal interfejsa između mozga i računara izvan naučne fantastike.
Li naglašava zdravstveni uticaj integracije takvih uređaja u svakodnevni život:
"Korišćenje neuronskih interfejsa će prikupiti bolje podatke, modele i biomarkere za zdravlje mozga, dugovečnost i otpornost".
Prikupljanje podataka je ključno; oslanjanje samo na osećanja, kao što je merenje nivoa stresa, nije dovoljno, Li primećuje:
"Možda se osećate dobro, ali trajni nivoi stresa mogu ostati neprimećeni bez objektivnih merenja".
Povezane vesti
Jedan od izazova je dekodiranje električnih signala zbog fizičkih barijera, poput lobanje, kose i kože, koje slabe signale prikupljene sa površine mozga. Međutim, Le kaže da nas napredak približava svetu u kojem nošenje takvih uređaja postaje uobičajeno.
Kognitivni kopilot
Tan Li veruje da će neuronski uređaji početi kao zdravstveni nosivi uređaji, ali će njihov potencijal vremenom evoluirati u šire neuronske interfejse.
"Modeli se značajno poboljšavaju. Nedavni napredak u mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji uveo je efikasnije metode za dekodiranje podataka i signala, posebno sa velikim skupovima podataka. AI sada može da identifikuje suptilne obrasce i promene u električnim fluktuacijama".
Povezane vesti
Li predviđa posetepeno približavanje ovih tehnologija koje će rezultirati "kognitivnim kopilotima". Ovi kopiloti će prepoznati kada je osoba zbunjena ili se muči da se seti neke reči, priskačući u pomoć.
"Dakle, to će se razviti u mnogo više simbiotski odnos sa AI, sa besprekornom povratnom spregom između ljudi i AI", objašnjava Li.
"Ako veštačka inteligencija može da shvati emocionalni ton koji tražim i razume moje namere, prilagođavajući sadržaj u skladu sa tim, ponudiće vredne smernice, čak i delovati zaštitnički.
Emotiv pokreće neuronaučne eksperimente širom sveta u više od 140 zemalja. Kako kaže Li, ono što je posebno intrigantno je kako se mozak prilagođava proživljenim iskustvima.
"Vaš mozak je neverovatan sistem koji u potpunosti reaguje na svet u kome živite i vaše proživljeno iskustvo. Ako živite u udaljenom delu sveta, mrežna povezanost u vašem mozgu može izgledati veoma drugačije od nekoga ko živi u Majamiju, SAD, ili čak u Evropi. Za nas je zaista uzbudljivo da imatmo ovu kolekciju podataka o mozgu koja zaista predstavlja raznolikost koja postoji u našem svetu".
Preporuka za vas
Komentari (0)