Tehnologija

Na današnji dan pre 30 godina u laboratoriji CERN-a u Švajcarskoj počeo da radi prvi sajt

Komentari

Autor: Aleksandar Todorović

06/08/2021

-

19:22

Na današnji dan pre 30 godina u laboratoriji CERN-a u Švajcarskoj počeo da radi prvi sajt
Na današnji dan pre 30 godina u laboratoriji CERN-a u Švajcarskoj počeo da radi prvi sajt - Copyright Cern

veličina teksta

Aa Aa

Pre 30 godina, 6. avgusta 1991. godine u laboratoriji Cerna u Švajcarskoj, britanski naučnik Tim Berners Li pustio je u rad prvi sajt i prvi web server. Njegova adresa bila je Info.cern.ch i pokretao se na laboratorijskom računaru zvanom NEXT.

Tim Berners Li (66) je još 1989. godine izmislio World wide web dok je radio u Cernu. Njegova prvobitna funkcija bila je da se koristi da zadovolji potrebe za automatsko deljenje informacija između naučnika na univerzitetima i institutima širom sveta, preneo je Cern. 

Prvi sajt je bio proste građe, što je bilo i očekivano, jer je razvoj interneta u to vreme bio tek na začetku, ali je veoma bitan jer su od njega danas nastali moderni sajtovi kojima pristupaju ljudi širom sveta, prenosi Vajred. 

Kako se WWW projekat razvijao tako su i izmene informacija na sajtu rađene na dnevnom nivou. Nažalost, nisu sačuvani skrinšotovi prvog sajta. Ali 1992. godine sačuvana je kopija na sajtu World Wide Web Consortium.

Mreža se vremenom širila

AP/Fabrice Coffrini

Tim Berners Li

Na prvom sajtu moglo se pročitati objašnjenje o konceptu i istoriji mreže, nalazili su se i linkovi ka svetskim onlajn informacijama, čija lista je rasla kako se mreža širila. Na njemu su se nalazila i objašnjenja šta korisnici treba da urade kako bi unapredili i proširili mrežu. Pozadina stranice je bila prosta, nosila je naziv World Wide Web, dok je na njoj bio ispisan tekst sa objašnjenjima i linkovima. 

Na drugoj strani koristici sajta su mogli da direktno pristupe celom sadržaju koji je u to vreme bio dostupan onlajn, prenosi Lajv sajens.

Cern

 

Posetioci sajta su mogli da pročitaju informacije o hipertekstu, tehničkim detaljima o kreiranju njihove stranice, kao i objašnjenje kako da pretražuju mrežu ako su u potrazi za informacijama. 

Li je stvorio skladište informacija koje su bile dostupne javno i kojima je moglo da se pristupi sa interneta. On je zastupao stav da pristup informacijama treba da bude omogućen svima.

Na stranici sa naslovom "Mogu li nekako da vam pomognem", Li je objašnjavao čitaocima kako da postavljaju podatke na sajt i da stvaraju softver koji će im pomoći da stranica bude od veće koristi. 

Ipak, u to vreme vrlo mali broj ljudi u svetu je imao pristup internetu, tačnije, samo nekoliko, jedan je Berners Li a drugi su njegove kolege sa CERN-a. Tako da svet nije bio svestan da je ovim pronalaskom promenjen tok razvoja tehnologije koji je doprineo da danas živimo u visokotehnološkom društvu.

Vremenom je počela instalacija web servera i upotreba web pretraživača, ali je tek 1993. godine, kada je pušten u rad pretraživač nazvan Mozaik, počeo široki razvoj tehnologije.

Naredne godine Berners Li je osnovao World Wide Web Consortium (W3C) na institutu u Masačusecu kako bi odredio standarde za korišćenje weba i kako bi svi sajtovi mogli da rade na isti način. I dalje je na čelu W3C i pitanje je kako bi danas izgledala svetska mreža da nije bilo njegovog rada i zalaganja.


Pristup internetu omogućen svima

World Wide Web pružio je mogućnost svima da pristupe internetu, ne samo naučnicima. On je povezao svet na način koji dotad nije bio moguć i olakšao je ljudima da dobiju informacije, da ih dele i da komuniciraju međusobno.  Internet je omogućio razmenu poslovnih ideja preko socijalnih mreža, sajtova, blogova i video materijala. 

Prvi sajtovi si bili proste forme, sastojali su se od svega jedne stranice sa tekstom. Mada je danas tehnologija vrtoglavo napredovala, većina tehničkih rešenja koja su se koristila prilikom stvaranja prvih sajtova, koriste se i danas.

Komentari (0)

Magazin